Iako je pet zemalja, članica EU poručilo da neće promeniti svoj stav prema Kosovu, Evropska unija je predložila dijalog između Prištine i Beograda kao i posredničku ulogu u tim razgovorima.
Ni jedna ni druga strana ne mogu da procene kada bi moglo da dođe do tih razgovora. Sa očigledno poprilično oprečnim razmišljanjima o temi razgovora, po svoj prilici potrebno još vremena za njihov početak.
U Prištini smatraju da je mišljenje MSP olakšalo mnogo toga kada su pregovori sa Beogradom u pitanju, kao i to da tema statusa Kosova definitivno neće biti na dnevnom redu.
Zamenik premijera Kosova Hajredin Kuqi izjavio je da je sada sve jasno što se tiče odnosa između Kosova i Srbije i Kosova i EU.
“Smatram da je EU bila korektna prema Kosovu, konstatujući da razgovora o statusu neće biti, dok kada je reč o regionalnoj saradnji ili evropskoj integraciji, mi smo otvoreni, kao što smo sa Albanijom, Makedonijom i drugim zemljam”, kaže Kuqi.
Kuqi navodi da EU ima jedinstven pristup za evropsku perspektivu Kosova, te se nada da će imati jedinstven pristup i za političku perspektivu Kosova.
Agron Bajrami, politički analitičar u Prištini navodi da EU zbog nedostatka koncenzusa ili jedinstvenog stava prema Kosovu, ali i prema mišljenju MSP, sada pokušava da prebaci loptu na Prištinu i Beograd.
“Iako joj još nije jasno o čemu treba da se pregovara, EU je ponudila ulogu posrednika i poziva obe strane da se približe pregovaračkom stolu. Mislim da su iluzije, ukoliko očekujemo konstruktivan razgovor između Kosova i Srbije, u vreme kada je sever još uvek problem, kada EU sama ne stiže da sprovede svoj mandat već dve i po godine u tom delu Kosova, i kada je Srbija protiv činjenice da je mišljenje MSP bilo jasno o tome da je proglašenje nezavisnosti Kosova bilo u sklopu međunarodnog prava”, navodi Bajrami.
Posle odluke Suda sve je jasnije
On je dodao da je sada za Kosovo mnogo važnije da dođe do novih priznanja i da se ono posveti izgradnji države, dok izgradnja odnosa treba da sačeka na povoljan trenutak.
Sa druge strane, Oliver Ivanović, državni sekretar u ministarstvu za Kosovo u Vladi Srbije, kaže da politička stabilnost na Kosovu nije moguća ukoliko Srbija nije zadovoljna.
“Neće biti promene stava Srbije prema Kosovu jer Srbiju obavezuje i Međunarodno pravo, a i Ustav Srbije koji tu teritoriju definiše kao sastavni deo Srbije. U interesu kosovskih albanaca je polítička stabilnost koja se ne može napraviti ako Srbija ne bude zadovoljna. Srbija nije zadovoljna ovim rešenjem i to će biti izvor stalne političke nestabilnosti. Apelujem na sve za političku zrelost i strateško razmišljanje, da se zanemare ti romantičarski snovi o nezavisnosti, mora se sesti još jednom i naći rešenje koje će biti prihvatljivo i za Srbiju i za kosovske Albance”, kaže Ivanović.
On naglašava da je, nezavisno od teme tehničkih razgovora, pitanje statusa neizbežno.
“Tokom razgovora o tehničkim pitanjima, o struji, telefoniji, saobraćaju, o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, o povratku Srba, zaštite imovine, kulturne baštine, nestalih i kidnapovanih lica, tokom svih ti pitanja će se pre ili kasnije pojaviti pitanje statusa. Čim krenete u razgovore, odmah će se pojaviti status već u drugoj rečenici”, kaže Ivanović.
Međutim, Kuqi, zamenik premijera Kosova, ubeđen je da je mišljenje MSP osvestilo i građane Srbije, ali je potrebno vreme da se i stav Beograda prema Kosovo promeni.
“Razumemo emocijalna reagovanja Srbije ali verujem da je mišljenje MSP osvestilo način razmišljanja građana Srbije. Naravno da je potrebno vremena za pozitivna reagovanja ali verujem da je sada sve jasno, kako u političkom tako i u pravnom smislu”, kazao je Kuci.
