Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać ovogodišnja je dobitnica nagrade "Osvajanje slobode" koju dodeljuje Fond "Maja Maršićević Tasić", saopštio je danas taj fond. Nagrada se dodeljuje ženi koja se svojim delovanjem posebno zalaže za afirmaciju principa ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancije u društvu.
U saopštenju se navodi da se nagrada ove godine dodeljuje deseti put, a tradacionalno na dan kada su građani svojim glasovima smenili režim Slobodana Miloševića. Fond "Maja Maršićević Tasić" osnovali su Majini prijatelji 2001. godine u želji da sačuvaju uspomenu na njenu borbu za osvajanje slobode.
RSE: Kako ste doživeli ovu nagradu?
Barać: Pre svega bila sam dirnuta i drago mi je, ali najvažnije mi je to što sam osetila da to što radimo u Savetu za borbu protiv korupcije jeste važno i da to što radimo nije neka tvrdoglavost već jedan nužan proces na kojem treba istrajati.
RSE: Vi ste kao predsednica Saveta otkrili mnoge afere, počevši od “Luke Beograd” ili “Večernjih novosti” i niste se plašili da uprete prstom na Miroslava Miškovića, koji u to vreme jeste bio pod zaštitom države. Da li će vam ova nagrada biti motiv da nastavite dalje?
Barać: Mi ćemo nastaviti da radimo ono što smo i do sada radili i nećemo tu ništa menjati i mislim da će to skrenuti pažnju na neke fenomene koji mi želimo da se uoče. Prvo moramo stvariti javnost oko problema korupcije. Znate, postoji jedna stvar koja bi mogla umnogome da nam pomogne,a ima veze sa medijima, jeste ta da sve stvari koje se uspešno kriju, zapravo, razotkriju do kraja. Ima mnogo stvari koje moraju da se znaju da bi počele da se rešavaju, sve one koje se prikrivaju na razne načine kroz kontrolu medija, tako da smatram da ova pažnja javnosti koja će baciti svetla na Savet će doprineti da ono o čemu mi govorimo, a to je fenome krupne i sistemske korupcije, u javnostio što više otvori. Veoma je važno da se neke stvari demistifikuju i da se otvore neke tajne priče jer to i jeste početak rešavanja problema korupcije.
RSE: Kako je biti u ulozi osobe koja predvodi jedno vladino telo, a da to isto telo, ta ista vlada u mnogo slučajeva nije podržala kako bi se slučajevi korupcije na kojima ste radili rešili?
Barać: Teško. Zaista, teško. Kada bi ta komunikacija bila kako treba mi bismo mnogo lakše dolazili do dokumentacije. Naš cilj je bio i pre i sad da svaki put kada dođemo do nekih nalaza sednemo sa vladom ili sa nekim od ministara i razgovaramo o tome. Mi smo sve naše izveštaje raili za vladu, a i sada ih radimo. Znači, nama je potrebno da razgovaramo o tome i da vidimo šta nam od dokumentacije fali i priznati da su se neke stvari desile protivzakonito i onako kako ne treba. Onaj problem koji mi imamo sa vladom je da ona svih ovih godina ne želi da se iskreno bori protiv korupcije u onom smislu da se stvaraju preduslovi da ona ne bude sistemska, već da polako postaje logičan fenomen koji postoji u svakoj državi, a koji je, pre svega, krivično pravni fenomen.
RSE: Šta je ono na čemu Savet za borbu protiv korupcije trenutno radi?
Barać: Radimo nekoliko paralelnih stvari. Imamo problem da dobijemo dokumentaciju. Pokušaćemo da uradimo određene izveštaje i o “Fiatu” i o “Kopaoniku”, ali i o nekim slučajevima koje smo ranije radili pa su stale zato što nismo imali dovoljno dokumentacije. Pokušaćemo da obezbedimo više saradnika i da vidimo šta je to što omogućava takvu kontrolu medija kod nas i da vidimo kakva je sprega između krupnog kapitala, politike i vlasničkih udela u medijima. Najveći problem sada u borbi protiv korupcije jeste ozbiljna kontrola nad medijima, koja je sve jača i koja ne dozvoljava da saznamo i razumemo stvari koje kao građani moramo da znamo kako bismo mogli da odlučujemo.
Verica Barać rođena je u Čačku 1955. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Jedan je od lidera antiratnog protesta Građanskog parlamenta Čačka za vreme NATO-bombardovanja 1999, a kasnije jedan od osnivača Građanskog parlamenta Srbije, čija je predsednica bila do maja 2003, kad je imenovana za predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije.
Priredila je knjigu "Pravac promena", kao i dva zbornika: "Korupcija, vlast i država - polazište i rezultati Saveta za borbu protiv korupcije" i "Korupcija, vlast i država - drugi deo".
Dobitnica je Povelje "Dragoljub Stošić" za građansku hrabrost 2008. godine. Tu nagradu dodelili su joj Unija Sindikata i Kuća pravde Strazbur, organizacije čiji je osnivač bio Dragoljub Stošić, sindikalni lider i borac za demokratiju.
