Prelec: Srbija u opasnosti da ne dobije kandidatski status

Zajedničko upravljanje prelazima je dobro rešenje, jer dozvoljava i jednoj i drugoj strani da tumači dogovoreno na način koji im više odgovara, ocenjuje u intervjuu za RSE Marko Prelec, direktor Balkanskog projekta Međunarodne krizne grupe.

RSE: Da li su se Priština, Beograd i Brisel išta dogovorili o prelazima Brnjak i Jarinje, a da mi to ne znamo ili, pak, Borko Stefanović, suprotno svojim ranije ponovljanim najavama, ide u Brisel na nastavak razgovora sa Prištinom, iako pitanje carinskih prelaza nije rešeno?

Prelec: Rekao bih da je prilično nejasno da li je ikakvo rešenje dogovoreno. Mislim da se radi o uvjetu koji je Srbija sama sebi postavila - da se neće vratiti pregovorima sa Prištinom pre nego se riješi situacija na prelazima Brnjak i Jarinje. Ostaje dojam da se išlo na to da se nešto proglasi rješenjem na dohvat ruke, tako da se Srbija ponovno može vratiti pregovorima. Postaje, međutim, sve izvjesnije da se ta situacija neće riješiti prije sjednice Evropskog vijeća 9. decembra, a to znači da je Srbija u ozbiljnoj opasnosti da ne dobije status kandidata.

RSE: Priština je pristala na integrisano upravljanje prelazima, pri čemu to na Kosovu zovu „zajednička granična uprava“. Beograd takođe pristaje na zajedničku upravu na prelazima, ali ih ne smatra graničnim prelazima. Da li je, uprkos tim razlikama, za Vas pozitivan pomak već to da su i jedna i druga strana pristale na taj model rešenja?

Prelec: To je apsolutno ohrabrujuće. To rješenje je dobro jer dozvoljava i jednoj i drugoj strani da tumači dogovoreno na način koji im više odgovara, a da u međuvremenu normalni život teče dalje. Međutim, čitav pristup i primjena tog zajedničkog menadžmenta je vrlo komplikovana stvar i EU ima pravilnik od 100 stranica koji to rezimira. Predstoji, dakle, mnogo napora da se to rješenje i primjeni.

RSE: Ovde ima dosta otpora i sa strane srpske opozicije i od strane predsednika severnokosovskih opština, kada su u pitanju sporazumi koji su do sada postignuti sa Prištinom. Vlada je donela uredbu koja reguliše način da se matične knjige predaju Kosovu. Da li verujete da će svi do sada postignuti dogovori, kao i oni do kojih će doći - a najavljen je nastavak dijaloga sa Prištinom za ponedeljak - da se i primenjuju, uz ovoliki otpor kosovskih Srba, opozicije, pa i dela vladajuće koalicije u Srbiji?

Prelec: To je veoma, veoma neizvjesno. I sama Vlada u Beogradu se drobi oko tih pitanja. Čak i prilično nekontroverzne mjere stvaraju goleme probleme. Primjer su već dogovoreni sporazumi o slobodi kretanja. Srbija, dakle, ne primjenjuje dosta toga što je već dogovoreno. A kada se postavi pitanje - hoće li Beograd moći privoliti Srbe sa severa Kosova da te sporazume i mjere i sprovode – nema odgovora, to je apsolutno otvoreno pitanje.

RSE: Nedavno smo imali priliku da čujemo gospodina Krstimira Pantića, predsednika opštine Mitrovice, koji je Borislavu Stefanoviću, vođi beogradskog tima za razgovore sa Prištinom, rekao da je model integrisanog upravljanja prelazima prepisao iz Ahtisarijevog plana, koji oni – ali i Beograd - odbijaju. Da li je to zaista prepisano iz Ahtisarijevog plana?

Prelec: Ne, ne. Iako ne želim da ulazim u sukob Pantića i Stefanovića, moram reći da se usprkos nekim sličnostima, ta rješenja ne mogu poistovjetiti, da to uopće nisu iste stvari. Ahtisarijev plan je nastao u sasvim drugom kontekstu. Čitav njegov plan se temelji na nezavisnosti Kosova i na priznanju Kosova od strane Srbije. Dakle, prilikom njegovog koncipiranja postojala je ideja,
postojalo je očekivanje, da će Srbija prihvatiti nezavisnosti Kosova, ali to se nije dogodilo - Srbija to nije prihvatila niti danas prihvaća. Dakle, čitava ova diskusija o rješenjima za carinske prelaze vodi se u jednom potpuno drugačijem kontekstu u odnosu na situaciju kada je donesen Ahtisarijev plan.

