Prestanak ugrožavanja jedinstva Islamske zajednice i opstrukcije rada Bošnjačkog nacionalnog veća uslovi su za stabilnost u Sandžaku, složili su se prilikom sastanka u Sarajevu Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju i muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić, saopšteno je iz Mešihata Islamske zajednice. Koliko je dugačak i trnovit put do objedinjavanja dveju islamskih zajednica u Srbiji?
Stav Islamske zajednice u Srbiji je jasan. Njeno trajno opredljenje jeste da se sva otvorena pitanja u Sandžaku moraju rešavati dijalogom, kaže za Radio Slobodna Evropa Samir Tandir, portparol Mešihata Islamske zajednice u Srbiji.
„Mi smo spremni da vodimo dijalog sa svim relevantnim predstavnicima jer smatramo da dijalog nema alternativu. Što se tiče objedinjavanja islamske zajednice, to ujedinjavanje mora isključivo počivati na vraćanju stanja na 2007. godinu, pre nego što se desio napad i agresija na Islamsku zajednicu. U toku tih razgovora mi smo i dosad bili, a bićemo i nadalje vrlo fleksibilni. Pozdravljamo inicijativu njegove ekselencije, ambasadora Republike Turske u Beogradu Ali Rize Čolaka, koji je nedavno posetio Mešihat Islamske zajednice i glavnog muftiju Muamera efendiju Zukorlića. Tom prilikom je vodjen vrlo konstruktivan razgovor i zahvalni smo našim prijateljima iz Turske na brizi koju pokazuju za sudbinu Sandžaka“, kaže Samir Tandir.
Na drugoj strani, Muhamed Jusufspahić, muftija Islamske zajednice Srbije, čije je sedište u Beogradu, za Radio Slobodna Evropa ocenjuje da je neophodno razdvojiti ono što je nacionalno i političko pitanje Bošnjaka od verskog pitanja muslimana „jer u islamu mi smo jedinstveni zajedno i sa onima koji pripadaju i drugim nacionalnim grupama. Mi možemo u Srbiji da budemo objedinjeni i pomireni, objedinjeni i nepomireni, što baš i nije dobro; možemo da budemo neobjedinjeni a pomireni, a isto tako možemo da budemo i neobjedinjeni i nepomireni. Pete varijante nema. Ono što je najbolje jeste da suštinski budemo pomireni i da onda najpraktičnije budemo objedinjeni. Sve ostalo je političko pitanje, pitanje Republike Srpske u Bosni i Hercegovini i pitanje nečijih namera da utiče na to pitanje Republike Srpske u Bosni i Hercegovini na taj način što će raditi sve ono što misli da je potrebno na putu ustanovljavanja nekakve republike bošnjačke u Srbiji“, ocenjuje Jusufspahić.
Jedinstvo islamske zajednice u Srbiji bio bi poželjan cilj, ali pri ovakvom stanju ljudi i stvari nisam uverena da do njega može doći, kaže za Radio Slobodna Evropa Aida Ćorović, čelnica nevladine organizacije URBAN IN iz Novog Pazara.
“Ujedinjenje islamske zajednice jeste nešto što je prioritet, nešto što bi bilo važno i što bi sigurno dugoročno stabilizovalo prilike. Ja lično mislim da bi bilo najbolje da i jedan i drugi lider – i reis Zilkić i muftija Zukorlić – odu na neki način, da se povuku u senku, da neki treći čovek dodje. Mislim da će tek onda doći do nekakve realne mogućnosti da se uspostavi neka vrsta dijaloga i saradnje”, smatra Ćorović.
Jusufspahić: Ne mešati nacionalno i političko
Ujediniti dve islamske zajednice u Srbiji, ne bi bilo baš tako jednostavno, a možda nije ni nužno, mišljenja je orijentalista Rade Božović:
“Jedinstvo nismo uspeli da postignemo ni u onoj državi, ne možemo ga postići ni u okviru pravoslavne crkve, pa ne znam zašto bismo mislili da sad moramo da postignemo jedinstvo u okviru islamske zajednice na teritoriji Srbije? Ja lično sam, znate, pristalica one stare kineske mudrosti – što više cvetova, to lepši prostor oko nas”.
RSE: Ali ti cvetovi se sukobljavaju.
Božović: Problem je ne samo u liderstvu koje je jako izraženo među ljudima na balkanskom prostoru. A pored liderstva, na delu je i jedno mešanje koje daje krila izvesnim strukturama koje nisu “vakcinisane” protiv stalne napregnutosti i podizanja tenzija u društvu.
