Iz Libije stižu alarmantne vesti da je na hiljade ubijenih ili ranjenih, izjavila je visoka komesarka Ujedinjenih nacija za ljudska prava Navi Pilaj.
Međunarodna zajednica razmatra hitne mere, a pojedine zemlje traže uvođenje sankcija Libiji, pa čak i njeno izbacivanje iz UN.
Na terenu, paralelno sa pokušajima da vojnom kontraofanzivom povrati deo teritorije, koju uglavnom kontrolišu antivladine snage, Gadafiji je obećao svim porodicama po 400 dolara za kupovinu sve skuplje hrane, a zaposlenima u javnom sektoru povećanje plate od 150 odsto. U međuvremenu, hiljade stranaca pokušava da napuste ovu zemlju.
Snage lojalne libijskom lideru Moameru Gadafiju započele su oštar protivudar na demonstrante, koji su zauzeli gradove u blizini Tripolija.
Nezvanično se saznaje da se elitna brigada koju predvodi Gadafijev sin Hamis ukopava oko prestonice, kako bi sprečila eventualni upad antivladinih nanoružanih pristalica koje se organizuju u istočnom delu zemlje i najavljuju marš na Tripoli.
Istovremeno, Gadafiji je obećao svim porodicama po 400 dolara za kupovinu hrane, a zaposlenima u javnom sektoru povećanje plate od 150 odsto.
Hrana je zbog nestašica sve skuplja, a agencija UN za hranu upozorava na opasnost od kolapsa u snabdevanju namirnicima.
Visoka komesarka Ujedinjenih nacija za ljudska prava Navi Pilaj izjavila je u petak da se prema nekim izveštajima u Libiji vrše masovna ubistva.
"Drsko i kontinuirano kršeći međunarodno pravo, pojačava se obračun sa mirnim demonstrantima sa alarmantnim izveštajima o masovnim ubistvima, hapšenjima i mučenjem demonstranata", istakl aje ona.
SAD razmatra sve moguće opcije
Međunarodna zajednica bi trebalo da odlučno reaguje da bi se obustavila jaka reperesija na učesnike antivladinih protesta u Libiji, rekla je Pilaj na sednici Saveta UN za ljudska prava koji po prvi put razmatrati stanje u Libiji.
Francuski ambasador za ljudska prava Fransoa Zimere rekao je agenciji Rojters da bi u sukobima, koji su počeli 15. februara, do sada moglo da bude oko 2.000 mrtvih.
"Pitanje nije da li će Gadafi pasti, već kada i koliko će to odneti ljudskih života. Prema podacima koje za sada imamo, poginulo je više od 1.000 ljudi, možda 2.000 ljudi", rekao je on.
Sve je više međunarodnih inicijativa u cilju pojačavanja pritiska na libijski režim. Za petak su zakazane vanredne sednice UN i NATO
Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen razgovara sa medijima pre neformalnog sastanka ministara odbrane EU u Budimpešti, 25. februar 2011.Generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Anders Fog Rasmusen izjavio je ova organizacija ne namerava da interveniše u Libiji i da je za to potrebna saglasnost Saveta bezbednosti.
Iz Bele kuće je u međuvremenu saopšteno da će predsednik SAD Barak Obama razgovarati sa liderima Velike Britanije i Francuske Dejvidom Kameronom i Nikolom Sarkozijem o krizi u Libiji.
SAD, kako navodi Rojters, razmatraju sve moguće opcije, uključujući sankcije, pa i vojnu intervenciju.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton pozvala je danas na uvođenje sankcija libijskom režimu.
"Vreme je da razmotrimo restriktivne mere kako bi izvršili što je moguće veći pritisak i pokušali da zaustavimo nasilje u Libiji i omogućili toj zemlji da krene napred. Sankcije koje se razmatraju uključuju zaleđivanje imovine i zabranu putovanja onima koji su na vlasti", rekla je ona.
Turska se protivi sankcijama
No, Turska se protivi uvođenju sankcija protiv Libije, jer smatra da bi te mere pogodile pre svega građane te afričke zemlje.
U međuvremenu, Francuska i Velika Britanija predlažu osim sankcija i uvođenje embarga na uvoz oružja Libiji.
