Susret novog hrvatskog predsednika Ive Josipovića i predsednika Srbije Borisa Tadića moguć je već narednog meseca, izjavio je za Radio Slobodna Evropa predsednik Odbora za inostrane poslove Skupštine Srbije Dragoljub Mićunović.
Ova najava došla je baš u danu Josipovićeve inauguracije u Zagrebu, kojoj je Tadić odbio da prisustvuje zbog toga što je poziv upućen i predsedniku Kosova Fatmiru Sejdiuu.
Gostujući u programu Radija Slobodna Evropa za Srbiju Dragoljub Mićunović predviđa bolje dane za srpsko – hrvatske odnose, i najavljuje Tadićev odlazak u Zagreb:
“Verovatno već idućeg meseca. Ja mislim da je važno da do tog susreta dođe što pre.”
Veče pre nego što je Mićunović prosledio dobru vest šef diplomatije Vuk Jeremić, sada već poznat po svojim tvrdim, a neki analitičari navode i po ne baš diplomatskim, stvovima na javnom servisu - o Sejdiuuovom prisustvu na inauguraciji u Zagrebu je rekao:
“Hrvatska se dakle na ovoj inauguraciji opredelila za Kosovo.”
Dragoljub Mićunović o Jeremiću:
“Mislim da jeste tvrd. Nekada ton treba birati.”
Ukoliko većina procenjuju da će se posle inauguracije ive Josipovića uglavnom svi ponašati kao da incidenta nije niti bilo, gde bi se onda mogao uočiti razlog diplomatske igre između dve države – koje se još u potpinosti nisu oslobodile sećanja na daleko teže dane iz rata završenog pre 15 godina. Spoljno politički analitičar Simeon Pobulić:
“Srbija mora biti ili dosledna ili nedosledna. ili mora da kaže – ne priznajemo nezavisnost Kosova i onda da doda želimo nove pregovore. Ti pregovori su svakako u funkciji onoga što će reći Međunarodni sud u Hagu.”
Najviša međunarodna instanca koja će dati svoje savetodavno mišljenje o nezavisnosti Kosova priznatoj od 65 država sveta uključujući i Hrvatsku. Kako ćete čuti u anketi koja sledi Beograđani se većinom slažu sa odlukom Borisa Tadića da zbog Fatmira Sejdiua ne otputuje kod Ive Josipovića. Uz samo jedan, ovde zabeleženi kao prvi, izuzetak:
Sam Dragoljub Mićunović, jedan od uticajnih ličnosti u vrhu Tadićeve partije, krajem 2008. godine u emisiji “Most” našeg Radija, založio se za normalizaciju odnosa Srbije i Hrvatske, uz ocenu da bi inaćenje bilo iracionalno. Na takav stav podsetila ga je naša Branka Mihajlović:
“Što se mene tiče ja mogu da ponovim to što sam govorio i 2008. godine. Mislim da u tom pogledu treba uporno nastaviti rad na poboljšavanju tih odnosa.”
RSE: Bilo je komentara ljudi od struke po kojima prisustvovanje jednom ovakvom činu predsednika Srbije, zajedno sa predsednikom Kosova, ni u kom slučaju se ne bi moglo tumačiti kao indirektno priznavanje Kosova, kako su ovu odluku obrazlagali u Beogradu. Nije li to posebno tvrd stav? Da li nas Kosovo sada previše spotiče u odnosima sa drugim državama u regionu?
Mićunović: Mislim da to nije slučaj. Bilo je nekoliko izjava koje su demonstratitivno doprinele takvom stav, kao što je Mesićeva poseta Kosovu. Sve su to stvari koje su, na neki način, ovu odluku Beograda učvrstile. Ali mislim da bi to trebalo da bude jedna prolazna epizoda i da treba nastaviti ono što je bilo krenulo prošle godine – dakle razgovori i dogovaranje o najbitnijim stvarima.
Ipak, delom zbunjuje i uočljiva neprincipijelnost koju pokazuje i Srbija, a na šta je poslednji put ukazano kada je šef policije Ivica Dačić prisustvovao Molitvenom doručku u Vašingtonu, iako je na isti skup pozvan i Fatmir Sejdiu. Ovakvi momenti mogli bi biti dokaz da niko neće dopustiti da situacija izmakne kontroli, te da potezi poput bojkota zagrebačke inauguracije neće imati ozbiljnije posledice. Simeon Pobulić:
“Suviše je sve pod kontrolom. Srbija je javno izjavila da neće nikakvu silu upotrebiti. S druge strane treba se nadati da će se tražiti razni modus vivendi koji neće biti tako upadljivi, ali će u praksi biti dobra rešenja. Sve dalje će zavisiti od toga kako će se uopšte rešavati bezbednosna pitanja u svetu, pa potom posebno u Evropi, pa posebno na Balkanu. Mi još ne znamo te formule, jer one koje su vredele za vreme hladnog rata, više ne vrede. Sada će se verovatno primeniti neki novi načini.”
A evo kako je predsednik Tadić nakon poziva na inauguraciju najavio da verovatno neće ići u Zagreb:
Pročitajte i ovo:
Tadić:Ili Sejdiu ili ja na inauguraciji u Zagrebu
Tadićeva odluka kontraproduktivna
Molitveni doručak nije isto što i inauguracija?
