Povodom učestalih izjava sa nezvaničnih i domaćih i stranih adresa, kalkulacija koje se mogu čuti i u Beogradu i u Prištini da postoji rezervna varijanta konačnog rešenja kosovskog pitanja razmenom teritorija – sever Kosova za jug Srbije, razgovarali smo sa Rizom Halimijem, narodnim poslanikom u Skupštini Srbije iz Preševa i Dragoljubom Filipovićem, odbornikom u Skupštini Preševa.
Dragoljub Filipović: S obzirom da se u javnosti o tome govori već duže vreme, godinu ili dve, izvesno mogu da kažem da građani smatraju to uznemiravajućim, to je za njih neprihvatljivo i sa pozicija njihove egzistencije a i sa pozicija njihovih shvatanja državnosti. Govorim o građanima srpske nacionalnosti.
Riza Halimi: Teško je reći u procentima, ali je poprilično prisutna ta ideja. Ima određene podloge, prijemčivosti te ideje. Na ovoj temi prilikom svakih izbora u Preševskoj dolini neke partije, nacionalističkom retorikom, dolaze do jeftinih političkih poena.
Dragoljub Filipović: Ne.
Riza Halimi: One su teoretske pretpostavke, praktično sada neostvarive. Ne vidim, čak ni ako se sedne za sto posle odluke Međunarodnog suda pravde, ni najmanje šanse da bi bilo koji razgovori o tome između Prištine i Beograda imale šansi za uspeh.
Retorika
Dragoljub Filipović: Ne. Mi kao građani nismo dobili ni jedan vrlo jasan eksplicitan odgovor da to ne može i neće se desiti, kako bismo potvrdili svoje opredeljenje. Mi za to nismo. Nije mi jasno zašto Vlada ne kaže građanima: da, mi stojimo iza vašeg stava. Ili, još direktnija poruka: stanite iza zvaničnog stava Vlade Republike Srbije da takva razmena ne dolazi u obzir. Nedostatak jasnog stava i poruke Vlade stvara nepotrebnu konfuziju, pa su građani, u tim momentima kada se to pominje, da li u Prištini ili negde drugde, veoma zabrinuti.
Riza Halimi: Retorički se čitavo vreme govori da službeno nema nikakvih ideja o podeli ili razmeni teritorija. Ali, sa druge strane oseća se rezervisanost pojedinih državnih struktura da do kraja realizuje programe koji bi konačno stabilizovali ovo područje. Utisak je da se vlast više orijentisala na komponente sile, kao što je izgradnja kasarne, uspostavljanje javnog reda i mira putem vojske i policije, a da se sa tim istim intenzitetom ni iz daleka ne radi na socijalnoj, ekonomskoj reintegraciji ovog područja.
Dragoljub Filipović: Pretežno u Nišu i Vranju.
Dragoljub Filipović: Ovde, uglavnom u državnim službama u lokalnim organima...
Riza Halimi: Mnogo više u Gnjilanu ili u Prištini, pa ili putuju preko nedelje ili se tamo presele...nego što uspevaju da nađu posao u Bujanovcu, Medveđi, Preševu.
Riza Halimi: U Prištini, Tirani, Tetovu..Nema nijednog studenta Albanca odavde da studira na nekom univerzitetu u Srbiji.
Opet se vraćamo nekim vremenima kada za manjine nije bilo sluha i kada su manjine smatrane tuđim telom.
*****
Više o stavovima srpskih lidera na Kosovu oko razmene teritorija, ukoliko vas zanima, možete pročitati u tekstu: Srbi protiv razmene teritorija
RSE: Da li su Srbi u Preševu uzmemireni pominjanjem razmene Preševo za sever Kosova?
Dragoljub Filipović: S obzirom da se u javnosti o tome govori već duže vreme, godinu ili dve, izvesno mogu da kažem da građani smatraju to uznemiravajućim, to je za njih neprihvatljivo i sa pozicija njihove egzistencije a i sa pozicija njihovih shvatanja državnosti. Govorim o građanima srpske nacionalnosti.
RSE: Gospodine Halimi, kakvo je većinsko raspoloženje u odnosu na tu ideju među lokalnim Albancima?
Riza Halimi: Teško je reći u procentima, ali je poprilično prisutna ta ideja. Ima određene podloge, prijemčivosti te ideje. Na ovoj temi prilikom svakih izbora u Preševskoj dolini neke partije, nacionalističkom retorikom, dolaze do jeftinih političkih poena.
RSE : Da li mislite da ima istine u tim pričama o mogućoj razmeni teritorija?
Dragoljub Filipović: Ne.
Riza Halimi: One su teoretske pretpostavke, praktično sada neostvarive. Ne vidim, čak ni ako se sedne za sto posle odluke Međunarodnog suda pravde, ni najmanje šanse da bi bilo koji razgovori o tome između Prištine i Beograda imale šansi za uspeh.
Retorika
RSE: Da li mislite da je Beograd dovoljno jasan, da šalje nedvomislene poruke o tome da nema razmena teritorije: sever Kosova za jug Srbije?
Dragoljub Filipović: Ne. Mi kao građani nismo dobili ni jedan vrlo jasan eksplicitan odgovor da to ne može i neće se desiti, kako bismo potvrdili svoje opredeljenje. Mi za to nismo. Nije mi jasno zašto Vlada ne kaže građanima: da, mi stojimo iza vašeg stava. Ili, još direktnija poruka: stanite iza zvaničnog stava Vlade Republike Srbije da takva razmena ne dolazi u obzir. Nedostatak jasnog stava i poruke Vlade stvara nepotrebnu konfuziju, pa su građani, u tim momentima kada se to pominje, da li u Prištini ili negde drugde, veoma zabrinuti.
Riza Halimi: Retorički se čitavo vreme govori da službeno nema nikakvih ideja o podeli ili razmeni teritorija. Ali, sa druge strane oseća se rezervisanost pojedinih državnih struktura da do kraja realizuje programe koji bi konačno stabilizovali ovo područje. Utisak je da se vlast više orijentisala na komponente sile, kao što je izgradnja kasarne, uspostavljanje javnog reda i mira putem vojske i policije, a da se sa tim istim intenzitetom ni iz daleka ne radi na socijalnoj, ekonomskoj reintegraciji ovog područja.
RSE: Gde studiraju mladi Srbi sa juga Srbije?
Dragoljub Filipović: Pretežno u Nišu i Vranju.
RSE: A gde se zapošljavaju?
Dragoljub Filipović: Ovde, uglavnom u državnim službama u lokalnim organima...
RSE: Gde se zapošljavaju mladi Albanci?
Riza Halimi: Mnogo više u Gnjilanu ili u Prištini, pa ili putuju preko nedelje ili se tamo presele...nego što uspevaju da nađu posao u Bujanovcu, Medveđi, Preševu.
RSE: Gde se školuju mladi Albanci?
Riza Halimi: U Prištini, Tirani, Tetovu..Nema nijednog studenta Albanca odavde da studira na nekom univerzitetu u Srbiji.
Opet se vraćamo nekim vremenima kada za manjine nije bilo sluha i kada su manjine smatrane tuđim telom.
*****
Više o stavovima srpskih lidera na Kosovu oko razmene teritorija, ukoliko vas zanima, možete pročitati u tekstu: Srbi protiv razmene teritorija