Desetine hiljada stranaca nastoje da napuste Libiju u kojoj vlada haos. Amerikanci, Turci i Kinezi pokušavaju da se ukrcaju na brodove, dok
se Evropljani uglavnom evakuišu avionima, a državljani severnoafričkih zemalja drumom.
Putnicima koji preko aerodroma u Tripoliju napuštaju tu zemlju, u četvrtak su uništavali čipove u mobilnim telefonima i na nosivim kompjuterima kako bi ih sprečili da iznesu fotografije ili video-snimke na kojima bi se moglo videti stradanje i ubijanje demonstranata na ulicama Tripolija i drugih gradova.
To je novinska agencija Beta saznala od jedne državljanke Srbije koja je avionom napustila Tripoli.
Grupa grčkih državljana koji su u petak stigli avionom iz Tripolija u Atinu, svedoči o svojim iskustvima.
"Video sam lično kako je policija hladnokrvno ubila četiri lica. Apsolutno nema način da dođete na aerodrom, osim ako ne postoji organizovana misija iz vaše zemlje. Policajci ili plaćenici, nose pendreke, štapove. Ko god se približi aerodromu biva napadnut. Nemate šansi da postavite pitanje", kaže on.
Zbog previranja u Libiji, cene nafte na svetskom tržištu i dalje skaču, dostigavši u jednom trenutku čak 119.79 dolara za barel. Libija je treći po veličini afrički proizvođač "tečnog zlata", odnosno 2 odsto svetske produkcije.
Prerada nafte u Libiji je smanjena za polovinu, što izaziva nervozu i neizvesnost na svetskim berzama, tim pre ako se haos proširi na velike proizvođače kao što su Saudijska Arabija i Iran.
U tom slučaju, postoji opasnost od velikog poremećaja u snabdevanju i astronomskog rasta cena kao što je bio slučaj sedamdesetih godina prošlog veka. Tako japanska banka Nomura upozorava da bi barel nafte mogao dostići čak 220 dolara, ukoliko se kriza na Bliskom istoku nastavi.
Strane kompanije, poput francuskog Totala, španskog Repsola i italijanskog ENI-ja, gotovo da su u potpunosti obustavili preradu nafte u Libiji i počele su da evakušu svoje radnike.
Više o ovoj temi možete pročitati OVDE.
Međunarodna zajednica razmatra hitne mere, a pojedine zemlje traže uvođenje sankcija Libiji, pa čak i njeno izbacivanje iz UN.
Na terenu, paralelno sa pokušajima da vojnom kontraofanzivom povrati deo teritorije, koju uglavnom kontrolišu antivladine snage, Gadafiji je obećao svim porodicama po 400 dolara za kupovinu sve skuplje hrane, a zaposlenima u javnom sektoru povećanje plate od 150 odsto. U međuvremenu, hiljade stranaca pokušava da napuste ovu zemlju.
Snage lojalne libijskom lideru Moameru Gadafiju započele su oštar protivudar na demonstrante, koji su zauzeli gradove u blizini Tripolija.
Nezvanično se saznaje da se elitna brigada koju predvodi Gadafijev sin Hamis ukopava oko prestonice, kako bi sprečila eventualni upad antivladinih nanoružanih pristalica koje se organizuju u istočnom delu zemlje i najavljuju marš na Tripoli.
Istovremeno, Gadafiji je obećao svim porodicama po 400 dolara za kupovinu hrane, a zaposlenima u javnom sektoru povećanje plate od 150 odsto.
Hrana je zbog nestašica sve skuplja, a agencija UN za hranu upozorava na opasnost od kolapsa u snabdevanju namirnicima.
Visoka komesarka Ujedinjenih nacija za ljudska prava Navi Pilaj izjavila je u petak da se prema nekim izveštajima u Libiji vrše masovna ubistva.
"Drsko i kontinuirano kršeći međunarodno pravo, pojačava se obračun sa mirnim demonstrantima sa alarmantnim izveštajima o masovnim ubistvima, hapšenjima i mučenjem demonstranata", istakl aje ona.