RSE: Kakve su Vaše procene šansi Srbije da 9. decembra dobije status kandidata?

Prelec: Otprilike 50 posto.

RSE: Ne može se, dakle, u ovom trenutku reći da su, recimo, nešto veće šanse da dobije nego da ne dobije? Zašto samo 50 posto?

Prelec: Njemački otpor je poprilično jak. Traže se konkretni pomaci. S druge strane, Vlada u Beogradu djeluje krajnje konfuzno i neodlučno.

Otvara se jaz između Beograda i Srba na severu

RSE: Šta je to konkretno više što Nemačka traži u odnosu na druge zemlje-članice EU?

Prelec: Prvenstveno odstupanje od barikada na severu Kosova. Nikada to, doduše, Njemačka nije jasno rekla, ali između redova, čini mi se, traži da Beograd da neki jasan signal da je gotovo sa barikadama.

RSE: Beograd, koliko mi odavde možemo da pratimo situaciju, a nije ona baš transparentna, takav glasan i jasan poziv nije uputio. Ali, čak i kada bi ga uputio, da li mislite da bi kosovski Srbi taj poziv uslišili?

Prelec: To je hipotetičko pitanje i na njega zaista ne mogu odgovoriti.

RSE: Imate li, drugim rečima, utisak, na osnovu toga što veoma pomno pratite situaciju, da Beograd kontroliše Srbe na severu Kosova ili, pak, da su se oni izmakli kontroli srpske vlade?

Prelec: U političkom smislu prilično su se izmakli, s tim da Beograd i dalje drži neke važne konce - uglavnom financijske. Utjecaj, dakle, ipak postoji, ali se sada otvara i prilično veliki jaz između Beograda i Srba na severu.

RSE: Šta je po Vašem mišljenju intencija EU kad je u pitanju kandidatura Srbije? Ima se utisak da su u Briselu – uz izuzetak Nemačke, koja traži i uklanjanje barikada, kako ste već rekli - dosta ublažili zahteve prema Srbiji, tako da se od nje kao uslov sada traži samo nastavak dijaloga sa Prištinom, ali ne i značajan napredak u tom dijalogu, što je donedavno zahtevano?

Prelec: To je stav Europske komisije, ali postoje i stavovi zemalja-članica, koji su drugačiji.

RSE: Imate li uvid u to kakav je o tom pitanju stav većine zemalja-članica Evropske unije?

Prelec: Mislim da to i nije toliko bitno, stoga što EU sada prolazi kroz egzistencionalne muke vezane za vlastitu krizu i 110 posto pažnje usmerava na svoju sopstvenu krizu. U tom smislu, velika većina zemalja-članica EU uopće i nema stav o tome. Međutim, kao što rekoh, to i nije odlučujuća stvar jer nema većinskog glasanja; odlučuje se konsensusom, a saglasnost se ne može postići ukoliko jedna jedina, bilo koja, zemlja kaže „ne“, a pogotovo tako velika i važna država kao što je Njemačka.

RSE: Šta se na opštem planu događa u takvim situacijama? Neke zemlje regiona, a pre svih Srbija, prethodnih godina prolazile su kroz neke faze puta ka EU. Događalo se, kao što je poznato, da Holandija nekoliko puta na početku nije htela da popusti u svojim zahtevima, pre svega kad je u pitanju haški uslov za Srbiju, a onda je ipak na kraju popustila. Kako zapravo izgleda mehanizam usaglašavanja ukoliko imate jednu, dve ili tri zemlje koje imaju drugačije stavove od ostalih?

Prelec: Nema tu nekih pravila, ovisi kolika je važnost pitanja o kojima se donose odluke. Na žalost, sada se pitanje proširenja EU u Evropi vrlo negativno percipira. Većina stanovništva EU okreće se protiv imigranata, stranaca, nekada čak i protiv pripadnika drugih zemalja EU. Čitava atmosfera je vrlo nepovoljna za kandidate i za one koji žele biti kandidati. Dakle, prilično je teško.