Ova najava došla je baš u danu Josipovićeve inauguracije u Zagrebu, kojoj je Tadić odbio da prisustvuje zbog toga što je poziv upućen i predsedniku Kosova Fatmiru Sejdiuu.
Gostujući u programu Radija Slobodna Evropa za Srbiju Dragoljub Mićunović predviđa bolje dane za srpsko – hrvatske odnose, i najavljuje Tadićev odlazak u Zagreb:
“Verovatno već idućeg meseca. Ja mislim da je važno da do tog susreta dođe što pre.”
Veče pre nego što je Mićunović prosledio dobru vest šef diplomatije Vuk Jeremić, sada već poznat po svojim tvrdim, a neki analitičari navode i po ne baš diplomatskim, stvovima na javnom servisu - o Sejdiuuovom prisustvu na inauguraciji u Zagrebu je rekao:
“Hrvatska se dakle na ovoj inauguraciji opredelila za Kosovo.”
Dragoljub Mićunović o Jeremiću:
“Mislim da jeste tvrd. Nekada ton treba birati.”
Ukoliko većina procenjuju da će se posle inauguracije ive Josipovića uglavnom svi ponašati kao da incidenta nije niti bilo, gde bi se onda mogao uočiti razlog diplomatske igre između dve države – koje se još u potpinosti nisu oslobodile sećanja na daleko teže dane iz rata završenog pre 15 godina. Spoljno politički analitičar Simeon Pobulić:
“Srbija mora biti ili dosledna ili nedosledna. ili mora da kaže – ne priznajemo nezavisnost Kosova i onda da doda želimo nove pregovore. Ti pregovori su svakako u funkciji onoga što će reći Međunarodni sud u Hagu.”
Građani odobravaju Tadićev potez
Najviša međunarodna instanca koja će dati svoje savetodavno mišljenje o nezavisnosti Kosova priznatoj od 65 država sveta uključujući i Hrvatsku. Kako ćete čuti u anketi koja sledi Beograđani se većinom slažu sa odlukom Borisa Tadića da zbog Fatmira Sejdiua ne otputuje kod Ive Josipovića. Uz samo jedan, ovde zabeleženi kao prvi, izuzetak:
Sam Dragoljub Mićunović, jedan od uticajnih ličnosti u vrhu Tadićeve partije, krajem 2008. godine u emisiji “Most” našeg Radija, založio se za normalizaciju odnosa Srbije i Hrvatske, uz ocenu da bi inaćenje bilo iracionalno. Na takav stav podsetila ga je naša Branka Mihajlović:
“Što se mene tiče ja mogu da ponovim to što sam govorio i 2008. godine. Mislim da u tom pogledu treba uporno nastaviti rad na poboljšavanju tih odnosa.”
To bi trebalo da bude jedna prolazna epizoda i da treba nastaviti ono što je bilo krenulo prošle godine – dakle razgovori i dogovaranje o najbitnijim stvarima.
RSE: Bilo je komentara ljudi od struke po kojima prisustvovanje jednom ovakvom činu predsednika Srbije, zajedno sa predsednikom Kosova, ni u kom slučaju se ne bi moglo tumačiti kao indirektno priznavanje Kosova, kako su ovu odluku obrazlagali u Beogradu. Nije li to posebno tvrd stav? Da li nas Kosovo sada previše spotiče u odnosima sa drugim državama u regionu?
Mićunović: Mislim da to nije slučaj. Bilo je nekoliko izjava koje su demonstratitivno doprinele takvom stav, kao što je Mesićeva poseta Kosovu. Sve su to stvari koje su, na neki način, ovu odluku Beograda učvrstile. Ali mislim da bi to trebalo da bude jedna prolazna epizoda i da treba nastaviti ono što je bilo krenulo prošle godine – dakle razgovori i dogovaranje o najbitnijim stvarima.
Ipak, delom zbunjuje i uočljiva neprincipijelnost koju pokazuje i Srbija, a na šta je poslednji put ukazano kada je šef policije Ivica Dačić prisustvovao Molitvenom doručku u Vašingtonu, iako je na isti skup pozvan i Fatmir Sejdiu. Ovakvi momenti mogli bi biti dokaz da niko neće dopustiti da situacija izmakne kontroli, te da potezi poput bojkota zagrebačke inauguracije neće imati ozbiljnije posledice. Simeon Pobulić:
“Suviše je sve pod kontrolom. Srbija je javno izjavila da neće nikakvu silu upotrebiti. S druge strane treba se nadati da će se tražiti razni modus vivendi koji neće biti tako upadljivi, ali će u praksi biti dobra rešenja. Sve dalje će zavisiti od toga kako će se uopšte rešavati bezbednosna pitanja u svetu, pa potom posebno u Evropi, pa posebno na Balkanu. Mi još ne znamo te formule, jer one koje su vredele za vreme hladnog rata, više ne vrede. Sada će se verovatno primeniti neki novi načini.”
A evo kako je predsednik Tadić nakon poziva na inauguraciju najavio da verovatno neće ići u Zagreb:
Pročitajte i ovo:
Tadić:Ili Sejdiu ili ja na inauguraciji u Zagrebu
Tadićeva odluka kontraproduktivna
Molitveni doručak nije isto što i inauguracija?