SAD razmatra sve moguće opcije
Međunarodna zajednica bi trebalo da odlučno reaguje da bi se obustavila jaka reperesija na učesnike antivladinih protesta u Libiji, rekla je Pilaj na sednici Saveta UN za ljudska prava koji po prvi put razmatrati stanje u Libiji.
Francuski ambasador za ljudska prava Fransoa Zimere rekao je agenciji Rojters da bi u sukobima, koji su počeli 15. februara, do sada moglo da bude oko 2.000 mrtvih.
"Pitanje nije da li će Gadafi pasti, već kada i koliko će to odneti ljudskih života. Prema podacima koje za sada imamo, poginulo je više od 1.000 ljudi, možda 2.000 ljudi", rekao je on.
Sve je više međunarodnih inicijativa u cilju pojačavanja pritiska na libijski režim. Za petak su zakazane vanredne sednice UN i NATO
Iz Bele kuće je u međuvremenu saopšteno da će predsednik SAD Barak Obama razgovarati sa liderima Velike Britanije i Francuske Dejvidom Kameronom i Nikolom Sarkozijem o krizi u Libiji.
SAD, kako navodi Rojters, razmatraju sve moguće opcije, uključujući sankcije, pa i vojnu intervenciju.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton pozvala je danas na uvođenje sankcija libijskom režimu.
"Vreme je da razmotrimo restriktivne mere kako bi izvršili što je moguće veći pritisak i pokušali da zaustavimo nasilje u Libiji i omogućili toj zemlji da krene napred. Sankcije koje se razmatraju uključuju zaleđivanje imovine i zabranu putovanja onima koji su na vlasti", rekla je ona.
Turska se protivi sankcijama
No, Turska se protivi uvođenju sankcija protiv Libije, jer smatra da bi te mere pogodile pre svega građane te afričke zemlje.
U međuvremenu, Francuska i Velika Britanija predlažu osim sankcija i uvođenje embarga na uvoz oružja Libiji.
Desetine hiljada stranaca nastoje da napuste Libiju u kojoj vlada haos. Amerikanci, Turci i Kinezi pokušavaju da se ukrcaju na brodove, dok
se Evropljani uglavnom evakuišu avionima, a državljani severnoafričkih zemalja drumom.
Putnicima koji preko aerodroma u Tripoliju napuštaju tu zemlju, u četvrtak su uništavali čipove u mobilnim telefonima i na nosivim kompjuterima kako bi ih sprečili da iznesu fotografije ili video-snimke na kojima bi se moglo videti stradanje i ubijanje demonstranata na ulicama Tripolija i drugih gradova.
To je novinska agencija Beta saznala od jedne državljanke Srbije koja je avionom napustila Tripoli.
Grupa grčkih državljana koji su u petak stigli avionom iz Tripolija u Atinu, svedoči o svojim iskustvima.
"Video sam lično kako je policija hladnokrvno ubila četiri lica. Apsolutno nema način da dođete na aerodrom, osim ako ne postoji organizovana misija iz vaše zemlje. Policajci ili plaćenici, nose pendreke, štapove. Ko god se približi aerodromu biva napadnut. Nemate šansi da postavite pitanje", kaže on.
Previranja u Libiji podižu cenu nafte
Previranja u Libiji podižu cenu nafteZbog previranja u Libiji, cene nafte na svetskom tržištu i dalje skaču, dostigavši u jednom trenutku čak 119.79 dolara za barel. Libija je treći po veličini afrički proizvođač "tečnog zlata", odnosno 2 odsto svetske produkcije.
Prerada nafte u Libiji je smanjena za polovinu, što izaziva nervozu i neizvesnost na svetskim berzama, tim pre ako se haos proširi na velike proizvođače kao što su Saudijska Arabija i Iran.
U tom slučaju, postoji opasnost od velikog poremećaja u snabdevanju i astronomskog rasta cena kao što je bio slučaj sedamdesetih godina prošlog veka. Tako japanska banka Nomura upozorava da bi barel nafte mogao dostići čak 220 dolara, ukoliko se kriza na Bliskom istoku nastavi.
Strane kompanije, poput francuskog Totala, španskog Repsola i italijanskog ENI-ja, gotovo da su u potpunosti obustavili preradu nafte u Libiji i počele su da evakušu svoje radnike.
Više o ovoj temi možete pročitati OVDE.
