Na predstavljanju Strategije Ministarstva finansija za uspešan proces evropskih integracija premijer Mirko Cvetković rekao je da postoji isti entuzijazam kao i nakon demokratskih promena 2000. godine, iako istraživanja javnog mnenja pokazuju upravo suprotno – pad popularnosti EU ideja.
Istovremeno, Cvetković je odbacio kritike koje dolaze iz Skupštine od strane poslanika koji tvrde da je Vlada, odgovorna za to što proceduru ne prolazi dovoljan broj evrointegracijskih zakona.
“Pre svega, ne vidim nikakvo kašnjenje u evro integracijama. Ako posmatrate ovu Vladu i njen učinak mora se reći da je ona počela od toga da čak ni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju nije bio na snazi. Pa smo ga mi prvo ratifikovali, a zatim krenuli u prelazni sporazum. Dakle, pre tri godine mi smo bili praktično na nuli, ovu godinu završavamo sa statusom kandidata, i ako neko zaista misli da je to kašnjenje ja bih voleo da vidim još neku godinu koja je za tri godine od nule došla do statusa kandidata”, rekao je Cvetković.
Milica Delević
Ipak, direktorka vladine Kancelarije za pridruživanje Milica Delević podvlači da je ubrzanje procesa donošenja zakona itekako potrebno.
“Tačno je da Skupština očekuje jedan broj zakona iz Akcionog plana i ja se nadam da će oni uskoro i stići. Ali mislim da je vreme da sada taj proces donošenja zakona postane barem podjednako važan koliko i donošenje, kasnije sprovođenje zakona. To znači da postoji i javna debata i uključenost u radnu grupu i svest o tome šta se donosi, zašto se donosi. Čini mi se da to svima nama ostavlja prostora da se malo više zabavimo tim zakonima pre nego što konačno budu i usvojeni”, navodi Milica Delević.
Kako bi sam posao bio ubrzan, Ministarstvo finansija uz pomoć Vlade Norveške (države koja nije članica EU) pripremilo je Strategiju koja ima šest poglavlja: slobodno kretanje kapitala, javne nabavke, državnu pomoć, finansijske usluge, poresku politiku i carinsku uniju.
Pohvale Brisela
Tokom predstavljanja ovog dokumenta Milica Delević posebno je pozvala na unapređivanje administrativnih kapaciteta Srbije iako, dodaje ona, Beograd iz Brisela u toj oblasti dobija pohvale:
“Evropska komisija obično hvali naš administrativni kapacitet, ali to ne treba da znači da ne treba da ga unapređujemo. Kako školovanjem ljudi koji su već zaposleni, tako i povećavanjem, stvaranjem jezgara koji će nositi pregovore kada oni budu počeli. A to će morati da bude veliki broj ljudi i u
državnoj administraciji i van nje. Obično hvale naš administrativni kapacitet, ali to je relativna ocena, u poređenju sa drugima. Ali kako se krećete dalje ta pohvala znači da administrativni kapacitet nikad nije bio brana za brži napredak Srbije. Ali to ne treba da nas uljuljka u ideji da ništa ne treba da radimo na unapređivanju svog administrativnog kapaciteta jer to ne bi bio dobar zaključak.”
Dan ranije učinjen je jedan od ključnih koraka za Srbiju u ovoj fazi. Pokrenut je proces rafikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridružvanju između Evropske unije i Srbije na Odboru za evropske poslove holandskog parlamenta o čemu posebno govori podpredsednik Vlade za EU integracije Božidar Đelić:
“Bitno je za Srbiju da sve ili skoro sve ratifikuju Sporazum o stabilizaciji do kraja ove godine iz dva razloga. Prvi je to što zemlja koja ima ratifikovan sporazum o stabilizaciji postaje pridružena članica EU. Drugi
element je činjenica da se u prošlosti nije desilo da jedna zamlja počne pregovore za ulazak u EU a da nema ratifikovan sporazum o stabilizaciji. Tako da za naš sledeći korak u evro integracijama je bitno da dođe do pune ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji.”
Potez holandskih parlamentaraca govori da se pogled na Srbiju, dugo vremena krut zbog haškog pitanja, polako menja, ocenjuje u intervjuu za Pres klub Radija Slobodna Evropa profesor Univerziteta u Ženevi i specijalni savetnik predsednika Evropske komisije Dušan Siđanski.
“To nije definitivna solucija, ali je to korak. Mora se priznati da se Srbija ponaša odgovorno za sada. Prema tome to jeste pozitivno. Oni su to u svakom slučaju morali da kažu kako bi osigurali budućnost. Ne samo da priznaju da priznaju da je potez sa Mladićem važan, nego da je i budućnost važna”, ocenjuje Siđanski.
