Tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević potvrdio je da je u Nemačkoj uhapšen Zoran Obradović zvani Bubica, osumnjičen za teške zločine protiv civilnog stanovništva u selu Ćuška na Kosovu. Tužilaštvo je na tragu i drugim pripadnicima formacije Šakali, koji su zemlju napustili pre podizanja optužnice.
„Na više mesta smo locirali pojedine izvršioce, videćemo šta će da urade tamošnje policije i Interpol“, rekao je Vukčević.
Hapšenjem Obradovića, na Interpolovoj poternici koju je zbog zločina u selu Ćuška raspisala Srbija, ostalo je još 16 imena, koji se prema nekim saznanjima nalaze uglavnom u zemljama Zapadne Evrope, a koji su iz Srbije pobegli nakon što im je stigla dojava o hapšenju.
Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo kaže za naš program da je sadaosnovno pitanje da li će Nemačka odlučiti da Obradovića izručiti Srbiji ili će mu, po principima univerzalne jurisdikcije, suditi u zemlji.
„On je bio aktivan član vojne jedinice Šakali, koji je učestvovao u brutalnom ubijanju 44 civila u selu Ćuška, a ima indicija da je učestvovao i u teškim zločinima u susednim selima istog dana. Bilo bi dobro da mu se ovde sudi jer mislim da je mnogo efikasnije, jeftinije i mnogo delotvornije za pravdu da to bude u Beogradu gde je sada većina pripadnika Šakala“, kaže Kandić.
Njih devetorici, koji su ranije uhapšeni, suđenje je pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu počelo pre nekoliko dana.
Na optuženičkoj klupi je i prvookrivljeni Toplica Miladinović, koji je na početku procesa negirao da je kao komandant Vojno-teritorijalnog odseka Peć naredio "Šakalima" pretres sela Ćuška.
Zločin, koji se nakon toga dogodio, jedan je od najmonstruoznijih na Kosovu. Šakali se terete da su u rano jutro 14. maja 1999. ušli u selo kod Peći i, sa maskama preko lica, odvojili okupljene žene, decu i starce od preostalih muškaraca koji prethodno nisu uspeli da pobegnu.
Nisu uhvaćeni svi učesnici zločina
Podelili su ih u tri grupe, sproveli u odvojene kuće, streljali, a kuće zatim zapalili. U svakoj grupi preživela je jedna osoba, među njima i Hazir Beriša, koji je za naš program svojevremeno svedočio o događajima tog 14. maja:
„Sve je počelo oko 7, 7.15 časova izjutra kada su pripadnici vojske i policije, koji su se razlikovali po uniformama, iz pravca Peći krenuli prema našem selu. Čuli su se pucnji, video sam kako kuće gore, pucalo se iz različitih vrsta oružja. Dok su palili kuće opkolili su nas sa dve strane. Prvo su nam oduzeli sve što smo imali. Novac, marke, druge vredne stvari, tražili su da na zemlju bacimo naša dokumenta.“
Posle pljačke, dele ih u tri grupe. Prvu su, prema Berišinim rečima, ubrzo streljali, a njega i ostale muškarce odvode u druge dve kuće:
„Prvo su nas naterali da uđemo u jednu sobu i sednemo, četvorica njih su ostala kod vrata, koja su bila otvorena i onda su započeli pucnjavu, jedan od njih je imao teški mitraljez iz koga je pucao. Trojica su imala automatske puške. Posle pucnjave vratili su se još jednom i podmetnuli su požar, bacili su jednu bocu sa plinom. Ja sam bio ranjen u obe noge i od požara mi je izgoreo jedan deo lica i tela.“
Imenom i prezimenom poznata je 41 žrtva masakra. Uništeno je i zapaljeno više od 40 kuća, i proterano oko 400 dece, žena i staraca, koji su prethodno opljačkani.
Zastupnik porodica žrtava Mustafa Radonići kaže za naš program da bi bilo bolje da se optuženima za ovaj zločin sudi u Peći, gde se i dogodio, ali da ima poverenja u sud u Beogradu i da se nada da će svi odgovorni biti kažnjeni.
„Očekujem da će ljudi biti upoznati sa događajima koji su se tamo dešavali. Nažalost, nisu uhvaćeni svi koji su bili učesnici u ovim tragičnim događajima“, navodi Radonići.
Prema nekim izveštajima, u masakru je pored “Šakala” kojima je komandovao rezervni policajac iz Peći Nebojša Minić, a koji je 2005. godine umro u ekstradicionom pritvoru u Argentini, učestovala i paravojna grupa “Munje”, koja je delovala u okviru MUP-a Srbije.
„Šakali nisu nikakva kriminalna grupa koja samostalno deluje. Tu su, naravno, u pitanju visoki u to vreme aktivni oficiri. U ovom predmetu sve se svelo na direktne počinioce, ali oni jesu strašni. To su ljudi koji su se time bavili, nije im to jedino ubistvo. Izgleda da su oni na brojnim mestima primenjivali istu matricu – ubiti, uzeti novac, zlato, automobile i sve što je moguće poneti“, kaže Nataša Kandić.
Fond za humanitarno pravo podneo je krivičnu prijavu protiv pripadnika Šakala zbog zločina, koji se u istom periodu dogodio u još dva sela pored Ćuška, ali iz Tužilaštva nema informacija o eventualnom proširenju predmeta.
