U razgovorima zamenika državnog sekretara SAD Džejmsa Stajnberga sa zvaničnicima u Beogradu, sinoć i danas pre podne, najviše je bilo reči o situaciji u Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Kontstatovano je, da su netačne informacije da Bosni i Hercegovini preti rat, kao i da je neophodno uspostavljanje bolje saradnja između Beograda i predstavnika međunarodne zajednice na Kosovu, posebno u domenu bezbednosti, ali i drugih praktičnih pitanja.
Prvi domaćin američkom diplomati u Beogradu bio je predsednik Srbije Boris Tadić koji se saglasio sa Stajnbergom, da su netačne informacije da Bosni i Hercegovini preti rat.
"Ne radi se ni o kakvom ratu, situacija se dramatizuje, ne znam sa kojim ciljem. Treba identifikovati probleme racionalnim i demokratskim dijalogom tri naroda."
Tadić je ponovio da Srbija ne podržava bilo kakvu podelu Bosne i Hercegovine, jer bi to ugrozilo regionalnu stabilnost.
Bilo reči i o situaciji na Kosovu, gde je Tadić naglasio da Srbija ima svoje legitimne nacionalne interese od kojih neće odustati.
Potpredsednik Vlade Ivica Dačić preneo je zameniku američkog državnog sekretara da “Srbija želi dobru saradnju sa predstavnicima međunarodne zajednice na Kosovu - Kforom, Unmikom i Euleksom, jer je njen cilj da se na Kosovu održi mir i osigura bezbednost svih građana”.
Džejms Stajnberg u Beogradu nije davao izjave, ali je u intervjuu Televiziji B92 rekao da je Srbija ključni partner SAD u regionu, koje je podržavaju na njenom putu ka članstvu u EU i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, ali je takođe rekao da postoje i razlike u nekim stavovima, kao što je pitanje statusa Kosova:
“Očigledno je da imamo različita gledanja na status Kosova. Mi smo se složili da se oko toga ne slažemo, što je rekao i potpredsednik Bajden kada je bio ovde. Takođe smo shvatili da postoje i neki pragmatični koraci koje možemo da napravimo, poput saradnje sa EULEX-om i rešavanja praktičnih pitanja, kao što je pitanje carina i slično, što bi omogućilo ljudima da imaju što sigurniju i prosperitetniju budućnost, dok mi nastavljamo da tražimo političko rešenje.”
Moramo razgovarati
Stiče se utisak, da u Srbiji, sve više, sazreva svest o tome, da su razgovori o praktičnim pitanjima sa Prištinom neophodni, jer kako kaže predsednik Odbora za inostrane poslove i predsednik Političkog saveta vladajuće Demokratske stranke Dragoljub Mićunović:
Dragoljub Mićunović„Mislim da se bez razgovora ništa ne može rešiti. Ako smo se odrekli sile, srećom, nadam se da jesmo, a ne znam ni kolika je, onda nam preostaju razgovori.“
Mićunović, međutim, napominje da je u tom kontekstu neophodno odvojiti razgovore o statusu, koji su trenutno predmet rasprave u Međunarodnom sudu pravde.
“Mi ne priznajemo samozvanu državu Kosovo. Smatramo da je time povređeno pravo Srbije”, kaže Mićunović, ali naglašava:
„Tamo žive ljudi. Ne samo naši sugrađani, nego žive, naravno, Albanci i mnogi drugi. Problemi koji postoje u susednim zemljama, moraju da se raspravljaju među susedima bilo koje vrste – iz grada u grad, iz pokrajine u državu..., kako god hoćete. Ima tema koje se moraju raspravljati. To je pitanje bezbednosti, pitanje snabdevanja, sutra može biti pitanje epidemije... Dakle, neka praktična pitanja koja nisu državnog karaktera. Tu spadaju i ekonomski odnosi. Mislim da neka razmena robe postoji, i to vrlo značajna. O tome treba razgovarati. Na kraju krajeva – moramo razgovarati.“
Direktor Balkanskog Fonda za demokratiju Ivan Vejvoda ocenjuje da je poseta Džejmsa Stajnberga Beogradu veoma značajna, jer nastavlja da iskazuje interes SAD za dalju i ubrzanu integraciju Zapadnog Balkana u Evropsku uniju i NATO, kao i za stabilizaciju i mir u regionu. Takođe, jedan od ciljeva je da se nađe model za uspostavljanje nekog oblika saradnje Srbije i Kosova:
Ivan Vejvoda“To podrazumeva da se nastavi regionalna saradnja, sa učešćem svih, pa dakle i Prištine, u tim regionalnim forumima. Da se na neki način, bez prejudiciranja i bez odustajanja od načelnih stavova - da Srbija ne priznaje Kosovo, a da Kosovo insistira na svojoj nezavisnosti - stvori situacija u kojoj bi bilo izvodljivo da se ne osujećuje mogućnost početka nekakvog dijaloga, odnosno rešavanja praktičnih pitanja koja bi trebalo da poboljšaju ekonomsku i socijalnu situaciju na Kosovu, koja je veoma teška.”