Istovremeno, Cvetković je odbacio kritike koje dolaze iz Skupštine od strane poslanika koji tvrde da je Vlada, odgovorna za to što proceduru ne prolazi dovoljan broj evrointegracijskih zakona.
“Pre svega, ne vidim nikakvo kašnjenje u evro integracijama. Ako posmatrate ovu Vladu i njen učinak mora se reći da je ona počela od toga da čak ni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju nije bio na snazi. Pa smo ga mi prvo ratifikovali, a zatim krenuli u prelazni sporazum. Dakle, pre tri godine mi smo bili praktično na nuli, ovu godinu završavamo sa statusom kandidata, i ako neko zaista misli da je to kašnjenje ja bih voleo da vidim još neku godinu koja je za tri godine od nule došla do statusa kandidata”, rekao je Cvetković.
“Tačno je da Skupština očekuje jedan broj zakona iz Akcionog plana i ja se nadam da će oni uskoro i stići. Ali mislim da je vreme da sada taj proces donošenja zakona postane barem podjednako važan koliko i donošenje, kasnije sprovođenje zakona. To znači da postoji i javna debata i uključenost u radnu grupu i svest o tome šta se donosi, zašto se donosi. Čini mi se da to svima nama ostavlja prostora da se malo više zabavimo tim zakonima pre nego što konačno budu i usvojeni”, navodi Milica Delević.
Kako bi sam posao bio ubrzan, Ministarstvo finansija uz pomoć Vlade Norveške (države koja nije članica EU) pripremilo je Strategiju koja ima šest poglavlja: slobodno kretanje kapitala, javne nabavke, državnu pomoć, finansijske usluge, poresku politiku i carinsku uniju.
Pohvale Brisela
Tokom predstavljanja ovog dokumenta Milica Delević posebno je pozvala na unapređivanje administrativnih kapaciteta Srbije iako, dodaje ona, Beograd iz Brisela u toj oblasti dobija pohvale:
“Evropska komisija obično hvali naš administrativni kapacitet, ali to ne treba da znači da ne treba da ga unapređujemo. Kako školovanjem ljudi koji su već zaposleni, tako i povećavanjem, stvaranjem jezgara koji će nositi pregovore kada oni budu počeli. A to će morati da bude veliki broj ljudi i u
državnoj administraciji i van nje. Obično hvale naš administrativni kapacitet, ali to je relativna ocena, u poređenju sa drugima. Ali kako se krećete dalje ta pohvala znači da administrativni kapacitet nikad nije bio brana za brži napredak Srbije. Ali to ne treba da nas uljuljka u ideji da ništa ne treba da radimo na unapređivanju svog administrativnog kapaciteta jer to ne bi bio dobar zaključak.”
Dan ranije učinjen je jedan od ključnih koraka za Srbiju u ovoj fazi. Pokrenut je proces rafikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridružvanju između Evropske unije i Srbije na Odboru za evropske poslove holandskog parlamenta o čemu posebno govori podpredsednik Vlade za EU integracije Božidar Đelić:
“Bitno je za Srbiju da sve ili skoro sve ratifikuju Sporazum o stabilizaciji do kraja ove godine iz dva razloga. Prvi je to što zemlja koja ima ratifikovan sporazum o stabilizaciji postaje pridružena članica EU. Drugi
"Za naš sledeći korak u evro integracijama je bitno da dođe do pune ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji”, kaže ministar Đelić.
element je činjenica da se u prošlosti nije desilo da jedna zamlja počne pregovore za ulazak u EU a da nema ratifikovan sporazum o stabilizaciji. Tako da za naš sledeći korak u evro integracijama je bitno da dođe do pune ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji.”
Potez holandskih parlamentaraca govori da se pogled na Srbiju, dugo vremena krut zbog haškog pitanja, polako menja, ocenjuje u intervjuu za Pres klub Radija Slobodna Evropa profesor Univerziteta u Ženevi i specijalni savetnik predsednika Evropske komisije Dušan Siđanski.
“To nije definitivna solucija, ali je to korak. Mora se priznati da se Srbija ponaša odgovorno za sada. Prema tome to jeste pozitivno. Oni su to u svakom slučaju morali da kažu kako bi osigurali budućnost. Ne samo da priznaju da priznaju da je potez sa Mladićem važan, nego da je i budućnost važna”, ocenjuje Siđanski.
