Zvaničnici i predstavnici diplomatskog kora u Beogradu pitaju se šta se krije iza poruka koje je britanski ambasador u Srbiji izneo u jednom intervjuu, a kojima je udario po temeljnim principima oficijelne srpske politike prema Kosovu.
Naime, Vordsvort je kazao kako Kosovo i Evropska unija nisu više na odvojenim kolosecima, što je potpuno suprotno stavu Srbije koja insitira na razdvajanju evro integracija od nepriznavanja kosovske nezavisnosti.
Predstavnici vlasti ovu izjavu komentarišu obazrivo ali u sličnom stilu kao i do sada, drugi ambasadori država članica EU izbegavaju da je i analiziraju, dok, ipak preovladava ocena da probleme treba rešavati – korak po korak, što, po nekim podrazumeva i ostvarivanje prvih kontakata Beograda i Prištine.
Zvaničnom Beogardu do sada niko nije postavio Kosovo kao uslov za dalje integracije države u Evropsku uniju. Vordsvortova izjava stoga se i ne čita kao najava bilo kakvog obrta kursa prema Srbiji.
Šefica Vladine kancelarie za evropske integracije Milica Delević obazrivo konstatuje da Kosovo zaista nije uslov, ali da ne bi trebalo isključiti da će to pitanje uticati na kontekst srpskih integracija:
„Pošto ne verujem da možemo govoriti o nekakvoj vrsti formalnog povezivanja ta dva procesa koja suštinski jesu odvojena, ali možemo definisati kako kontekst jednog može uticati na drugi.“
Živorad Kovačević, Foto: Vesna Anđić
Sasvim je izvesno da se trenutno odnos prema Kosovu i srpske evro integracije odvijaju odvojeno, uveren je nekadašnji diplomata Živorad Kovačević:
“A Vordsvort je otišao korak dalje i govorio kako nema perspektive ulaska sa nerešenim bilateralnim problemima. Tako da je, kao i obično, to bila jedna trezvena, možda pomalo cinična analiza. Ali nikavu promenu kursa to ne znači.”
Vicepremijer Božidar Đelić, koji se često proziva kao jedan od najzaslužnijih za nivo evro integracija koji je Srbija do sada postigla, ovog puta je vrlo jasan. Kaže da “Srbija nikada neće direktno ili indirektno priznati nelegalno proglašenu nezavisnost Kosova”.
Budućnost u rukama obe strane
Ambasador Vordsvort čini se da je jedini predstavnik diplomatskog kora koji ove reči ne uzima preterano ozbiljno. Predstavnici ambasada nekih država članica EU okupili su se u Privrednoj komori Srbije na konferenciji “Regionalna sredina ka Evropi”.
Preovladavale su poruke divljenja očuvanoj prirodi u Srbiji, skup je ulepšan i ekološki inspirisanim govorima, a ambasadori zamoljeni za komentare Vodsvortove izjave uglavnom su se pravdali žurbom.
Ipak, ambasador predsedavajuće EU (takođe i jedne od članica unije koja nije priznala Kosovo) Španije, Injigo de Plasio kaže za RSE kako da će Srbija nastaviti evro integracije bez uslovaljavanja vezanih za Kosovo:
“Mnogi ljudi na najvišim pozicijama u Evropskoj uniji su kazali da nema uslovljanja vezano za proces integracije Srbije. Tim zaključkom jedino i mogu doprineti ovoj debati. Nisam posebno upoznat sa Vordsvortovom izjavom, ali i dalje verujem da će Srbija biti u stanju da ostvari dalji progres u cilju pridruživanja Evropskoj uniji. Ali u isto vreme mi uočavamo da je u budućnosti potrebna određeni sporazum između Beograda i Prištine. Mnoge moje kolege govorile su o tome proteklih sedmica ovde u Beogradu i u svojim centralama. Potpuno razumemo da ima mnogo pitanja koja moraju biti rešena na terenu i jedina stvar kojoj se nadamo je da će predstavnici Beograda i Prištine jednog dana sesti za jedan sto i rešiti ta pitanja.“
RSE: Verujete li da je moguće promeniti status Kosova u budućnosti?
„Ne znam. Mislim da je na dvema stranama, Beogardu i Prištini, da odluče kakva će biti budućnost obe strane“.