„Na više mesta smo locirali pojedine izvršioce, videćemo šta će da urade tamošnje policije i Interpol“, rekao je Vukčević.
Hapšenjem Obradovića, na Interpolovoj poternici koju je zbog zločina u selu Ćuška raspisala Srbija, ostalo je još 16 imena, koji se prema nekim saznanjima nalaze uglavnom u zemljama Zapadne Evrope, a koji su iz Srbije pobegli nakon što im je stigla dojava o hapšenju.
Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo kaže za naš program da je sada
Sada je pitanje da li će Nemačka odlučiti da Obradovića izručiti Srbiji ili će mu, po principima univerzalne jurisdikcije, suditi u zemlji.
„On je bio aktivan član vojne jedinice Šakali, koji je učestvovao u brutalnom ubijanju 44 civila u selu Ćuška, a ima indicija da je učestvovao i u teškim zločinima u susednim selima istog dana. Bilo bi dobro da mu se ovde sudi jer mislim da je mnogo efikasnije, jeftinije i mnogo delotvornije za pravdu da to bude u Beogradu gde je sada većina pripadnika Šakala“, kaže Kandić.
Njih devetorici, koji su ranije uhapšeni, suđenje je pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu počelo pre nekoliko dana.
Na optuženičkoj klupi je i prvookrivljeni Toplica Miladinović, koji je na početku procesa negirao da je kao komandant Vojno-teritorijalnog odseka Peć naredio "Šakalima" pretres sela Ćuška.
Zločin, koji se nakon toga dogodio, jedan je od najmonstruoznijih na Kosovu. Šakali se terete da su u rano jutro 14. maja 1999. ušli u selo kod Peći i, sa maskama preko lica, odvojili okupljene žene, decu i starce od preostalih muškaraca koji prethodno nisu uspeli da pobegnu.
Nisu uhvaćeni svi učesnici zločina
Podelili su ih u tri grupe, sproveli u odvojene kuće, streljali, a kuće zatim zapalili. U svakoj grupi preživela je jedna osoba, među njima i Hazir Beriša, koji je za naš program svojevremeno svedočio o događajima tog 14. maja:
„Sve je počelo oko 7, 7.15 časova izjutra kada su pripadnici vojske i policije, koji su se razlikovali po uniformama, iz pravca Peći krenuli prema našem selu. Čuli su se pucnji, video sam kako kuće gore, pucalo se iz različitih vrsta oružja. Dok su palili kuće opkolili su nas sa dve strane. Prvo su nam oduzeli sve što smo imali. Novac, marke, druge vredne stvari, tražili su da na zemlju bacimo naša dokumenta.“
Posle pljačke, dele ih u tri grupe. Prvu su, prema Berišinim rečima, ubrzo streljali, a njega i ostale muškarce odvode u druge dve kuće:
Nataša Kandić podseća da Šakali nisu nikakva kriminalna grupa koja samostalno deluje, nego da su u pitanju visoki, u to vreme, aktivni oficiri.
„Prvo su nas naterali da uđemo u jednu sobu i sednemo, četvorica njih su ostala kod vrata, koja su bila otvorena i onda su započeli pucnjavu, jedan od njih je imao teški mitraljez iz koga je pucao. Trojica su imala automatske puške. Posle pucnjave vratili su se još jednom i podmetnuli su požar, bacili su jednu bocu sa plinom. Ja sam bio ranjen u obe noge i od požara mi je izgoreo jedan deo lica i tela.“
Imenom i prezimenom poznata je 41 žrtva masakra. Uništeno je i zapaljeno više od 40 kuća, i proterano oko 400 dece, žena i staraca, koji su prethodno opljačkani.
Zastupnik porodica žrtava Mustafa Radonići kaže za naš program da bi bilo bolje da se optuženima za ovaj zločin sudi u Peći, gde se i dogodio, ali da ima poverenja u sud u Beogradu i da se nada da će svi odgovorni biti kažnjeni.
„Očekujem da će ljudi biti upoznati sa događajima koji su se tamo dešavali. Nažalost, nisu uhvaćeni svi koji su bili učesnici u ovim tragičnim događajima“, navodi Radonići.
Prema nekim izveštajima, u masakru je pored “Šakala” kojima je komandovao rezervni policajac iz Peći Nebojša Minić, a koji je 2005. godine umro u ekstradicionom pritvoru u Argentini, učestovala i paravojna grupa “Munje”, koja je delovala u okviru MUP-a Srbije.
„Šakali nisu nikakva kriminalna grupa koja samostalno deluje. Tu su, naravno, u pitanju visoki u to vreme aktivni oficiri. U ovom predmetu sve se svelo na direktne počinioce, ali oni jesu strašni. To su ljudi koji su se time bavili, nije im to jedino ubistvo. Izgleda da su oni na brojnim mestima primenjivali istu matricu – ubiti, uzeti novac, zlato, automobile i sve što je moguće poneti“, kaže Nataša Kandić.
Fond za humanitarno pravo podneo je krivičnu prijavu protiv pripadnika Šakala zbog zločina, koji se u istom periodu dogodio u još dva sela pored Ćuška, ali iz Tužilaštva nema informacija o eventualnom proširenju predmeta.
