Nadležni u Srbiji veruju da bi desetostruko povećanje nagrade za informaciju koja bi dovela do hapšenja Ratka Mladića, kao i milion evra za drugog haškog begunca Gorana Hadžića, ubrzo moglo da da rezultate.
Ivica Dačić, ministar policije, kaže da ovoliki iznos, koji bi eventualnim informatorima bio isplaćen iz budžeta, pokazuje da je Srbija spremna da uloži maksimum napora da pronađe Mladića i Hadžića:
“Sigurno je da će biti različitih informatora i različitih informacija. Ali mislim da je i međunarodnoj zajednici sada jasno da Srbija ovim pokazuje ozbiljnu želju za punu saradnju sa Haškim tribunalom", kaže Dačić.
Država je saopštila da je svaka vrsta informacije od pomoći na šta je odmah reagovao jedan broj građana. Jutro nakon što je objavljena vest o za srpske prilike basnoslovnoj nagradi, usijali su se telefoni na dežurnom broju BIA – Bezbednosno informativne agencije Srbije 9191.
Jovan Stojić, iz BIA-e, rekao nam je da je broj poziva neuobičajeno veliki, i da službenici na licu mesta procenjuju validnost dostavljenih podataka i prosleđuju ih na dalju proveru.
“Ima tu i konkretnih poziva koji ukazuju na potencijalna mesta skrivanja ili potencijalne jatake generala Mladića. Jedan broj građana koji to dojavljuje zove na dobrovoljnoj osnovi i kažu da ih ne zanima nagrada, već da se javljaju iz patriotskih razloga. Mi od nikoga ne tražimo da se predstavi, ali oni koji misle da imaju informaciju za koju mogu dobiti nagradu ostave svoje podatke da bi im eventualno taj novac mogao biti uručen", kaže Stojić.
Kako cela Srbija priča o nagradama za hapšenje haških optuženika, Beograđane smo pitali da li bi, u slučaju da znaju nešto, to i prijavili:
Kroz štampu se nakon raspisivanja desetostruko veće nagrade za Ratka Mladića provlače i spekulacije da je deset miliona stavljeno na talon kako bi se pokolebali njegovi jataci, ali i da bi se u poteru uključili i profesionalni lovci na ljude.
Božidar Spasić, nekadašnji operativac i funkcioner Službe državne bezbednosti SFR Jugoslavije, danas privatni detektiv, kaže nam da bi realno bilo pretpostaviti da se neki već nalaze u Srbiji.
“Tako da se već govori da, poučeni načinom skrivanja Radovana Karadzića, u Novom Beogradu nema kafane, kafića, ni ulice, gde se ne nalazi neko ko bi mogao da informiše lovce na ucenjene glave. Među tim tragačima i lovcima na ljude su uglavnom bivši psi rata, osobe sa područja bivše Jugoslavije, bivši pripadnici tajnih službi, policije, vojske, ljudi željni avantura, ali željni i bogate zarade", smatra Spasić.
Ali, Zoran Mijatović, bivši zamenik načlenika Državne bezbednosti Srbije, kaže da je operativni rad i traganje za informacijama veoma sofisticiran, tako da je u ovoj situaciji malo verovatan klasičan takozvani lov na glave.
“Ranije se dešavalo da se neki haški optuženici uhapse i izruče na neki specifičan način, odnosno da ih određeni ljudi otkriju i prebace na neku drugu lokaciju. Ali to nije moglo da se ostvari bez učesća državnih organa. Prema tome, ako bi za dvojicom haških begunaca i tragali lovci na glave, oni bi to radili uz veliku pomoć državne i njenih institucija, pre svega policije i organa vojne bezbednosti", ocenjuje Mijatović.
Natpisi Bulevar Ratka Mladića u Beogradu, maj 2007Tačno je da u ovoj priči, smatra Božidar Spasić, usamljeni lovci na ucenjene, bez dobrih veza na izvoru informacija, nemaju šta da traže.
“Oni mogu da imaju samo neke dodatne, površne informacije. Apsolutno ne postoji ni jedan lovac, ni organizacija, a očito da ne postoji ni država, koji bi mogli da otkriju Ratka Mladića. Prema tome, oni nisu sposobni da to urade", navodi Spasić.
Na osnovu dosadašnjih iskustava, Zoran Mijatović zaključuje da raspisivanje nagrade ne povećava šansu da se uhapse Ratko Mladić i Goran Hadžić.
“Ako se i otprilike zna gde su oni, onda je raspisivanje nagrade potpuno bespotrebno. Mislim da je to neki taktički potez, možda je usmeren i prema Evropskoj uniji i Haškom tužilaštvu… Mislim da je to samo jedan marketinški potez koji nema nekog većeg smisla", smatra Mijatović.
