„Da li je počeo obračun u Drugoj Srbiji”, pod tim naslovom beogradski list Politika preneo je reakcije na tekst koji je prethodno objavljen a u kome se iznose teške optužbe na račun nevladinog sektora. Pri tom se imenuju samo dve ličnosti Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo i Pera Luković iz e-novina. Obe, svaka na svoj način, sasvim su prepoznatljive u regionu. Sa druge strane, u kuloarima se već dugo šuška o sukobima u nevladinom sektoru.
Manje poznati NGO aktivista Dragan Popović potpisan je ispod teksta pod pretencionznim naslovom.
Petar Luković govori na proslavi godišnjice e-novina, foto: Vesna Anđić
„Filosofija NVO palanke“, aludirajući na čuvenu knjigu filosofa Radomira Konstantinovića, u kome se iznose žestoke optužbe na račun nekih vodećih ličnosti u nevladinom sektoru Srbije sa tezom da treba otvoriti taj zabran, bez obzira na časnu ulogu većine njih u 90-im godinama.
U tekstu prepunom optužbi o međusobnim podmetačinama, nefer postupcima, otimanju novca, autoritarnom ponašanju i slično, imenuju se dve ličnosti iz NGO sektora- Nataša Kandić direktorka Fonda za humanitarno pravo i Pera Luković urednik e-novina.
Prvi citat: „Postoje projekti koji su nedodirljivi, o kojima mediji bliski sektoru nikada neće kritički pisati iz najboljih namera. Nedavni napadi na Koaliciju za REKOM i njenu liderku Natašu Kandić sistematski su ignorisani od strane tih medija... Jer to je Nataša Kandić, koja svakako jeste nepokolebljivi borac za prava žrtava i žena čiju hrabrost niko ne može dovesti u pitanje. A u kuloarima ćemo o mobingu, diktatorskom ponašanju, vređanju ljudi, neprofesionalnom ponašanju, crnim listama „neprijateljskih“ organizacija koje se dostavljaju donatorima?“
Toliko o Nataši Kandić koja je za projekat REKOM dobila za ovdašnje uslove velika finansijska sredstva, što se, opet u kuloarima, smatra i neposrednim povodom za napad na nju.
Nevladin sektor u procepu
Pera Luković, čije e-novine – kako čitamo svakodnevno na sajtu – pak, jedva preživljavaju, prozvane su zbog načina na koji su kritikovale neke ličnosti poput Ljiljane Smajlović ili Emira Kusturice, pa se prozivaju svi koji ćute o navodnom neukusu Perine satire, jer ga aboliraju.
Još jedan citat: „...Jer to je Pera, on je valjda naš, on je branio opkoljeno Sarajevo i pisao Ćoravu kutiju. A u kuloarima ćemo svi jedni drugima priznati da su E-novine obično smeće koje čitamo samo zbog sjajnih tekstova iz regiona“.
To je bio povod da pitamo naše sagovornike izvan NGO sektora, da li je u pitanju otvaranje važne društvene teme ili je to pokušaj ućutkivanja civilnog društva.
Advokat Srđa Popović kaže da je, kad je pročitao sporni tekst, imao dilemu: da li je u pitanju časna namera mladog čoveka koji je uočio probleme u funkcionisanju jednog važnog dela civilnog društva ili je u pitanju nešto drugo.
I, naš sagovornik kaže da je posle razmišljanja zaključio da „nije slučajno što se to pojavilo, i što se to pojavilo u Danasu i što taj Danas tako izgleda, i što je to deo jednog ukupnog glajhšaltovanja pred izbore. Sve se sad pokušava da se okupi u establišment, da se svako ko malo štrči podšiša. Država hoće da disciplinuje taj sektor. Za mene je to išlo ovim putem: Boris Tadić, Sonja Liht, Panović, Danas...a povezujem to i sa onim što se dogodilo sa B 92."
Profesorka sociologije Zagorka Golubović smatra da je problem u tome što nevladine organizacije ne idu u korak sa vremenom, što se nisu našle u postimiloševićevskom vremenu i da odatle izviru svi navedeni problemi.
„Ne mogu da kažem koliko su kritike opravdane ili je to želja da se uništi i ono malo što je ostalo od civilnog društva... ali nevladine organizacije se nisu snašle u postmiloševićevom vremenu. Ne možemo mi celog života samo o žrtvama pričati jer i mi smo žrtve. Mi smo žrtve jednog sistema koji nismo očekivali da će biti ovakav. A da ne govorim o ljudima koji su toliko osiromašili i oni su žrtve. Ja nisam za to da se zaboravi sve ono što je bilo, ali ako se samo na tome insistira, mi ćemo onda ostati u prošlosti, nećemo nikad zakoračiti u sadašnjost a kamoli u budućnost“, ocenjuje Golubović.
Profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Milena Šešić Dragićević smatra da je nevladin sektor u procepu i da je krajnji motiv novac.
„Sam nevladin sektor danas nije uspeo da reši da li je za njega bolje da se uključi u državnu upravu, pa kad se uključi onda ih mnogi osuđuju da su izdali stvar civilnog društva, ili da ostanu nevladin sektor koji će biti veoma kritički. A ako ste veoma kritički nevladin sektor, onda, naravno, teško možete računati na donacije od strane države“, rekla je ona.
