Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu osudilo je bivšeg komadanta Teritorijalne odbrane Zvornika Branka Popovića na 15 godina zatvora, a ratnog predsednika te opštine Branka Grujića na šest godina zbog ubistva i mučenja 700 bošnjačkih civila sredinom 1992. godine.
Suđenje za jedan od najstrašnijih ratnih zločina počinjenih tokom rata u bivšoj Jugoslaviji trajalo je pet godina, a nezadovoljno visinom kazne Tužilaštvo je najavilo žalbu na presudu.
Od maja do jula 1992. godine srpske oružane snage na teritoriji opštine Zvornik u Bosni i Hercegovini su, kako je utvrdio sud, otele i ubile oko 700 Bošnjaka. Žrtve iz sela Divič, Đulići, Klisa, Kozluk, Skočić, i drugih okolnih naselja su proterivane i mučene, deportovano je više od 1.800 ljudi, a taoci su zatvarani u Tehničko školskom centru u Karakaju i Domu kulture u Pilici i masovno ubijani.
Zarobljenici su držani u skučenim prostorijama u nečovečnim uslovima zbog čega se dvadesetoro ugušilo, a sud je utvrdio i da je jedan od zatočenih nabijen na kolac. Kao jedni od odgovornih osuđeni su Branko Popović, komandant oružanih jedinica koje su činile te zločine, i Branko Grujić, ratni komandant Opštine Zvornik, jer je znao šta se dešavalo ali ništa nije preduzeo da se zločin spreči.
Posle pet godina suđenja presuda glasi: 15 godina zatvora za Popovića, šest godina za Grujića. Članovi porodica žrtava, koji su pratili suđenje u Beogradu, razočarani su takvom presudom.
Hakija Smajlović, kojem je u tom zločinu ubijeno nekoliko članova porodice, za naš radio je rekao:
“Ova presuda je sramna. Ne mogu da verujem da se za ubistva 700 ljudi dobija tako mala kazna. Time se šalje poruka da se zločin isplati, jer se jednostavno pokazuje da nije kažnjeno sve ono što je počinjeno u Zvorniku i okolnim mestima. U tim zločinima uništena je mladost ne celom jednom području, jer među ubijenima je bilo i dece od petnaest, šesnaest godina. Egzekutori su ostali nekažnjeni za sve što je počinjeno. Jednostavno nemam reči…”
Tokom dugog suđenja ispitano je više od 160 svedoka i oštećenih, a kao ključni dokazi prezentovana su i dokumenta i pismene odluke tadašnje vlasti u Opštini Zvornik.
Navedeno je i da je na lokacijama Grbavci i Crni Vrh do danas identifikovano 352 ubijene osobe. Tužilaštvo za ratne zločine najavilo je da će uložiti žalbu na presudu:
"Tužilaštvo je nezadovoljno jer smatra da je visina izrečenih kazni, naročito Branku Grujiću, neadekvatna odgovornosti optuženih u odnosu na broj žrtava, masovnost i brutalnost zločina", navodi se u saopštenju tužilaštva.
U Hagu bi dobili veće kazne
Advokat Dragoljub Todorović, koji je više od dve godina zastupao porodice žrtava, veruje da su primedbe opravdane i podseća da je predmet Zvornik sudu u Beogradu ustupio Haški tribunal.
"A da su Grujić i Popović odgovarali u Hagu, tamo bi dobili veće kazne. Grujić je bio predsednik opštine, on nije pucao iz puške, ali smatram da je odgovoran za zločine i zato je morao da dobije veću kaznu. Grujić je bio duboko involviran, on je njima u logorima obezbeđivao hranu, on je obezbeđivao prevoz, bio je upoznat sa činjenicom da su vojno sposobni muškarci razdvojeni od žena i dece. On je znao šta se tim ljudima sprema,” kazao je Todorović.
Maksimalna kazna po zakonu u vreme izvršenja zločina bila je 20 godina zatvora. Pored ostalog, dvojica optuženih osuđeni su i za nesprečavanje zločina paravojnih jedinica "Žute ose" i "Pivarski".
Sinan Alić, foto: Midhat PoturovićPrema nekim svedočenjima, koje je sud prihvatio, Branko Popović u vreme rata lažno se predstavljao kao Marko Pavlović i bio je "alfa i omega" u Zvorniku i čovek povezan sa Državnom bezbednošću Srbije i blizak Željku Ražnatoviću Arkanu.
Sinan Alić predsednik tuzlanske fondacije Istina, pravda, pomirenje, kaže da najpre zbog žrtava puna pravda mora da stigne sve zločince.
„Grujić i njegov kompanjon iz ratnog vihora 92. su ipak vrh ledenog brega svega što se tada događalo u opštini Zvornik i njenom neposrednom okruženju. Bilo bi bolje da im je suđeno u Bosni i Hercegovini. Ako ništa drugo, zbog žrtava koje su oni iza sebe ostavili svojom politikom na početku rata u BiH“, kazao je Alić.
Advokat Dragoljub Todorović zaključuje da porodice žrtava očekuju pravednu i brzu presudu za zločince.
„To bi im značilo kao jedna vrsta satisfakcije, da se tim ljudima dogodi pravda. Jer tamo je ubijeno 700 ljudi, tamo su mučeni, tamo su bili logori,“ kazao je on.