*****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Zašto je Beograd izgubio pravnu bitku sa Kosovom
Veler: Srbija sebi namestila autogol
Rasprava o Kosovu - stranica koja sadrži članke o mišljenju Međunarodnog suda pravde, reakcije i analize. Možete je otvoriti OVDE
Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine. U Prištini su tih dana hiljade građana slavile na ulicama, a mnogi su izjavili da je to najsrećniji trenutak njihovog života, kojeg su čekali predugo. Proglašenje nezavisnosti Kosova u Srbiji je izazvalo žestoke reakcije, vlasti su saopštile da nikada neće priznati takvu odluku Prištine. Nakon velikog mitinga protiv nezavisnosti Kosova, koji je usledio 21. februara 2008., u neredima Beogradu zapaljena je i Ambasada SAD-a . Hronologija događanja koja su prethodila proglašenju nezavisnosti Kosova kreće od dolaska Slobodana Miloševića na vlast u Srbiji 1987. godine i nešto kasnijim ukidanjem autonomije Kosova i Vojvodine.
Rasprava pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu
Uspostavljen 1945, MSP ima dve glavne dužnosti: da rešava pravne sporove između država i daje savetodavna mišljenja o pravnim pitanjima koja su mu upućena od strane tela UN i specijalizovanih agencija. U prvom slučaju, sud donosi presudu koja je obavezujuća i za koju ne postoji pravo žalbe. U drugom slučaju, savetodavna mišljenja o pitanjima kao što je proglašenje nezavisnosti Kosova nemaju obavezujući efekat. Prema tome, oko 130 zemalja koje do sada nisu priznale Kosovo nisu obavezne da to urade nakon objavljivanja savjetodavne odluke prema kojoj proglašenje nezavisnoti Kosova nije suprotno međunarodnom pravu.
Više tekstova o mišljenju MSP-a, kao i o toku rasprave i očekivanjima uoči izricanja mišljenja možete naći OVDE.
Ni jedna ni druga strana ne mogu da procene kada bi moglo da dođe do tih razgovora. Sa očigledno poprilično oprečnim razmišljanjima o temi razgovora, po svoj prilici potrebno još vremena za njihov početak.
U Prištini smatraju da je mišljenje MSP olakšalo mnogo toga kada su pregovori sa Beogradom u pitanju, kao i to da tema statusa Kosova definitivno neće biti na dnevnom redu.
Zamenik premijera Kosova Hajredin Kuqi izjavio je da je sada sve jasno što se tiče odnosa između Kosova i Srbije i Kosova i EU.
Sada je za Kosovo mnogo važnije da dođe do novih priznanja i da se posveti izgradnji države, dok izgradnja odnosa sa Beogradom treba da sačeka na povoljan trenutak.
“Smatram da je EU bila korektna prema Kosovu, konstatujući da razgovora o statusu neće biti, dok kada je reč o regionalnoj saradnji ili evropskoj integraciji, mi smo otvoreni, kao što smo sa Albanijom, Makedonijom i drugim zemljam”, kaže Kuqi.
Kuqi navodi da EU ima jedinstven pristup za evropsku perspektivu Kosova, te se nada da će imati jedinstven pristup i za političku perspektivu Kosova.
Agron Bajrami, politički analitičar u Prištini navodi da EU zbog nedostatka koncenzusa ili jedinstvenog stava prema Kosovu, ali i prema mišljenju MSP, sada pokušava da prebaci loptu na Prištinu i Beograd.
“Iako joj još nije jasno o čemu treba da se pregovara, EU je ponudila ulogu posrednika i poziva obe strane da se približe pregovaračkom stolu. Mislim da su iluzije, ukoliko očekujemo konstruktivan razgovor između Kosova i Srbije, u vreme kada je sever još uvek problem, kada EU sama ne stiže da sprovede svoj mandat već dve i po godine u tom delu Kosova, i kada je Srbija protiv činjenice da je mišljenje MSP bilo jasno o tome da je proglašenje nezavisnosti Kosova bilo u sklopu međunarodnog prava”, navodi Bajrami.
