Tadić ipak na srednjem kursu: I Kosovo i EU

Zvanični Beograd dosadašnju politiku “I Kosovo i EU” sve više zamenjuje parolom “Kosovo pre EU”. Ovakvom retorikom se vlast vraća na poziciju Vojislava Koštunice, koja je u jednom trenutku zaustavila evropski put Srbije.

Ipak nakon više izjava srpskih zvaničnika datih posle posete nemačke kancelarke koje su išle u tom pravcu, u četvrtak uveče se oglasio i sam predsednik Srbije Boris Tadić porukom da neće odustati od “svoje politike očuvanja nacionalnih interesa na Kosova i Metohije i vođenja Srbije ka EU, jer je za tu politiku dva puta dobio podršku građana Srbije”.

"Srbija neće napustiti svoj narod na Kosovu i Metohiji. Srbija takođe neće odustati ni od evrointegracija. Ako ćemo mi u srpskoj ili evropskoj političkoj javnosti dobiti zahtev da se Srbija opredeli, moj odgovor će biti da Srbija neće odustati ni od jednog svog legitimnog interesa", izjavio je predsednik Tadić, priznajući da postoji mogućnost da Srbija ove godine ne dobije status kandidata za članstvo u EU i datum početka pregovora o članstvu.

U istom danu vicepremijer Božidar Đelić, zadužen za evropske integracije, dao je izjavu koja je, ma koliko paradoksalno zvučalo, primerenija bila u njegovom mandatu u Koštuničinom kabinetu gde je zauzimao istu poziciju.

“Pozvani smo da obnovimo dijalog, pa mi smo taj dijalog i inicirali. Tako da je bitno samo da taj dijalog ne bude poligon za ucenjivanje Srbje jer ukoliko se postavi na jedan asimetričan način gde sve ono što traži Priština Beograd mora da prihvati onda to više nije dijalog, to je ucena” - ovo govori
danas vicepremijer Đelić koji je 2008. imao spremnu olovku za potpisivanje SSP-a sa Briselom iako se tome protivio tadašnji premijer Koštunica tvrdeći da je potpisivanje Sporazuma „potpis za nezavisno Kosovo“.

Nezavisna poslanica i nekadašnja ambasadorka Vesna Pešić misli da je ponašanje zvaničnog Beograda rukovođeno pre svega zbog domaće javnosti.

“Ja mislim da su Tadić i vrh naše vlasti bili ljuti na Angelu Merkel zato što je ono što je njemu govorila u četiri oka, i gde bi on mogao nekakvu strategiju sa njom da dogovori, rekla u javnosti. Zato Tadić sada mora da zauzme oštar, tvrd stav da ne ispadne da je on pokleknuo pred kancelarkom. Da vam kažem, političari vrlo često glume, da li je on stvarno zauzeo tvrd stav ili nije, otkud ja znam, ali vidim da se u javnosti to sad spinuje kako je on zauzeo tvrd stav i kako je on odlučan, a šta će biti ne znam”, kaže Pešićeva.

Slučajno ili ne, tek srpski šef diplomatije Vuk Jeremić se, samo dva dana nakon što je nemačka kancelarka Angela Merkel saopštila Tadiću šta mu valja činiti, u svojoj prvoj diplomatskoj misiji obreo upravo u Banjaluci.

“Bilo je vrlo važno da rukovodstvo Republike Srpske bude upoznato iz prve ruke o tome šta se tamo razgovaralo i kako Srbija vidi dalje vreme koje je pred nama imajući u vidu sadržaj tih poruka”, objasnio je Jeremić svoj boravak u Banjaluci odakle će otputovati u Njujork na sednicu Saveta bezbednosti UN o Kosovu.

Unutrašnji pritisak

Zašto je zvaničnicima u Beogradu sada važno da pokažu da neće prihvatiti uslove za EU koji podrazumevaju ustupke oko Kosova, poput recimo ukidanja paralelnih institucija i zašto se insistira na nacionalnoj retorici. Poslanica Vesna Pešić kaže zato što postoji tzv. unutrašnji pritisak.

“Od Crkve, pa svi redom smatraju da Srbija ne sme da izda Kosovo. Znači, Tadić zbog izbora koji slede, zbog unutrašnjeg pritiska, zbog domaće javnosti mora da tvrdo reaguje”, kaže ona.


Da li Boris Tadić klizi ka politici Vojislava Koštunce koji je još pre par godina rekao “ne” EU zbog Kosova protiv čega je Tadić tada bio.

Danas kada Koštunica kaže da Srbija "mirno i trezveno treba da saopšti da neće svojom teritorijom da plaća ulazak u EU" skoro identičan stav ima i Tadić.

Čini se kao da je Tadić napravio pun krug od onog kada je upravo na proevropskoj politici njegova Demokratska stranka pobedila Koštunicu. Sociolog Zagorka Golubović kaže da ipak ima velike razlike između Koštunice i Tadića.

“Tadić je oprezan, on kaže malo u momentu kad ne može da kaže više ali to malo, po mom mišljenju, ne implicira ono što bi rekao Koštunica i što govori - mi ćemo se opredeliti za Kosovo ako bude ili ili”, smatra ona.

Profesora na Fakultetu političkih nauka Predraga Simića, međutim, Tadićeva današnja politika mnogo podseća na Koštuničinu.

“Pomalo je i paradoksalno da se i vlast Demokratske stranke praktično posle tri godine suočava pred istim onim pitanjem pred kojim se i vlast DSS zaustavila, a to je pitanje Kosova. To može da znači i povratak
jedne autarhične retorike, već danas u novinama čitamo pozive da se Srbija odrekne tržišne privrede. Plašim se da ulazimo u jednu situaciju koja ni malo nije dobra utoliko pre što se i okruženje dosta promenilo, recimo posete iz Bugarske i Hrvatske Prištini, na neki način to sve ponovo pogoduje osećanju opkoljene tvrđave u Srbiji. Mislim da je dosta toga što je godinama mukotrpno pravljeno, i na čemu je naročito Tadić insistirao, u poslednjih mesec dana dovedeno u pitanje”, ocenjuje Simić.

U međuvremenu, Beograd sve karte polaže na sednicu Saveta bezbednosti u ponedeljak nadajući se da će uspeti da izdejstvuje osudu jednostrane upotrebe sile na severu Kosova.