Nerado, ali u analizu Vordvortovih poruka upustio se i ambasador Finske u Srbiji Kari Veilajaiken:
„Nisam upoznat sa svim detaljima Vordsvortove izjave. Srešćemo se uskoro pa ću ga pitati za pojedinosti. Do sada je mnogo puta u prošlosti naglašavano da je suštinski bitno pronaći neko rešenje za odnose Srbije i Kosova.“
Potrebna pažljivost Brisela
No,pre nego predstavnik Velike Britanije u Srbiji da dodatna pojašnjenja, podsetimo, u intervju dnevnom listu „Danas“ na pitanje da li su Kosovo i EU politike na dva koloseka nedvosmisleno je odgovorio:
„Ne, nisu. Evo, na primer, kada Srbija bude dobila ono što traži i kada njena kandidatura za članstvo bude prosleđena Evropskoj komisiji, a Komisija u Beograd prosledi Upitnik o spremnosti za članstvo, a među pitanjima budu i ona uobičajena poput koja je teritorija Srbija i koliko vaša zemlja ima stanovnika, kako će glasiti odgovori?”.
Milica Delević, Foto: Vesna Anđić
I zaista, kakav odgovor Srbija koja je na primer poslednji put popisala stanovništvo Kosova 1991. godine, može dati. Milica Delević:
“Ja verujem da neće niko biti iznenađen, i to se pominjalo nekoliko puta. Srbija će na to pitanje odgovoriti onako kako je u skladu sa njenim Ustavom. Istovremeno je jasna teritorija za koju Srbija i vlast u Srbiji snosi reformsku odgovornost. Jedan deo teritorije je pod privremenom upravom međunarodnih institucija i u skladu sa tim za njega nije pregovaran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Tako da ne verujem da će bilo ko biti iznenađen odgovorom Srbije na ovo pitanje.”
No, bivši diplomata Živorad Kovačević podseća da će u posebno osetljivim trenucima i Beograd i Brisel morati da pokažu izuzetnu pažljivost kako se problem ne bi uvećavao:
“Oni će morati na neki način prihvatiti stav Srbije. Na kraju krajeva u samoj Evropskoj uniji ima pet članica koje ne priznaju Kosovo. Mada i Srbija mora da računa sa tim kako će pažljivo odgovoriti da ne bi dovela u pitanje podršku onih zemalja koje su priznale Kosovo.”
Pročitajte i ovo:
Priština dobila sagovornike?
Beograd spreman na tehničke razgovore sa Prištinom
Stabilizacija juga Srbije zavisi od boljih odnosa Beograda i Prištine
Od Srbije se očekuje mekša retorika o Kosovu
Abramovic: Došlo je vreme važnih odluka na Balkanu
Fejt: Ne smemo ostaviti sever Kosova kao zamrznuti sukob
Naime, Vordsvort je kazao kako Kosovo i Evropska unija nisu više na odvojenim kolosecima, što je potpuno suprotno stavu Srbije koja insitira na razdvajanju evro integracija od nepriznavanja kosovske nezavisnosti.
Predstavnici vlasti ovu izjavu komentarišu obazrivo ali u sličnom stilu kao i do sada, drugi ambasadori država članica EU izbegavaju da je i analiziraju, dok, ipak preovladava ocena da probleme treba rešavati – korak po korak, što, po nekim podrazumeva i ostvarivanje prvih kontakata Beograda i Prištine.
Zvaničnom Beogardu do sada niko nije postavio Kosovo kao uslov za dalje integracije države u Evropsku uniju. Vordsvortova izjava stoga se i ne čita kao najava bilo kakvog obrta kursa prema Srbiji.
Šefica Vladine kancelarie za evropske integracije Milica Delević obazrivo konstatuje da Kosovo zaista nije uslov, ali da ne bi trebalo isključiti da će to pitanje uticati na kontekst srpskih integracija:
„Pošto ne verujem da možemo govoriti o nekakvoj vrsti formalnog povezivanja ta dva procesa koja suštinski jesu odvojena, ali možemo definisati kako kontekst jednog može uticati na drugi.“
Sasvim je izvesno da se trenutno odnos prema Kosovu i srpske evro integracije odvijaju odvojeno, uveren je nekadašnji diplomata Živorad Kovačević:
“A Vordsvort je otišao korak dalje i govorio kako nema perspektive ulaska sa nerešenim bilateralnim problemima. Tako da je, kao i obično, to bila jedna trezvena, možda pomalo cinična analiza. Ali nikavu promenu kursa to ne znači.”
Vicepremijer Božidar Đelić, koji se često proziva kao jedan od najzaslužnijih za nivo evro integracija koji je Srbija do sada postigla, ovog puta je vrlo jasan. Kaže da “Srbija nikada neće direktno ili indirektno priznati nelegalno proglašenu nezavisnost Kosova”.