Sa deset miliona evra ime optužnog za genocid Ratka Mladića u svetu je na trećem mestu po visini nagrade za hapšenje. Za lidere terorističke Al Kaide Osamu bin Ladena i Ajman al Zavahrija ponuđeno je po 25 miliona dolara.
Ivica Dačić, ministar policije, kaže da ovoliki iznos, koji bi eventualnim informatorima bio isplaćen iz budžeta, pokazuje da je Srbija spremna da uloži maksimum napora da pronađe Mladića i Hadžića:
“Sigurno je da će biti različitih informatora i različitih informacija. Ali mislim da je i međunarodnoj zajednici sada jasno da Srbija ovim pokazuje ozbiljnu želju za punu saradnju sa Haškim tribunalom", kaže Dačić.
Država je saopštila da je svaka vrsta informacije od pomoći na šta je odmah reagovao jedan broj građana. Jutro nakon što je objavljena vest o za srpske prilike basnoslovnoj nagradi, usijali su se telefoni na dežurnom broju BIA – Bezbednosno informativne agencije Srbije 9191.
Jovan Stojić, iz BIA-e, rekao nam je da je broj poziva neuobičajeno veliki, i da službenici na licu mesta procenjuju validnost dostavljenih podataka i prosleđuju ih na dalju proveru.
“Ima tu i konkretnih poziva koji ukazuju na potencijalna mesta skrivanja ili potencijalne jatake generala Mladića. Jedan broj građana koji to dojavljuje zove na dobrovoljnoj osnovi i kažu da ih ne zanima nagrada, već da se javljaju iz patriotskih razloga. Mi od nikoga ne tražimo da se predstavi, ali oni koji misle da imaju informaciju za koju mogu dobiti nagradu ostave svoje podatke da bi im eventualno taj novac mogao biti uručen", kaže Stojić.
Kako cela Srbija priča o nagradama za hapšenje haških optuženika, Beograđane smo pitali da li bi, u slučaju da znaju nešto, to i prijavili:
Kroz štampu se nakon raspisivanja desetostruko veće nagrade za Ratka Mladića provlače i spekulacije da je deset miliona stavljeno na talon kako bi se pokolebali njegovi jataci, ali i da bi se u poteru uključili i profesionalni lovci na ljude.
Božidar Spasić, nekadašnji operativac i funkcioner Službe državne bezbednosti SFR Jugoslavije, danas privatni detektiv, kaže nam da bi realno bilo pretpostaviti da se neki već nalaze u Srbiji.
“Tako da se već govori da, poučeni načinom skrivanja Radovana Karadzića, u Novom Beogradu nema kafane, kafića, ni ulice, gde se ne nalazi neko ko bi mogao da informiše lovce na ucenjene glave. Među tim tragačima i lovcima na ljude su uglavnom bivši psi rata, osobe sa područja bivše Jugoslavije, bivši pripadnici tajnih službi, policije, vojske, ljudi željni avantura, ali željni i bogate zarade", smatra Spasić.
Ali, Zoran Mijatović, bivši zamenik načlenika Državne bezbednosti Srbije, kaže da je operativni rad i traganje za informacijama veoma sofisticiran, tako da je u ovoj situaciji malo verovatan klasičan takozvani lov na glave.
“Ranije se dešavalo da se neki haški optuženici uhapse i izruče na neki specifičan način, odnosno da ih određeni ljudi otkriju i prebace na neku drugu lokaciju. Ali to nije moglo da se ostvari bez učesća državnih organa. Prema tome, ako bi za dvojicom haških begunaca i tragali lovci na glave, oni bi to radili uz veliku pomoć državne i njenih institucija, pre svega policije i organa vojne bezbednosti", ocenjuje Mijatović.
“Oni mogu da imaju samo neke dodatne, površne informacije. Apsolutno ne postoji ni jedan lovac, ni organizacija, a očito da ne postoji ni država, koji bi mogli da otkriju Ratka Mladića. Prema tome, oni nisu sposobni da to urade", navodi Spasić.
Na osnovu dosadašnjih iskustava, Zoran Mijatović zaključuje da raspisivanje nagrade ne povećava šansu da se uhapse Ratko Mladić i Goran Hadžić.
“Ako se i otprilike zna gde su oni, onda je raspisivanje nagrade potpuno bespotrebno. Mislim da je to neki taktički potez, možda je usmeren i prema Evropskoj uniji i Haškom tužilaštvu… Mislim da je to samo jedan marketinški potez koji nema nekog većeg smisla", smatra Mijatović.
Sa deset miliona evra ime optužnog za genocid Ratka Mladića u svetu je na trećem mestu po visini nagrade za hapšenje. Za lidere terorističke Al Kaide Osamu bin Ladena i Ajman al Zavahrija ponuđeno je po 25 miliona dolara.