Samir Tandir
Kako se navodi u saopštenju Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, Muamer Zukorlić i Jelko Kacin saglasili su se da će situacija u Sandžaku biti stabilnija kada se otkloni “pet nepravdi prema Bošnjacima” u Srbiji, u koje su ubrojali i opstrukciju rada Bošnjačkog nacionalnog vijeća, isključenje 39 veroučitelja islamske veronauke, ugrožavanje vakufske imovine i ometanje akreditacije Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru. To sve predstavlja pojavne oblike diskriminacije Bošnjaka u Srbiji, kaže Samir Tandir.
“To je nešto s čim smo mi već upoznavali Vladu Republike Srbije i resornog ministra Milana Markovića. To je polazna platforma za sve razgovore i mi smo to više puta istakli. Ovog puta glavni muftija Muamer efendija Zukorlić je s tim upoznao i gospodina Kacina. Taj susret se dogodio u sklopu naše akcije internacionalizacije pitanja Sandžaka i tu nema ništa novo”, kaže Tandir.
Na drugoj strani, Muhamed Jusufspahić naglašava da kao hodža i muftija ne želi da govori o nacionalnom i političkom.
“Zaista ne treba ugrožavati jedinstvo muslimana i jedinstvo Islamske zajednice Srbije, a to ponekad rade i sami muslimani, kada ne shvataju da treba da odvoje politiku i političko delovanje jedne nacionalne grupe zarad jedinstva svih kao muslimana – a to znači i Albanaca i Bošnjaka i Turaka i Roma i Aškalija i samih pojedinih Srba koji se osećaju kao muslimani, u jedinstvenoj Islamskoj zajednici. Ako samo ističete političko pitanje Bošnjaka, onda ste na putu da osnujete islamsku zajednicu Bošnjaka ili bošnjačku islamsku zajednicu. Ja tvrdim, sa svim onim što znam o islamu i o praksi božijega poslanika Muhameda u koga se ugledamo, da nikada nije pravio islamsku zajednicu Arapa, tako da ni mi ovde ne treba da pravimo islamsku zajdnicu Bošnjaka već islamsku zajednicu onih koji su muslimani, a državljani Republike Srbije. Takvu islamsku zajednicu želimo jedinstvenu i njeno jedinstvo ne treba ugrožavati, I ne treba ugrožavati još jednu stvar – koju svi uporno ne primećuju – a to je da se prepusti da se hodže i njihov poziv, da se imami, ostave na miru od bilo kakvog politikantstva i bilo kakve politizacije”, poručuje Muamer Jusufspahić.
Stav Islamske zajednice u Srbiji je jasan. Njeno trajno opredljenje jeste da se sva otvorena pitanja u Sandžaku moraju rešavati dijalogom, kaže za Radio Slobodna Evropa Samir Tandir, portparol Mešihata Islamske zajednice u Srbiji.
„Mi smo spremni da vodimo dijalog sa svim relevantnim predstavnicima jer smatramo da dijalog nema alternativu. Što se tiče objedinjavanja islamske zajednice, to ujedinjavanje mora isključivo počivati na vraćanju stanja na 2007. godinu, pre nego što se desio napad i agresija na Islamsku zajednicu. U toku tih razgovora mi smo i dosad bili, a bićemo i nadalje vrlo fleksibilni. Pozdravljamo inicijativu njegove ekselencije, ambasadora Republike Turske u Beogradu Ali Rize Čolaka, koji je nedavno posetio Mešihat Islamske zajednice i glavnog muftiju Muamera efendiju Zukorlića. Tom prilikom je vodjen vrlo konstruktivan razgovor i zahvalni smo našim prijateljima iz Turske na brizi koju pokazuju za sudbinu Sandžaka“, kaže Samir Tandir.
Na drugoj strani, Muhamed Jusufspahić, muftija Islamske zajednice Srbije, čije je sedište u Beogradu, za Radio Slobodna Evropa ocenjuje da je neophodno razdvojiti ono što je nacionalno i političko pitanje Bošnjaka od verskog pitanja muslimana „jer u islamu mi smo jedinstveni zajedno i sa onima koji pripadaju i drugim nacionalnim grupama. Mi možemo u Srbiji da budemo objedinjeni i pomireni, objedinjeni i nepomireni, što baš i nije dobro; možemo da budemo neobjedinjeni a pomireni, a isto tako možemo da budemo i neobjedinjeni i nepomireni. Pete varijante nema. Ono što je najbolje jeste da suštinski budemo pomireni i da onda najpraktičnije budemo objedinjeni. Sve ostalo je političko pitanje, pitanje Republike Srpske u Bosni i Hercegovini i pitanje nečijih namera da utiče na to pitanje Republike Srpske u Bosni i Hercegovini na taj način što će raditi sve ono što misli da je potrebno na putu ustanovljavanja nekakve republike bošnjačke u Srbiji“, ocenjuje Jusufspahić.