Budućnost u rukama obe strane
Ambasador Vordsvort čini se da je jedini predstavnik diplomatskog kora koji ove reči ne uzima preterano ozbiljno. Predstavnici ambasada nekih država članica EU okupili su se u Privrednoj komori Srbije na konferenciji “Regionalna sredina ka Evropi”.
Preovladavale su poruke divljenja očuvanoj prirodi u Srbiji, skup je ulepšan i ekološki inspirisanim govorima, a ambasadori zamoljeni za komentare Vodsvortove izjave uglavnom su se pravdali žurbom.
Potpuno razumemo da ima mnogo pitanja koja moraju biti rešena na terenu i jedina stvar kojoj se nadamo je da će predstavnici Beograda i Prištine jednog dana sesti za jedan sto i rešiti ta pitanja.
“Mnogi ljudi na najvišim pozicijama u Evropskoj uniji su kazali da nema uslovljanja vezano za proces integracije Srbije. Tim zaključkom jedino i mogu doprineti ovoj debati. Nisam posebno upoznat sa Vordsvortovom izjavom, ali i dalje verujem da će Srbija biti u stanju da ostvari dalji progres u cilju pridruživanja Evropskoj uniji. Ali u isto vreme mi uočavamo da je u budućnosti potrebna određeni sporazum između Beograda i Prištine. Mnoge moje kolege govorile su o tome proteklih sedmica ovde u Beogradu i u svojim centralama. Potpuno razumemo da ima mnogo pitanja koja moraju biti rešena na terenu i jedina stvar kojoj se nadamo je da će predstavnici Beograda i Prištine jednog dana sesti za jedan sto i rešiti ta pitanja.“
RSE: Verujete li da je moguće promeniti status Kosova u budućnosti?
„Ne znam. Mislim da je na dvema stranama, Beogardu i Prištini, da odluče kakva će biti budućnost obe strane“.
Nerado, ali u analizu Vordvortovih poruka upustio se i ambasador Finske u Srbiji Kari Veilajaiken:
„Nisam upoznat sa svim detaljima Vordsvortove izjave. Srešćemo se uskoro pa ću ga pitati za pojedinosti. Do sada je mnogo puta u prošlosti naglašavano da je suštinski bitno pronaći neko rešenje za odnose Srbije i Kosova.“
Potrebna pažljivost Brisela
No,pre nego predstavnik Velike Britanije u Srbiji da dodatna pojašnjenja, podsetimo, u intervju dnevnom listu „Danas“ na pitanje da li su Kosovo i EU politike na dva koloseka nedvosmisleno je odgovorio:
„Ne, nisu. Evo, na primer, kada Srbija bude dobila ono što traži i kada njena kandidatura za članstvo bude prosleđena Evropskoj komisiji, a Komisija u Beograd prosledi Upitnik o spremnosti za članstvo, a među pitanjima budu i ona uobičajena poput koja je teritorija Srbija i koliko vaša zemlja ima stanovnika, kako će glasiti odgovori?”.
I zaista, kakav odgovor Srbija koja je na primer poslednji put popisala stanovništvo Kosova 1991. godine, može dati. Milica Delević:
“Ja verujem da neće niko biti iznenađen, i to se pominjalo nekoliko puta. Srbija će na to pitanje odgovoriti onako kako je u skladu sa njenim Ustavom. Istovremeno je jasna teritorija za koju Srbija i vlast u Srbiji snosi reformsku odgovornost. Jedan deo teritorije je pod privremenom upravom međunarodnih institucija i u skladu sa tim za njega nije pregovaran Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Tako da ne verujem da će bilo ko biti iznenađen odgovorom Srbije na ovo pitanje.”
No, bivši diplomata Živorad Kovačević podseća da će u posebno osetljivim trenucima i Beograd i Brisel morati da pokažu izuzetnu pažljivost kako se problem ne bi uvećavao:
“Oni će morati na neki način prihvatiti stav Srbije. Na kraju krajeva u samoj Evropskoj uniji ima pet članica koje ne priznaju Kosovo. Mada i Srbija mora da računa sa tim kako će pažljivo odgovoriti da ne bi dovela u pitanje podršku onih zemalja koje su priznale Kosovo.”
Pročitajte i ovo:
Priština dobila sagovornike?
Beograd spreman na tehničke razgovore sa Prištinom
Stabilizacija juga Srbije zavisi od boljih odnosa Beograda i Prištine
Od Srbije se očekuje mekša retorika o Kosovu
Abramovic: Došlo je vreme važnih odluka na Balkanu
Fejt: Ne smemo ostaviti sever Kosova kao zamrznuti sukob
