Iako je spremnost Beograda i Prištine za početak dijaloga potvrđena i u Briselu još se ne nazire datum početka niti moguće teme. U Beogradu kažu da čekaju na Prištinu gde zbog najave izbora postoji institucionalna kriza.
U Briselu misle da dijalog Beograda i Prištine treba da počne što pre ali i da predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Kosova Hašim Tači treba da odrede datum i teme.
Vensan Dežer, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji kaže da je EU sa svim stranama u bliskom kontaktu da bi videli kada bi dijalog mogao da krene.
“Što se nas tiče što pre to bolje. Sada ne možemo detaljno da govorimo o ulozi EU u tim razgovorima. Postoje velika očekivanja, postoji dobra volja na svim stranama, da se unapredi taj proces. To je već pozitivan znak, sada moramo doći do konkretnijih koraka”, navodi Dežer.
I predsednik Srbije Boris Tadić potvrđuje da je Beograd spreman ali nije mogao da kaže datum kada će početi dijalog, prebacujući lopticu na Prištinu.
“Mi smo potpuno otvoreni za dijalog. Čekamo što pre kada će albanska strana biti otvorena. Mi smo aktivni i čekamo drugu stranu, bez dve strane nema dijaloga”, poručuje Tadić.
Iako se govori da će se na stolu najpre naći pitanja koja se tiču života Srba na Kosovu, što je sugerisala i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku, neizvesno je još uvek od čega će se krenuti.
Državni sekretar u ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović misli da se Vlada u Prištini u prvo vreme neće prihvatati ničega što je ozbiljno i što traži konsekvence u dužem periodu. Ivanović objašnjava da postoji inicijativa da dijalog počne "lakšom temom" - problemom nestalih i kidnapovanih i da "čak misli" da će i pitanje povratka biti na dnevnom redu pre regionalnih sporazuma.
Među prvim regionalnim sporazumima trebalo bi da bude onaj koji se odnosi na energetiku, pa onda na slobodnu trgovinu i carine, a i transport je jedan od bitnih regionalnih sporazuma, misli Ivanović.
Promena konteksta
Ocena visoke predstavnice EU Ketrin Ešton da su Tadić i Tači spremni za dijalog i da sami treba da odrede njegov početak ali i teme, za profesora političkih nauka Predraga Simića, govori o oprezu Brisela koji ne želi da propusti ovu šansu.
“Ne samo Beograda i Prištine da uspostave dijalog nego i EU da u tom dijalogu posreduje i pokaže kapacitet rešavanja problema u svom dvorištu, odnosno u Evropi. I verovatno je da ćemo za početak dijaloga ipak morati da sačekamo održavanje izbora na Kosovu jer u ovom trenutku na Tačijevoj strani nije legitimitet koji može da se dobije tek održavanjem izbora”, kaže Simić.
Naslov komentara Tajmsa o Srbiji, intetnet stranica, 28. oktobar 2010List Tajms u komentaru "Srbija mora da proguta ponos radi opšteg dobra" piše da je pitanje šta je Srbija spremna da žrtvuje da bi se pridružila EU, postalo jedno od najvažnijih u Evropi.
Priznajući da je Srbija napravila neke pomake i time što je zauzela popustljiviji stav po pitanju Kosova Tajms zaključuje:
"U Srbiji danas žive visoko obrazovani mladi ljudi koji često nalaze zaposlenje u Evropi. Prema tome, poenta nije da Beograd treba da padne na kolena na svaki mig Brisela, već da malo smanji nacionalni ponos i odustane od nekih istorijskih mitova, u interesu sopstvenih građana."
Da li je Beograd spreman da se odrekne svojih ranijih maksimalističkih ciljeva. Na ovo pitanje profesor Predrag Simić priseća se stava Žana Monea koji je govorio ako ne možete rešiti jedan problem u određenom kontekstu onda promenite kontekst.
“I mislim da se u ovom trenutku upravo traži promena konteksta koji je dovodio do neuspeha svih dosadašnjih rundi gde se uvek išlo od suštinskog problema, pitanja nezavisnosti, suvereniteta… Kontekst je pomalo promenjen. Mislim da idemo ka trenutku kada će tenzija biti nešto smirenija. Moje iskustvo govori da su taki problemi u Evropi obično rešavani kada obe strane u takvom sporu se nađu pred vratima EU, kada postoji jedan snažniji, viši motiv, zajednički motiv koji navodi obe strane da počnu da traže kompromise na onome što ih je do tada delilo. I mislim da se u tome krije šansa EU. Naravno, to znači i da ćemo do nekog suštinskog napretka morati da sačekamo neko vreme”, zaključuje Simić.
