I u Makedoniji je bilo sukoba pripadnika radikalnog vehabističkog pokreta i Islamske zajednice. Učestvovanje Makedonije u međunarodnim misijama u Iraku i Avganistanu, osim pozitivnih efekata, kao što je približavanje ka NATO strukturama, donosi negativne posledice. Ekstremističke islamske grupacije već smatraju Makedoniju kao moguću pretnju, kažu analitičari.
„Može se desiti da oni izvrše terorističke akcije na teritoriji Makedonije u znak osvete. Međutim, bezbednosne službe uvek trebaju biti na visini zadatka i pažljivi u prikupljanju informacija i sprečavanju ovakvih mogućih akcija“, kaže profesor Vladimir Pivovarov, raniji šef vojne kontraobaveštajne službe.
Kriminolog Stefan Budžakovski, ističe da se u poslednje vreme dešavaju stvari koje opominju da treba biti spreman za eventualne bezbednosne probleme.
„Poslednji događaji, kao što je javna podrška Bin Ladenu u džamijama u Skoplju i njegovoj terorističkoj organizaciji, zatim otkrivanje i suđenje nekolicini makedonskih državljana sa poreklom iz Debra, uključenih u terorističke akcije u SAD, govore da se Makedonija ne sme izolirati, niti ne sme potceniti mogućnost delovanja pojedinaca u organiziranju terorističkih akcija“, kaže Budžakovski.
Unutrašnje podele
Ramadan Ramadani, hodža koji je pre nekoliko meseci isključen iz Islamske verske zajednice u Makedoniji, ali i dalje drži molitve u jednoj skopskoj džamiji, odbacuje optužbe da je na čelu vehabista.
„U Makedoniji, jedino što postoji su vernici, koji su se, kao i u drugim zemljama posle raspada komunizma, vratili ka veri. Postoji i jedna komunistička organizacija, kao što je Islamska verska zajednica, koja ponekad hoće da stigmatizira njih i takvu pojavu“, tvrdi Ramadani.
Sa druge strane, Jakub Selimovski iz Islamske verske zajednice, kaže da nije isključeno postojanje radikalnih grupa koje se pozivaju na islam.
Specijalac makedonske policije pored kombija izrešetanog u sukobu naoružanih grupa kriminalaca sa policijom, maj 2010„Radikalne grupe, koje se pozivaju na islam, a nemaju ništa zajedničko sa njim, sve više su prisutne u svetu, a postoje tendencije njihovog prisustva i na Balkanu. Moguće je da postoje određeni uticaji takvih tendencija i na našim prostorima, ali mislim da je Islamska verska zajednica jaka i sposobna, bar što se tiče verskog dela, da se odbrani i prevaziđe ove poteškoće“, navodi Selimoski.
Polemike oko vehabističkog pokreta u zemlji imaju širi kontekst, koji ne bi trebalo uvek povezivati sa terorizmom, kaže profesor Biljana Vankovska.
„Postoje radikalne islamske struje, a postoji i priliv kapitala sa Bliskog istoka, Saudijske Arabije i drugih mesta. To se može videti čak i po arhitekturi novoizgrađenih džamija, tako da to nije tajna. Međutim, ono što čini Islamsku versku zajednicu slabom, jeste njena unutrašnja podela, a zatim i povezanost sa političkim centrima moći“, navodi Vankovska.
Vankovska smatra da vehabizam nema korena na ovim prostorima i da islam na Balkanu ipak ima neki evropski predznak, da je sasvim različit od onog u ostalim delovima sveta. Ali, ako se pojave nesuglasice i slabost u ovoj zajednici, normalno je da će ove snage naći prostor za delovanje, naročito novcem.
„Može se desiti da oni izvrše terorističke akcije na teritoriji Makedonije u znak osvete. Međutim, bezbednosne službe uvek trebaju biti na visini zadatka i pažljivi u prikupljanju informacija i sprečavanju ovakvih mogućih akcija“, kaže profesor Vladimir Pivovarov, raniji šef vojne kontraobaveštajne službe.
Kriminolog Stefan Budžakovski, ističe da se u poslednje vreme dešavaju stvari koje opominju da treba biti spreman za eventualne bezbednosne probleme.
„Poslednji događaji, kao što je javna podrška Bin Ladenu u džamijama u Skoplju i njegovoj terorističkoj organizaciji, zatim otkrivanje i suđenje nekolicini makedonskih državljana sa poreklom iz Debra, uključenih u terorističke akcije u SAD, govore da se Makedonija ne sme izolirati, niti ne sme potceniti mogućnost delovanja pojedinaca u organiziranju terorističkih akcija“, kaže Budžakovski.
Unutrašnje podele
Ramadan Ramadani, hodža koji je pre nekoliko meseci isključen iz Islamske verske zajednice u Makedoniji, ali i dalje drži molitve u jednoj skopskoj džamiji, odbacuje optužbe da je na čelu vehabista.
„U Makedoniji, jedino što postoji su vernici, koji su se, kao i u drugim zemljama posle raspada komunizma, vratili ka veri. Postoji i jedna komunistička organizacija, kao što je Islamska verska zajednica, koja ponekad hoće da stigmatizira njih i takvu pojavu“, tvrdi Ramadani.
Sa druge strane, Jakub Selimovski iz Islamske verske zajednice, kaže da nije isključeno postojanje radikalnih grupa koje se pozivaju na islam.
Polemike oko vehabističkog pokreta u zemlji imaju širi kontekst, koji ne bi trebalo uvek povezivati sa terorizmom, kaže profesor Biljana Vankovska.
„Postoje radikalne islamske struje, a postoji i priliv kapitala sa Bliskog istoka, Saudijske Arabije i drugih mesta. To se može videti čak i po arhitekturi novoizgrađenih džamija, tako da to nije tajna. Međutim, ono što čini Islamsku versku zajednicu slabom, jeste njena unutrašnja podela, a zatim i povezanost sa političkim centrima moći“, navodi Vankovska.
Vankovska smatra da vehabizam nema korena na ovim prostorima i da islam na Balkanu ipak ima neki evropski predznak, da je sasvim različit od onog u ostalim delovima sveta. Ali, ako se pojave nesuglasice i slabost u ovoj zajednici, normalno je da će ove snage naći prostor za delovanje, naročito novcem.