Politička pozadina ubistva Đinđića: Čović i Ilić znali?

Krivičnu prijavu protiv političara Nebojše Čovića i Velimira Ilića podneli su Mila Đinđić, majka Zorana Đinđića, i njegova sestra Gordana Filipović Đinđić, preko advokata Srđe Popovića, optužujući ih za umešanost u ubistvo srpskog premijera.

Ni nakon osam godina politička pozadina ubistva premijera nije razotkrivena a tužilaštvo je tek pre godinu dana počelo ozbiljnije da prikuplja podatke o tome.

Mila Đinđić i Gordana Đinđić Filipović krivičnom prijavom traže od tužilaštva da sprovede istragu protiv bivšeg potpredsednika Vlade Nebojše Čovića i lidera Nove Srbije Velimira Ilića, tvrdeći da su krivi za „neprijavljivanje priprema za izvršenje krivičnog dela napada na ustavni poredak“.

Čoviću se stavlja na teret i da je „zajedno sa licima koja su već pravosnažno osuđena za ovo delo, izvršio krivično delo podstrekavanja na ubistvo predstavnika najviših državnih organa“.

Advokat Srđa Popović kaže za RSE da se prijava temelji na iskazima svedoka saradnika Dejana Milenkovića Bagzija iz 2006. kome je, kaže, sud poverovao jer bi mu inače oduzeo status svedoka saradnika, i izjavi Specijalnom tužilaštvu Miloša Simovića pre sedam osam meseci.

„I u obe izjave se tvrdi da je Čović podržavao atentat, da je njima tvrdio da će on nakon toga postati premijer. Oni su očekivali da će on postaviti svog ministra unutrašnjih poslova i da oni neće biti otkriveni i kažnjeni i time ih je podstrekao. Čak im je nudio i logističku pomoć, jednu lokaciju njegovog Koordinacionog centra u Užičkoj ulici iz koje može direktno da se puca u rezidenciju“, pojašnjava Popović.

Popović je prvi put sa imenom Nebojše Čovića izašao u javnost u septembru 2011. godine, kada je rekao da se on krije pod nadimkom „Ćoki“ u iskazima Simovića.

Legijino pismo

Nebojša Čović, jedan od članova Đinđićevog tima koji je pripremao petooktobarski prevrat a u vreme ubistva premijera Đinđića potpedsednik Vlade kaže za RSE da je “sramota to što radi Srđa Popović”.

“Mene njegove insinuacije ne interesuju. Ovo je pokušaj njegove političke promocije i ne znam kakve još preko zloupotrebe dve nesretne žene. To što on iznosi su laži, neistine i insinuacije. Ja sam na raspolaganju državnim organima i svima onima koji sa mnom žele da obave razgovor. To ne ističem prvi put, već osam devet godina. Ja verujem u ovu državu i njene pravosudne organe i ne dozvoljavam da se vređa moja porodica", rekao je Čović za RSE.

U prijavi se navodi da nakon što je februara 2003. Velimir Ilić, gradonačelnik Čačka i lider Nove Srbije primio pismo Milorada Ulemeka Legije, osuđenog na 40 godina zatvora zbog ubistva Đinđića, kojim ga poziva da se uključi u akciju ponavljanja 5. оktobra kako bi srušili Đinđićevu vladu.., da je sa sadržinom tog pisma upoznao Čovića, tadašnjeg potpredsednika Vlade ali da su oni iako su znali da Ulemek priprema napad na ustavni poredak to zatajili od nadležnih.

Velimir Ilić danas kaže da mu je žao što je majka pokojnog premijera Zorana Đinđića podnela krivičnu prijavu protiv njega, jer, kako je rekao, nema razloga za to.

„Tačno je da sam ja neposredno pre atentata dobio pismo od Legije ali je isto tačno da sam održao konferenciju za novinare i prezentirao svima to pismo i niko nije bio zainteresovan tada da ga objavi. I tačno je da je posle dan dva Čović bio kod mene u poseti u Čačku i da sam mu ja pokazao to pismo. I tačno je da je Dušan Mihajlović (tadašnji ministar policije) poslao njegove iz MUP-a da dam izjavu i da sam ja napisao i potpisao izjavu ali je tačno i da sam ja o pismu obavestio pokojnog premijera Đinćića“, rekao je Ilić.

U prijavi se navode predlozi dokaza koji treba da se izvedu, a među kojima su Ulemekovo pismo, izvodi iz svedočenja pripadnika "zemunskog kriminalnog klana", izvodi iz izjava tada aktuelnih političara i drugi.

Advokat Srđa Popović kaže da sud kod iskaza svedoka saradnika, koji su po definiciji kriminalci, uzima sve u obzir ceneći njhovu verodostojnost.

„Uzima u obzir i njihove motive za to što pričaju i njihovu pouzdanost i da li se to uklapa u ostale dokaze i ceni se kao svaki drugi dokaz. Ako nekome smeta sama činjenica što su svedoci saradnici uvek kriminalci on bi trebalo da traži izmenu tog zakona, da se zabrani upotreba svedoka saradnika“, kaže Popović na naše pitanje koliko se može verovati tim iskazima.

Nespremnost države

Godine 2010. advokat Srđa Popović je, takođe u ime majke i sestre ubijenog premijera Srbije, podneo krivičnu prijavu i protiv bivšeg predsednika SRJ, Vojislava Koštunice i načelnika Vojno bezbednosne agencije Ace Tomića zbog pobune „Crvenih beretki“, koja je kako Popović kaže, bila politički uvod u atentat.

Čini se da je Tužilaštvo za organizovani kriminal tek te 2010. nakon ove krivične prijave počelo da istražuje događaje koji su prethodili atentatu mada se o političkim motivima govorilo još od prvog dana ubistva Đinđića. Privedena su tada četvorica pripadnika JSO ali ta istraga još nije dovedena do kraja.

Zbog sporosti i neodlučnosti države da razreši političku pozadinu, što nije učinjeno ni nakon osam godina od ubistva premijera, njegova porodica je prinuđena da sama podnosi krivične prijave.

Možda bi upravo one na neki način isprovocirale državu da konačno rasvetli političku pozadinu ubistva, kaže Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava.

„Srbija svih ovih deset godina nije bila sposobna da napravi bilans i da napravi novi početak. U tom smislu ove krivične prijave su neka vrsta građanske inicijative, u ovom slučaju advokata Popovića, za ono što država nije uradila. Može se reći da je to negde na margini jer država do sada nije davala pravu pažnju pokušajima tog advokata i drugih da nešto učine“, kaže Biserko.

Kao prvi demokratski premijer nakon rušenja Miloševića, Đinđić je zbog čvrstog reformskog kursa koji je podrazumevao usvajanje evropskih vrednosti od kojih je Srbija bila godinama daleko, bio medijski satanizovan i izložen stalnim napadima.