Posle odluke Suda sve je jasnije
On je dodao da je sada za Kosovo mnogo važnije da dođe do novih priznanja i da se ono posveti izgradnji države, dok izgradnja odnosa treba da sačeka na povoljan trenutak.
Sa druge strane, Oliver Ivanović, državni sekretar u ministarstvu za Kosovo u Vladi Srbije, kaže da politička stabilnost na Kosovu nije moguća ukoliko Srbija nije zadovoljna.
“Neće biti promene stava Srbije prema Kosovu jer Srbiju obavezuje i Međunarodno pravo, a i Ustav Srbije koji tu teritoriju definiše kao sastavni deo Srbije. U interesu kosovskih albanaca je polítička stabilnost koja se ne može napraviti ako Srbija ne bude zadovoljna. Srbija nije zadovoljna ovim rešenjem i to će biti izvor stalne političke nestabilnosti. Apelujem na sve za političku zrelost i strateško razmišljanje, da se zanemare ti romantičarski snovi o nezavisnosti, mora se sesti još jednom i naći rešenje koje će biti prihvatljivo i za Srbiju i za kosovske Albance”, kaže Ivanović.
On naglašava da je, nezavisno od teme tehničkih razgovora, pitanje statusa neizbežno.
“Tokom razgovora o tehničkim pitanjima, o struji, telefoniji, saobraćaju, o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, o povratku Srba, zaštite imovine, kulturne baštine, nestalih i kidnapovanih lica, tokom svih ti pitanja će se pre ili kasnije pojaviti pitanje statusa. Čim krenete u razgovore, odmah će se pojaviti status već u drugoj rečenici”, kaže Ivanović.
Međutim, Kuqi, zamenik premijera Kosova, ubeđen je da je mišljenje MSP osvestilo i građane Srbije, ali je potrebno vreme da se i stav Beograda prema Kosovo promeni.
“Razumemo emocijalna reagovanja Srbije ali verujem da je mišljenje MSP osvestilo način razmišljanja građana Srbije. Naravno da je potrebno vremena za pozitivna reagovanja ali verujem da je sada sve jasno, kako u političkom tako i u pravnom smislu”, kazao je Kuci.
*****
Mogli bi vas interesovati i ovi tekstovi:
Zašto je Beograd izgubio pravnu bitku sa Kosovom
Veler: Srbija sebi namestila autogol
Rasprava o Kosovu - stranica koja sadrži članke o mišljenju Međunarodnog suda pravde, reakcije i analize. Možete je otvoriti OVDE
Nezavisnost Kosova
Proglašenje nezavisnostiKosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine. U Prištini su tih dana hiljade građana slavile na ulicama, a mnogi su izjavili da je to najsrećniji trenutak njihovog života, kojeg su čekali predugo. Proglašenje nezavisnosti Kosova u Srbiji je izazvalo žestoke reakcije, vlasti su saopštile da nikada neće priznati takvu odluku Prištine. Nakon velikog mitinga protiv nezavisnosti Kosova, koji je usledio 21. februara 2008., u neredima Beogradu zapaljena je i Ambasada SAD-a . Hronologija događanja koja su prethodila proglašenju nezavisnosti Kosova kreće od dolaska Slobodana Miloševića na vlast u Srbiji 1987. godine i nešto kasnijim ukidanjem autonomije Kosova i Vojvodine.
Rasprava pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu
Uspostavljen 1945, MSP ima dve glavne dužnosti: da rešava pravne sporove između država i daje savetodavna mišljenja o pravnim pitanjima koja su mu upućena od strane tela UN i specijalizovanih agencija. U prvom slučaju, sud donosi presudu koja je obavezujuća i za koju ne postoji pravo žalbe. U drugom slučaju, savetodavna mišljenja o pitanjima kao što je proglašenje nezavisnosti Kosova nemaju obavezujući efekat. Prema tome, oko 130 zemalja koje do sada nisu priznale Kosovo nisu obavezne da to urade nakon objavljivanja savjetodavne odluke prema kojoj proglašenje nezavisnoti Kosova nije suprotno međunarodnom pravu.
Više tekstova o mišljenju MSP-a, kao i o toku rasprave i očekivanjima uoči izricanja mišljenja možete naći OVDE.