U pojedinim izjavama upućenih sa najviših mesta Ivan Vejvoda prepoznaje spremnost Srbije na razgovore o praktičnim pitanjima sa Prištinom. Bilo da je reč o tvrdnjama da je “ potreban fleksibilniji pristup”, da je “2010. godina, možda godina početka rešavanja tih izazova”, ili da “Srbija želi da bude deo rešenja”:
“Sve to govori u prilog tome, da Srbija želi da ima aktivnu ulogu, ne odustajući od svog načelog stava o nepriznavanju, da, ukoliko je reč o evropskom ponašanju, o evropskom partnerstvu u regionu, kako je to rečeno u susretu predsednika Tadića i Josipovica, onda se može pretpostaviti da će neki koraci u tom pravcu biti učinjeni.”
Ili, kako kaže Dragoljub Mićunović:
„To je jedno pitanje koje treba da nas kvalifikuje kao ljude koji smo za dijalog, koji smo za rešavanje problema u regionu, a drugo je statusno pitanje i to - da li se može jednostrano proglašavati država, otcepljivati, itd. To su dve odvojene stvari, i ne mislim da zbog jedne, bilo koje, treba da strada ova druga.“
***
Stajnberg je u četvrtak posetio i Kosovo, a više o tome u tekstu: Stajnberg na Kosovu: Jačati borbu protiv korupcije
Preporučujemo pročitajte i ovo:
Lideri političkih stranaka ne prihvataju špansku deklaraciju
Stranački lideri pesimistični oko Madridske deklaracije
Stajnberg i Moratinos započeli balkansku turneju
Prvi domaćin američkom diplomati u Beogradu bio je predsednik Srbije Boris Tadić koji se saglasio sa Stajnbergom, da su netačne informacije da Bosni i Hercegovini preti rat.
"Ne radi se ni o kakvom ratu, situacija se dramatizuje, ne znam sa kojim ciljem. Treba identifikovati probleme racionalnim i demokratskim dijalogom tri naroda."
Tadić je ponovio da Srbija ne podržava bilo kakvu podelu Bosne i Hercegovine, jer bi to ugrozilo regionalnu stabilnost.
Postoje i neki pragmatični koraci koje možemo da napravimo, poput saradnje sa EULEX-om i rešavanja praktičnih pitanja, kao što je pitanje carina i slično, što bi omogućilo ljudima da imaju što sigurniju i prosperitetniju budućnost, dok mi nastavljamo da tražimo političko rešenje.
Bilo reči i o situaciji na Kosovu, gde je Tadić naglasio da Srbija ima svoje legitimne nacionalne interese od kojih neće odustati.
Potpredsednik Vlade Ivica Dačić preneo je zameniku američkog državnog sekretara da “Srbija želi dobru saradnju sa predstavnicima međunarodne zajednice na Kosovu - Kforom, Unmikom i Euleksom, jer je njen cilj da se na Kosovu održi mir i osigura bezbednost svih građana”.