Do sada je za zločine u Zvorniku izrečena jedna pravosnažna presuda pripadnicima jedinice "Žute ose" i "Pivarski", a pred Odeljenjem za ratne zločine vode se još dva odvojena postupka za zločine na teritoriji te opštine.
Suđenje za jedan od najstrašnijih ratnih zločina počinjenih tokom rata u bivšoj Jugoslaviji trajalo je pet godina, a nezadovoljno visinom kazne Tužilaštvo je najavilo žalbu na presudu.
Od maja do jula 1992. godine srpske oružane snage na teritoriji opštine Zvornik u Bosni i Hercegovini su, kako je utvrdio sud, otele i ubile oko 700 Bošnjaka. Žrtve iz sela Divič, Đulići, Klisa, Kozluk, Skočić, i drugih okolnih naselja su proterivane i mučene, deportovano je više od 1.800 ljudi, a taoci su zatvarani u Tehničko školskom centru u Karakaju i Domu kulture u Pilici i masovno ubijani.
Zarobljenici su držani u skučenim prostorijama u nečovečnim uslovima zbog čega se dvadesetoro ugušilo, a sud je utvrdio i da je jedan od zatočenih nabijen na kolac. Kao jedni od odgovornih osuđeni su Branko Popović, komandant oružanih jedinica koje su činile te zločine, i Branko Grujić, ratni komandant Opštine Zvornik, jer je znao šta se dešavalo ali ništa nije preduzeo da se zločin spreči.
Posle pet godina suđenja presuda glasi: 15 godina zatvora za Popovića, šest godina za Grujića. Članovi porodica žrtava, koji su pratili suđenje u Beogradu, razočarani su takvom presudom.
Hakija Smajlović, kojem je u tom zločinu ubijeno nekoliko članova porodice, za naš radio je rekao:
“Ova presuda je sramna. Ne mogu da verujem da se za ubistva 700 ljudi dobija tako mala kazna. Time se šalje poruka da se zločin isplati, jer se jednostavno pokazuje da nije kažnjeno sve ono što je počinjeno u Zvorniku i okolnim mestima. U tim zločinima uništena je mladost ne celom jednom području, jer među ubijenima je bilo i dece od petnaest, šesnaest godina. Egzekutori su ostali nekažnjeni za sve što je počinjeno. Jednostavno nemam reči…”
Tužilaštvo je nezadovoljno jer smatra da je visina izrečenih kazni neadekvatna odgovornosti optuženih u odnosu na broj žrtava, masovnost i brutalnost zločina, stoji u saopštenju.
Tokom dugog suđenja ispitano je više od 160 svedoka i oštećenih, a kao ključni dokazi prezentovana su i dokumenta i pismene odluke tadašnje vlasti u Opštini Zvornik.
Navedeno je i da je na lokacijama Grbavci i Crni Vrh do danas identifikovano 352 ubijene osobe. Tužilaštvo za ratne zločine najavilo je da će uložiti žalbu na presudu:
"Tužilaštvo je nezadovoljno jer smatra da je visina izrečenih kazni, naročito Branku Grujiću, neadekvatna odgovornosti optuženih u odnosu na broj žrtava, masovnost i brutalnost zločina", navodi se u saopštenju tužilaštva.
U Hagu bi dobili veće kazne
Advokat Dragoljub Todorović, koji je više od dve godina zastupao porodice žrtava, veruje da su primedbe opravdane i podseća da je predmet Zvornik sudu u Beogradu ustupio Haški tribunal.
"A da su Grujić i Popović odgovarali u Hagu, tamo bi dobili veće kazne. Grujić je bio predsednik opštine, on nije pucao iz puške, ali smatram da je odgovoran za zločine i zato je morao da dobije veću kaznu. Grujić je bio duboko involviran, on je njima u logorima obezbeđivao hranu, on je obezbeđivao prevoz, bio je upoznat sa činjenicom da su vojno sposobni muškarci razdvojeni od žena i dece. On je znao šta se tim ljudima sprema,” kazao je Todorović.
Maksimalna kazna po zakonu u vreme izvršenja zločina bila je 20 godina zatvora. Pored ostalog, dvojica optuženih osuđeni su i za nesprečavanje zločina paravojnih jedinica "Žute ose" i "Pivarski".
Sinan Alić predsednik tuzlanske fondacije Istina, pravda, pomirenje, kaže da najpre zbog žrtava puna pravda mora da stigne sve zločince.
„Grujić i njegov kompanjon iz ratnog vihora 92. su ipak vrh ledenog brega svega što se tada događalo u opštini Zvornik i njenom neposrednom okruženju. Bilo bi bolje da im je suđeno u Bosni i Hercegovini. Ako ništa drugo, zbog žrtava koje su oni iza sebe ostavili svojom politikom na početku rata u BiH“, kazao je Alić.
Advokat Dragoljub Todorović zaključuje da porodice žrtava očekuju pravednu i brzu presudu za zločince.
„To bi im značilo kao jedna vrsta satisfakcije, da se tim ljudima dogodi pravda. Jer tamo je ubijeno 700 ljudi, tamo su mučeni, tamo su bili logori,“ kazao je on.
Do sada je za zločine u Zvorniku izrečena jedna pravosnažna presuda pripadnicima jedinice "Žute ose" i "Pivarski", a pred Odeljenjem za ratne zločine vode se još dva odvojena postupka za zločine na teritoriji te opštine.
