Srbija popularna medicinsko-turistička destinacija

Bum koji je odlazak u inostranstvo na lečenje doživeo poslednjih godina u zemljama zapadne Evrope i Amerike, učinio je Srbiju jednim od centara fenomena poznatog kao „medicinski turizam”. Tako su, čini se, srpske privatne ordinacije uspele da privuku više stranaca nego turističke agencije.

U pojedinim slučajevima, presudna je stručnost ovdašnjih lekara, a u drugim cena, koja je, sa uračunatim troškovima puta, smeštaja i boravka u Srbiji, i dalje nekoliko puta niža nego u zemljama iz kojih pacijenti dolaze.

Da je lečenje u Srbiji popularno kao i Exit ili Guča, primetili su i turistički radnici, pa se tako među uslugama niške agencije „Sky Centar”, našao i turističko – zdravstveni paket „Dental turizam”. “Dentalni turizam podrazumeva odlazak u drugu državu zbog povoljnijih usluga.

„Tako smo i mi u Nišu napravili Dentalni turizam upravo zbog nižih cena u odnosu na zapad, a uključili smo ordinacije koje mogu da se porede sa svim zapadnim ordinacijama i uslugama", rekla nam je Gordana Marjanović, vlasnica Sky Centra.

Do sada su, kako kaže, najviše gostiju imali iz Švajcarske, Rusije i Španije. Po broju gostiju iz regiona prednjači Slovenija, dok je posetilaca iz Hrvatske manje jer i sama razvija dentalni turizam.

„Mi obezbeđujemo smeštaj, transfer od nekog aerodroma do smeštajnog kapaciteta u Nišu, a zatim i asistenciju pri odlasku do ordinacije, gde se određuje šta može da se uradi u roku od nedelju dana, 10 dana ili sa ponovnim dolaskom. Može i da se putem mejla prosledi problem koji stranka ima, da se preko snimka odredi šta može da se radi i odredi cena. Cena je uglavnom presudna, a imamo i referentnu listu materijala koji se koriste i lekara”, kaže Gordana Marjanović.

Znatno niže cene

Cene lekarskih usluga u Srbiji, u kojoj je prosečna plata oko 350 evra, i dalje su međutim previsoke za mnoge njene građane. U privatne klinike odlaze retko. Češće se odlučuju da i mesecima čekaju na specijalističke preglede u državnim klinikama. Posetioci iz Evrope i Amerike, usluge privatnih klinika međutim mogu da plate, jer su cene, iako visoke za srpski standard, i dalje niže od onih u njihovim zemljama.

Kolonoskopija – Srbija 200 evra; Engleska 2.000 evra

Operacija katarakte - Srbija 1.200 evra; Francuska 2.300 evra, Engleska 4.000 evra.

Dijaliza - Srbija 120 evra; Slovenija 150 evra

Beljenje zuba – Srbija 200 do 270 evra; Engleska 1.400 do 2.300 evra.

Ugradnja implanta – Srbija 540 evra, Engleska 3.500 do 5.500 evra.

Osim zbog usluga stomatologije, inostrani gosti dolaze i zbog jeftinijih kardioloških intervencija, ali i zbog ugradnje kuka ili kolena. Čest razlog je i operacija promene pola i to zbog lekara za genitalnu hirurgiju koji su poznati širom sveta.

Takođe, tražena je i estetska hirurgija, rekli su nam u kompaniji Afeja, koja se već nekoliko godina bavi organizovanjem dolaska pacijenata iz raznih delova sveta na medicinske intervencije u Srbiji.

Direktorka Afeje, doktorka Stana Tadić, kaže da okupljaju preko 30 zdravstvenih ustanova i da uspevaju da pruže usluge visokog kvaliteta po daleko nižim cenama nego u drugim zemljama:

„Medicinske usluge u Srbiji u svemu pariraju istim uslugama u razvijenim zemljama, osim u ceni jer su te cene u Srbiji niže i nekoliko puta. Zato je Srbija primamljiva pacijentima širom sveta. Do sada su najtraženije bile stomatološke intervencije, a zatim i plastična hirurgija. U poslednje vreme raste tražnja za veštačkom oplodnjom i hemodijalizom”, objašnjava Stana Tadić.

Po zdravije srce u Tursku

Pacijenti iz Srbije, na lečenje uglavnom putuju zbog operacije srca. Najčešće se išlo u Tursku, a razlog putovanja bile su dugačke liste čekanja u zdravstvenim ustanovama u Srbiji. Operacije nisu međutim plaćali sami, već je troškove lečenja i smeštaja u Turskoj, snosio Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Mnogi su se međutim, što iz iracionalnih strahova, što zbog uverenja da će stres lakše podneti uz porodicu, odlučili da sačekaju i budu operisani u Srbiji.

Među 287 ljudi koji su putovali u Istanbul je i Kragujevčanin Radoš Radaković, koji bi, da je ostao u Srbiji, na operaciju srca morao da čeka još godinu dana.

„Zadovoljan sam. Tretman je bio u najboljem redu, a i put i doček su bili organizovani kako treba“, rekao nam je Radaković po povratku iz Turske.

Iako je protokol o saradnji sa Turskom i dalje na snazi, pacijenti iz Srbije se trenutno ne operišu u toj zemlji jer, kako nam je objasnila predstavnica Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Sanja Mirosavljević, za to u ovom trenutku nema potrebe jer je vreme čekanja svedeno na evropski nivo od dva do tri meseca. Ipak, pacijenti se, po potrebi i dalje šalju u Švajcarsku.

„RFZO je potpisao protokol o saradnji sa Univerzitetskom kantonalnom bolnicom u Ženevi, gde se naši pacijenti sa najkomlikovanijim srčanim manama zbrinjavaju o trošku RFZO. Do sada je operisano desetak pacijenata. Kao što sam rekla, u ovom trenutku su liste čekanja svedene na evropske okvire do dva, tri meseca… Ako se budu pravile liste čekanja, što za sada zaista ne očekujemo, i ako bude bilo potrebe, mi ćemo i dalje upućivati pacijente u Tursku”, kaže Sanja Mirosavljević iz RFZO.