Džejms Stajnberg u Beogradu nije davao izjave, ali je u intervjuu Televiziji B92 rekao da je Srbija ključni partner SAD u regionu, koje je podržavaju na njenom putu ka članstvu u EU i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, ali je takođe rekao da postoje i razlike u nekim stavovima, kao što je pitanje statusa Kosova:
“Očigledno je da imamo različita gledanja na status Kosova. Mi smo se složili da se oko toga ne slažemo, što je rekao i potpredsednik Bajden kada je bio ovde. Takođe smo shvatili da postoje i neki pragmatični koraci koje možemo da napravimo, poput saradnje sa EULEX-om i rešavanja praktičnih pitanja, kao što je pitanje carina i slično, što bi omogućilo ljudima da imaju što sigurniju i prosperitetniju budućnost, dok mi nastavljamo da tražimo političko rešenje.”
Moramo razgovarati
Stiče se utisak, da u Srbiji, sve više, sazreva svest o tome, da su razgovori o praktičnim pitanjima sa Prištinom neophodni, jer kako kaže predsednik Odbora za inostrane poslove i predsednik Političkog saveta vladajuće Demokratske stranke Dragoljub Mićunović:
Mićunović, međutim, napominje da je u tom kontekstu neophodno odvojiti razgovore o statusu, koji su trenutno predmet rasprave u Međunarodnom sudu pravde.
“Mi ne priznajemo samozvanu državu Kosovo. Smatramo da je time povređeno pravo Srbije”, kaže Mićunović, ali naglašava:
„Tamo žive ljudi. Ne samo naši sugrađani, nego žive, naravno, Albanci i mnogi drugi. Problemi koji postoje u susednim zemljama, moraju da se raspravljaju među susedima bilo koje vrste – iz grada u grad, iz pokrajine u državu..., kako god hoćete. Ima tema koje se moraju raspravljati. To je pitanje bezbednosti, pitanje snabdevanja, sutra može biti pitanje epidemije... Dakle, neka praktična pitanja koja nisu državnog karaktera. Tu spadaju i ekonomski odnosi. Mislim da neka razmena robe postoji, i to vrlo značajna. O tome treba razgovarati. Na kraju krajeva – moramo razgovarati.“
Direktor Balkanskog Fonda za demokratiju Ivan Vejvoda ocenjuje da je poseta Džejmsa Stajnberga Beogradu veoma značajna, jer nastavlja da iskazuje interes SAD za dalju i ubrzanu integraciju Zapadnog Balkana u Evropsku uniju i NATO, kao i za stabilizaciju i mir u regionu. Takođe, jedan od ciljeva je da se nađe model za uspostavljanje nekog oblika saradnje Srbije i Kosova:
U pojedinim izjavama upućenih sa najviših mesta Ivan Vejvoda prepoznaje spremnost Srbije na razgovore o praktičnim pitanjima sa Prištinom. Bilo da je reč o tvrdnjama da je “ potreban fleksibilniji pristup”, da je “2010. godina, možda godina početka rešavanja tih izazova”, ili da “Srbija želi da bude deo rešenja”:
“Sve to govori u prilog tome, da Srbija želi da ima aktivnu ulogu, ne odustajući od svog načelog stava o nepriznavanju, da, ukoliko je reč o evropskom ponašanju, o evropskom partnerstvu u regionu, kako je to rečeno u susretu predsednika Tadića i Josipovica, onda se može pretpostaviti da će neki koraci u tom pravcu biti učinjeni.”
Ili, kako kaže Dragoljub Mićunović:
„To je jedno pitanje koje treba da nas kvalifikuje kao ljude koji smo za dijalog, koji smo za rešavanje problema u regionu, a drugo je statusno pitanje i to - da li se može jednostrano proglašavati država, otcepljivati, itd. To su dve odvojene stvari, i ne mislim da zbog jedne, bilo koje, treba da strada ova druga.“
***
Stajnberg je u četvrtak posetio i Kosovo, a više o tome u tekstu: Stajnberg na Kosovu: Jačati borbu protiv korupcije
Preporučujemo pročitajte i ovo:
Lideri političkih stranaka ne prihvataju špansku deklaraciju
Stranački lideri pesimistični oko Madridske deklaracije
Stajnberg i Moratinos započeli balkansku turneju