Dogovor o otpočinjanju dijaloga Beograda i Prištine napravljen je nakon što je Beograd pristao da UN podnese zajedničku rezoluciju sa EU o Kosovu.
U Briselu misle da dijalog Beograda i Prištine treba da počne što pre ali i da predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Kosova Hašim Tači treba da odrede datum i teme.
Vensan Dežer, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji kaže da je EU sa svim stranama u bliskom kontaktu da bi videli kada bi dijalog mogao da krene.
“Što se nas tiče što pre to bolje. Sada ne možemo detaljno da govorimo o ulozi EU u tim razgovorima. Postoje velika očekivanja, postoji dobra volja na svim stranama, da se unapredi taj proces. To je već pozitivan znak, sada moramo doći do konkretnijih koraka”, navodi Dežer.
I predsednik Srbije Boris Tadić potvrđuje da je Beograd spreman ali nije mogao da kaže datum kada će početi dijalog, prebacujući lopticu na Prištinu.
“Mi smo potpuno otvoreni za dijalog. Čekamo što pre kada će albanska strana biti otvorena. Mi smo aktivni i čekamo drugu stranu, bez dve strane nema dijaloga”, poručuje Tadić.
Iako se govori da će se na stolu najpre naći pitanja koja se tiču života Srba na Kosovu, što je sugerisala i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku, neizvesno je još uvek od čega će se krenuti.
Državni sekretar u ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović misli da se Vlada u Prištini u prvo vreme neće prihvatati ničega što je ozbiljno i što traži konsekvence u dužem periodu. Ivanović objašnjava da postoji inicijativa da dijalog počne "lakšom temom" - problemom nestalih i kidnapovanih i da "čak misli" da će i pitanje povratka biti na dnevnom redu pre regionalnih sporazuma.
Među prvim regionalnim sporazumima trebalo bi da bude onaj koji se odnosi na energetiku, pa onda na slobodnu trgovinu i carine, a i transport je jedan od bitnih regionalnih sporazuma, misli Ivanović.
Promena konteksta
Ocena visoke predstavnice EU Ketrin Ešton da su Tadić i Tači spremni za dijalog i da sami treba da odrede njegov početak ali i teme, za profesora političkih nauka Predraga Simića, govori o oprezu Brisela koji ne želi da propusti ovu šansu.
“Ne samo Beograda i Prištine da uspostave dijalog nego i EU da u tom dijalogu posreduje i pokaže kapacitet rešavanja problema u svom dvorištu, odnosno u Evropi. I verovatno je da ćemo za početak dijaloga ipak morati da sačekamo održavanje izbora na Kosovu jer u ovom trenutku na Tačijevoj strani nije legitimitet koji može da se dobije tek održavanjem izbora”, kaže Simić.
Priznajući da je Srbija napravila neke pomake i time što je zauzela popustljiviji stav po pitanju Kosova Tajms zaključuje:
"U Srbiji danas žive visoko obrazovani mladi ljudi koji često nalaze zaposlenje u Evropi. Prema tome, poenta nije da Beograd treba da padne na kolena na svaki mig Brisela, već da malo smanji nacionalni ponos i odustane od nekih istorijskih mitova, u interesu sopstvenih građana."
Da li je Beograd spreman da se odrekne svojih ranijih maksimalističkih ciljeva. Na ovo pitanje profesor Predrag Simić priseća se stava Žana Monea koji je govorio ako ne možete rešiti jedan problem u određenom kontekstu onda promenite kontekst.
“I mislim da se u ovom trenutku upravo traži promena konteksta koji je dovodio do neuspeha svih dosadašnjih rundi gde se uvek išlo od suštinskog problema, pitanja nezavisnosti, suvereniteta… Kontekst je pomalo promenjen. Mislim da idemo ka trenutku kada će tenzija biti nešto smirenija. Moje iskustvo govori da su taki problemi u Evropi obično rešavani kada obe strane u takvom sporu se nađu pred vratima EU, kada postoji jedan snažniji, viši motiv, zajednički motiv koji navodi obe strane da počnu da traže kompromise na onome što ih je do tada delilo. I mislim da se u tome krije šansa EU. Naravno, to znači i da ćemo do nekog suštinskog napretka morati da sačekamo neko vreme”, zaključuje Simić.
Dogovor o otpočinjanju dijaloga Beograda i Prištine napravljen je nakon što je Beograd pristao da UN podnese zajedničku rezoluciju sa EU o Kosovu.