U saopštenju se navodi da se nagrada ove godine dodeljuje deseti put, a tradacionalno na dan kada su građani svojim glasovima smenili režim Slobodana Miloševića. Fond "Maja Maršićević Tasić" osnovali su Majini prijatelji 2001. godine u želji da sačuvaju uspomenu na njenu borbu za osvajanje slobode.
RSE: Kako ste doživeli ovu nagradu?
Najveći problem sada u borbi protiv korupcije jeste ozbiljna kontrola nad medijima, koja je sve jača i koja ne dozvoljava da saznamo i razumemo stvari koje kao građani moramo da znamo kako bismo mogli da odlučujemo.
Barać: Pre svega bila sam dirnuta i drago mi je, ali najvažnije mi je to što sam osetila da to što radimo u Savetu za borbu protiv korupcije jeste važno i da to što radimo nije neka tvrdoglavost već jedan nužan proces na kojem treba istrajati.
RSE: Vi ste kao predsednica Saveta otkrili mnoge afere, počevši od “Luke Beograd” ili “Večernjih novosti” i niste se plašili da uprete prstom na Miroslava Miškovića, koji u to vreme jeste bio pod zaštitom države. Da li će vam ova nagrada biti motiv da nastavite dalje?
Barać: Mi ćemo nastaviti da radimo ono što smo i do sada radili i nećemo tu ništa menjati i mislim da će to skrenuti pažnju na neke fenomene koji mi želimo da se uoče. Prvo moramo stvariti javnost oko problema korupcije. Znate, postoji jedna stvar koja bi mogla umnogome da nam pomogne,a ima veze sa medijima, jeste ta da sve stvari koje se uspešno kriju, zapravo, razotkriju do kraja. Ima mnogo stvari koje moraju da se znaju da bi počele da se rešavaju, sve one koje se prikrivaju na razne načine kroz kontrolu medija, tako da smatram da ova pažnja javnosti koja će baciti svetla na Savet će doprineti da ono o čemu mi govorimo, a to je fenome krupne i sistemske korupcije, u javnostio što više otvori. Veoma je važno da se neke stvari demistifikuju i da se otvore neke tajne priče jer to i jeste početak rešavanja problema korupcije.
RSE: Kako je biti u ulozi osobe koja predvodi jedno vladino telo, a da to isto telo, ta ista vlada u mnogo slučajeva nije podržala kako bi se slučajevi korupcije na kojima ste radili rešili?
Barać: Teško. Zaista, teško. Kada bi ta komunikacija bila kako treba mi bismo mnogo lakše dolazili do dokumentacije. Naš cilj je bio i pre i sad da svaki put kada dođemo do nekih nalaza sednemo sa vladom ili sa nekim od ministara i razgovaramo o tome. Mi smo sve naše izveštaje raili za vladu, a i sada ih radimo. Znači, nama je potrebno da razgovaramo o tome i da vidimo šta nam od dokumentacije fali i priznati da su se neke stvari desile protivzakonito i onako kako ne treba. Onaj problem koji mi imamo sa vladom je da ona svih ovih godina ne želi da se iskreno bori protiv korupcije u onom smislu da se stvaraju preduslovi da ona ne bude sistemska, već da polako postaje logičan fenomen koji postoji u svakoj državi, a koji je, pre svega, krivično pravni fenomen.
RSE: Šta je ono na čemu Savet za borbu protiv korupcije trenutno radi?
Barać: Radimo nekoliko paralelnih stvari. Imamo problem da dobijemo dokumentaciju. Pokušaćemo da uradimo određene izveštaje i o “Fiatu” i o “Kopaoniku”, ali i o nekim slučajevima koje smo ranije radili pa su stale zato što nismo imali dovoljno dokumentacije. Pokušaćemo da obezbedimo više saradnika i da vidimo šta je to što omogućava takvu kontrolu medija kod nas i da vidimo kakva je sprega između krupnog kapitala, politike i vlasničkih udela u medijima. Najveći problem sada u borbi protiv korupcije jeste ozbiljna kontrola nad medijima, koja je sve jača i koja ne dozvoljava da saznamo i razumemo stvari koje kao građani moramo da znamo kako bismo mogli da odlučujemo.
Ko je Verica Barać?
Ko je Verica Barać?Verica Barać rođena je u Čačku 1955. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Jedan je od lidera antiratnog protesta Građanskog parlamenta Čačka za vreme NATO-bombardovanja 1999, a kasnije jedan od osnivača Građanskog parlamenta Srbije, čija je predsednica bila do maja 2003, kad je imenovana za predsednicu Saveta za borbu protiv korupcije.
Priredila je knjigu "Pravac promena", kao i dva zbornika: "Korupcija, vlast i država - polazište i rezultati Saveta za borbu protiv korupcije" i "Korupcija, vlast i država - drugi deo".
Dobitnica je Povelje "Dragoljub Stošić" za građansku hrabrost 2008. godine. Tu nagradu dodelili su joj Unija Sindikata i Kuća pravde Strazbur, organizacije čiji je osnivač bio Dragoljub Stošić, sindikalni lider i borac za demokratiju.