Manje poznati NGO aktivista Dragan Popović potpisan je ispod teksta pod pretencionznim naslovom.
„Filosofija NVO palanke“, aludirajući na čuvenu knjigu filosofa Radomira Konstantinovića, u kome se iznose žestoke optužbe na račun nekih vodećih ličnosti u nevladinom sektoru Srbije sa tezom da treba otvoriti taj zabran, bez obzira na časnu ulogu većine njih u 90-im godinama.
U tekstu prepunom optužbi o međusobnim podmetačinama, nefer postupcima, otimanju novca, autoritarnom ponašanju i slično, imenuju se dve ličnosti iz NGO sektora- Nataša Kandić direktorka Fonda za humanitarno pravo i Pera Luković urednik e-novina.
Prvi citat: „Postoje projekti koji su nedodirljivi, o kojima mediji bliski sektoru nikada neće kritički pisati iz najboljih namera. Nedavni napadi na Koaliciju za REKOM i njenu liderku Natašu Kandić sistematski su ignorisani od strane tih medija... Jer to je Nataša Kandić, koja svakako jeste nepokolebljivi borac za prava žrtava i žena čiju hrabrost niko ne može dovesti u pitanje. A u kuloarima ćemo o mobingu, diktatorskom ponašanju, vređanju ljudi, neprofesionalnom ponašanju, crnim listama „neprijateljskih“ organizacija koje se dostavljaju donatorima?“
Toliko o Nataši Kandić koja je za projekat REKOM dobila za ovdašnje uslove velika finansijska sredstva, što se, opet u kuloarima, smatra i neposrednim povodom za napad na nju.
Nevladin sektor u procepu
Pera Luković, čije e-novine – kako čitamo svakodnevno na sajtu – pak, jedva preživljavaju, prozvane su zbog načina na koji su kritikovale neke ličnosti poput Ljiljane Smajlović ili Emira Kusturice, pa se prozivaju svi koji ćute o navodnom neukusu Perine satire, jer ga aboliraju.
Još jedan citat: „...Jer to je Pera, on je valjda naš, on je branio opkoljeno Sarajevo i pisao Ćoravu kutiju. A u kuloarima ćemo svi jedni drugima priznati da su E-novine obično smeće koje čitamo samo zbog sjajnih tekstova iz regiona“.
To je bio povod da pitamo naše sagovornike izvan NGO sektora, da li je u pitanju otvaranje važne društvene teme ili je to pokušaj ućutkivanja civilnog društva.
Golubović: Ne mogu da kažem koliko su kritike opravdane ili je to želja da se uništi i ono malo što je ostalo od civilnog društva, ali nevladine organizacije se nisu snašle u postmiloševićevom vremenu.
Advokat Srđa Popović kaže da je, kad je pročitao sporni tekst, imao dilemu: da li je u pitanju časna namera mladog čoveka koji je uočio probleme u funkcionisanju jednog važnog dela civilnog društva ili je u pitanju nešto drugo.
I, naš sagovornik kaže da je posle razmišljanja zaključio da „nije slučajno što se to pojavilo, i što se to pojavilo u Danasu i što taj Danas tako izgleda, i što je to deo jednog ukupnog glajhšaltovanja pred izbore. Sve se sad pokušava da se okupi u establišment, da se svako ko malo štrči podšiša. Država hoće da disciplinuje taj sektor. Za mene je to išlo ovim putem: Boris Tadić, Sonja Liht, Panović, Danas...a povezujem to i sa onim što se dogodilo sa B 92."
Profesorka sociologije Zagorka Golubović smatra da je problem u tome što nevladine organizacije ne idu u korak sa vremenom, što se nisu našle u postimiloševićevskom vremenu i da odatle izviru svi navedeni problemi.
„Ne mogu da kažem koliko su kritike opravdane ili je to želja da se uništi i ono malo što je ostalo od civilnog društva... ali nevladine organizacije se nisu snašle u postmiloševićevom vremenu. Ne možemo mi celog života samo o žrtvama pričati jer i mi smo žrtve. Mi smo žrtve jednog sistema koji nismo očekivali da će biti ovakav. A da ne govorim o ljudima koji su toliko osiromašili i oni su žrtve. Ja nisam za to da se zaboravi sve ono što je bilo, ali ako se samo na tome insistira, mi ćemo onda ostati u prošlosti, nećemo nikad zakoračiti u sadašnjost a kamoli u budućnost“, ocenjuje Golubović.
Profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Milena Šešić Dragićević smatra da je nevladin sektor u procepu i da je krajnji motiv novac.
„Sam nevladin sektor danas nije uspeo da reši da li je za njega bolje da se uključi u državnu upravu, pa kad se uključi onda ih mnogi osuđuju da su izdali stvar civilnog društva, ili da ostanu nevladin sektor koji će biti veoma kritički. A ako ste veoma kritički nevladin sektor, onda, naravno, teško možete računati na donacije od strane države“, rekla je ona.