Jedinstvo islamske zajednice u Srbiji bio bi poželjan cilj, ali pri ovakvom stanju ljudi i stvari nisam uverena da do njega može doći, kaže za Radio Slobodna Evropa Aida Ćorović, čelnica nevladine organizacije URBAN IN iz Novog Pazara.
“Ujedinjenje islamske zajednice jeste nešto što je prioritet, nešto što bi bilo važno i što bi sigurno dugoročno stabilizovalo prilike. Ja lično mislim da bi bilo najbolje da i jedan i drugi lider – i reis Zilkić i muftija Zukorlić – odu na neki način, da se povuku u senku, da neki treći čovek dodje. Mislim da će tek onda doći do nekakve realne mogućnosti da se uspostavi neka vrsta dijaloga i saradnje”, smatra Ćorović.
Jusufspahić: Ne mešati nacionalno i političko
Ujediniti dve islamske zajednice u Srbiji, ne bi bilo baš tako jednostavno, a možda nije ni nužno, mišljenja je orijentalista Rade Božović:
“Jedinstvo nismo uspeli da postignemo ni u onoj državi, ne možemo ga postići ni u okviru pravoslavne crkve, pa ne znam zašto bismo mislili da sad moramo da postignemo jedinstvo u okviru islamske zajednice na teritoriji Srbije? Ja lično sam, znate, pristalica one stare kineske mudrosti – što više cvetova, to lepši prostor oko nas”.
RSE: Ali ti cvetovi se sukobljavaju.
Božović: Problem je ne samo u liderstvu koje je jako izraženo među ljudima na balkanskom prostoru. A pored liderstva, na delu je i jedno mešanje koje daje krila izvesnim strukturama koje nisu “vakcinisane” protiv stalne napregnutosti i podizanja tenzija u društvu.
Kako se navodi u saopštenju Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, Muamer Zukorlić i Jelko Kacin saglasili su se da će situacija u Sandžaku biti stabilnija kada se otkloni “pet nepravdi prema Bošnjacima” u Srbiji, u koje su ubrojali i opstrukciju rada Bošnjačkog nacionalnog vijeća, isključenje 39 veroučitelja islamske veronauke, ugrožavanje vakufske imovine i ometanje akreditacije Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru. To sve predstavlja pojavne oblike diskriminacije Bošnjaka u Srbiji, kaže Samir Tandir.
“To je nešto s čim smo mi već upoznavali Vladu Republike Srbije i resornog ministra Milana Markovića. To je polazna platforma za sve razgovore i mi smo to više puta istakli. Ovog puta glavni muftija Muamer efendija Zukorlić je s tim upoznao i gospodina Kacina. Taj susret se dogodio u sklopu naše akcije internacionalizacije pitanja Sandžaka i tu nema ništa novo”, kaže Tandir.
Na drugoj strani, Muhamed Jusufspahić naglašava da kao hodža i muftija ne želi da govori o nacionalnom i političkom.
“Zaista ne treba ugrožavati jedinstvo muslimana i jedinstvo Islamske zajednice Srbije, a to ponekad rade i sami muslimani, kada ne shvataju da treba da odvoje politiku i političko delovanje jedne nacionalne grupe zarad jedinstva svih kao muslimana – a to znači i Albanaca i Bošnjaka i Turaka i Roma i Aškalija i samih pojedinih Srba koji se osećaju kao muslimani, u jedinstvenoj Islamskoj zajednici. Ako samo ističete političko pitanje Bošnjaka, onda ste na putu da osnujete islamsku zajednicu Bošnjaka ili bošnjačku islamsku zajednicu. Ja tvrdim, sa svim onim što znam o islamu i o praksi božijega poslanika Muhameda u koga se ugledamo, da nikada nije pravio islamsku zajednicu Arapa, tako da ni mi ovde ne treba da pravimo islamsku zajdnicu Bošnjaka već islamsku zajednicu onih koji su muslimani, a državljani Republike Srbije. Takvu islamsku zajednicu želimo jedinstvenu i njeno jedinstvo ne treba ugrožavati, I ne treba ugrožavati još jednu stvar – koju svi uporno ne primećuju – a to je da se prepusti da se hodže i njihov poziv, da se imami, ostave na miru od bilo kakvog politikantstva i bilo kakve politizacije”, poručuje Muamer Jusufspahić.
