Balvani i barikade - strategija bez strategije

Srbi na severu Kosova već devetu noć prespavali su na barikadama tražeći uspostavljanje stanja pre 26. jula, dok premijer Kosova Hashim Thaci poručuje da se takvo stanje neće vratiti. Evropski posrednik Robert Cooper pokušava da opasne tenzije spusti i vrati stvari u dijaloške tokove, ali je pitanje koliko će ova napeta pat-situacija potrajati i do čega sve može dovesti.

Iako je na samom početku krize predsednik Srbije Boris Tadić stavio do znanja da Srbija neće ratovati, za više od tri godine vlasti svoje stranke on nije uspeo da očisti sever Kosova od terora Koštuničinih “patriota”, švercera i kriminalaca koji su i zapalili prelaz Jarinje.

I dok lokalni Srbi barikadama i balvanima brane punktove između Srbije i Kosova, a zvaničnici Srbije ih pozivaju da se odatle ne miču, niko u tom sabornom horu za odbranu severa Kosova i ne pominje više te ekstremiste i kriminalce.

Olivera Ivanovića, državnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo pitamo šta je cilj blokade i barikade i koliko dugo to sve ima nameru da traje?

“Što se tiče ovog naroda, ovo može da traje koliko hoće jer oni ovo doživljavaju kao poslednju barijeru i zaštitu svojih vitalnih interesa, zapravo – zaštitu života. Oni imaju iskustvo, to iskustvo je bolno i strah je toliko duboko u ovim ljudima da je njihova reakcija možda impulsivna, ali u svakom slučaju refleksna. Zato i mislim da ovo može dugo da traje i protiv toga KFOR ne može ništa”, odlučno kaže Ivanović.

Aktuelna slika Srba na barikadama i balvanima još nije izbrisana iz kolektivne percepcije sveta o ovom narodu. U Hrvatskoj im se devedesetih na tacni nudio ne baš tako loš plan Z4, ali su se tadašnji i tamošnji Srbi iz svoje samoproklamovane SAO Krajine opredelili za balvane. Znamo kako su prošli.

Ugledni britanski novinar Tim Judah, balkanski dopisnik Economist-a, kaže za Radio Slobodna Evropa da poređenja sa prošlošću nisu relevantna, ali dodaje da se aktuelnom kartom igranja na “događanje naroda”, blokade i barikade na severu Kosova neće doći ni do čega:

“Ove blokade nemaju nikakav efekat, oni mogu tamo sedeti koliko god žele, ali time neće postići ništa“, ocenjuje Judah.

I drugi sagovornici Radija Slobodna Evropa ne vide nikakvu strategiju u blokadama i barikadama. Žarko Korać, poslanik Skupštine Srbije:

“To je strategija bez strategije. To znači – ako mi zategnemo sa naše strane, onda će međunarodna zajednica biti primorana da napravi pritisak na Thacija da odustane od svoje odluke I to je nekakva strategija, ali ja je zovem strategijom bez strategije jer je teško verovati da će zemlje koje su priznale Kosovo, a to su najmoćnije zemlje NATO pakta – jer KFOR nije ništa drugo do NATO savez – napraviti dovoljno veliki pritisak na Thacija da se povuče od odluke, s obzirom da je ona zapravo u skladu sa onim što su i one uradile. One su, naime, priznale nezavisnost Kosova i sigurno neće napraviti takav pritisak kako bi se ta odluka promenila”, uveren je Korać.

Put samoizolacije

Dakle, nije realno da se blokadama situacija može vratiti u prethodno stanje, ali nije lišena realne osnove bojazan da Srbi, uprkos balvanima, a zbog balvana, uđu u sukob sa KFOR-om. Oliver Ivanović povodom ovakvih bojazni kaže:

“Ja bih rekao da svaki pokušaj nasilnog razbijanja blokade može da bude veoma opasan jer to onda vodi ka nepredvidivom raspletu. To onda više niko ne može da kontroliše, a za to bi bio kriv KFOR”, smatra Ivanović.

Žarko Korać se, imajući u sećanju i prethodna iskustva, boji aktuelnog srpskog zatezanja konopca sa međunarodnom zajednicom.

“Naravno, postoji opasnost da u nekom trenutku tamo intervenišu trupe KFOR-a – uostalom, dolaze i dodatne vojne jedinice, što je takodje jedna poruka tim Srbima – i ja, razume se, i zbog već postojećih iskustava na prostoru bivše Jugoslavije od ’91. godine, očekujem da se dogode vrlo loše stvari. Već sam umoran od izjava - neće se ništa dogoditi, sve će biti u redu. Ne, dogodiće se i bojim se da tu može da bude i novog krvoprolića. Jedan čovek je već ubijen, i to, izgleda, snajperom, tako da mislim da će se ova igra sa povećanjem uloga i sa srpske i sa albanske strane završiti na vrlo loš način”, upozorava Korać.

Aktuelnom krizom na Kosovu, čini se, upravljaju ljudi koji nisu sasvim dorasli toj ulozi i to na sve tri strane – na srpskoj, albanskoj i na strani Evropske unije, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Predrag Simić, bivši diplomata i profesor Fakulteta političkih nauka. Izbijanje krize, koja je eskalirala do gotovo otvorenog oružanog sukoba, u trenutku dok je poslednji haški optuženik leteo za Sheveningen svedoči o pogrešnim koracima, kaže Simić.

Premijeru Kosova kriza na severu Kosova odgovara, Srbija nema drugi adut nego što je zahtev povratka na staro stanje, pri čemu nije mnogo izvesno da će do toga i doći, a na teret evropskom posredniku u dijalogu Beograda i Prištine naš sagovornik stavlja i odluku da šestu rundu razgovora o carinskim pečatima odloži za septembar:

“Ako je tačno da Cooper sada pregovara o pečatima, pitanje je zašto to nije učinio odmah umesto što je taj razgovor odložio za septembar, čime je otvorio put eskalaciji krize. Sada je nastupila pat-pozicija koja baš i ne nagoveštava lakše dana i u kojoj ni jedna od tri strane nema baš mnogo opcija”, kaže Simić.

I dok Tim Judah veruje da će se za nekoliko dana iznaći neki kompromis i da neće biti eskalacija tenzija, kao i da zvaničnici Srbije neće previše podizati tenzije sa KFOR-om, zato što očajnički žele kandidaturu za EU, Žarko Korać se boji da ovakvim rukovođenjem krize Srbija ulazi u ozbiljan rizik da se udalji od mogućnosti da krajem godine dobije statusa kandidata za EU. I još gore: može se ispostaviti, ali kad već bude suviše kasno, da je srpska vlast ponovo izabrala put samoizolacije.

“Evropa, koja u ovom trenutku ima svoja preča posla, ne želi još jedan sukob, tim pre što ima užasna i krvava iskustva s Balkanom. Ona će, po inerciji, smatrati odgovornom pre svega srpsku stranu. Većina njenih članica će smatrati da je Beograd neelastičan i da ne želi da prihvati realnost da je Kosovo de facto već nezavisna država, pa zateže oko jednog pečata umesto da ga prihvati i da se pravi da na pečatu ne piše ništa. Konačno, druga strana medalje je da neko Evroskoj uniji može da kaže – a šta se koga tiče kakav pečat ima roba koja stiže u Srbiju, izvolite, izbrišite pečat kad udje u Srbiju. Dakle, smatraće se da je Beograd odgovorniji zbog svega što se sada dešava. Nažalost, Boris Tadić i trenutna vlast u Srbiji, čini mi se, nisu sasvim svesni da su polako krenuli jednim putem – dakle, tek su krenuli tim putem, ja ne mislim da su već na tom putu – koji se zove put samoizolacije”, ocenjuje Korać.