Zašto je teško srpskom društvu da se i 15 godina nakon završetka rata i isto toliko od najstrašnijeg zločina – genocida u Srebrenici - suoči sa činjenicom da je hiljade Bošnjaka ubijeno u u blizini granice Srbije za samo nekoliko dana u predelu koje je prema zamisli vođstva na Palama trebalo da bude srpsko?
Iako je Međunarodni sud pravde u Hagu potvrdio da je u Srebrenici bio ne obični ratni zločin, već genocid i da je Srbija odgovorna što ga nije sprečila? To pitanje postavlja se iznova nakon što je najavljeno da će parlament Srbije doneti rezoluciju o Srebrenici.
Uprkos najavama da je pitanje dana kada će se pred poslanicima Skupštine Srbije konačno naći Predlog Rezolucije o Srebrenici, za sada nema informacija kada će to biti, niti šta će u tom dokumentu pisati.
Nenada Prokića, poslanika LDP-a, jedne od retkih partija koje od početka imaju jasan stav u odnosu na odgovornost Miloševićeve Srbije u ratovima 90-ih , pitali smo šta se događa u Parlamentu, kad će biti najavljena sednica.
“Za sada još nema nikakvih novosti. Još traju konsultacije, sigurno ne možemo očekivati da vanredna sednica bude sredinom februara. Moguće je da to bude i na redovnoj sednici,” kaže Prokić.
Jelena Trivan:Pretpostavljam da će do kraja februara, dakle do martovskog redovnog zasedanja, taj posao biti završen
“Pretpostavljam da će do kraja februara, dakle do martovskog redovnog zasedanja, taj posao biti završen,” rekla je Jelena Trivan portparol DS-a.
U toku su konsultacije o dve Deklaracije. Jedna o Srebrenici i druga o svim drugim zločinima koja će takođe biti ponuđena poslanicima - kaže portparolka DS.
“Mi apsolutno u ovom trenutku ne želimo da polemišemo o sadržaju Deklaracije,” rekla je ona na naše pitanje da li je postignut sporazum o osudi genocida u Srebrenici.
S GENOCIDOM U KOFERU
Dok se pripreme u Parlamentu odvijaju iza zatvorenih vrata, i dok su mnogi poslanici i njima bliske javne ličnosti vidljivo uzdržani - to pre svega važi za bivše radikale sada okupljene oko Tomislava Nikolića, odbijajući javno izjašnjavanje sa obrazloženjem da je tema veoma osetljiva - u javnosti su glasni oni koji ne učestvuju u parlamentarnim pregovorima.
Mnoge je iznenadila oštrina kojom se javnosti obratio Vojislav Koštunica, lider DSS-a danas omanje opozicione stranke. On saopštava u pisanoj formi da je “nemoralna i nečovečna politika koja put u Evropu utire preko razdvajanja mrtvih i omalovažavanja nevinih srpskih žrtava. Takav put ne vodi nikud osim u ponižavanje sopstvenog naroda,“ tvrdi bivši premijer Srbije i prvi predsednik postmiloševićevske Srbije.
Desničarska organizacija Dveri već izvesno vreme prikuplja potpise protiv posebne rezolucije o Srebrenici. Više od 180 ličnosti iz zemlje i dijaspore, podržalo je apel čiji je naslov “Srpske žrtve nisu manje važne”. Jedan od potpisnika je i akademik Veselin Đuretić.
Nenad Prokić:Izgleda da mi sve treba da radimo pod pritiskom. I ti pristisci nailaze na strukture u ovoj državi koje još uvek sanjaju o izgubljenim ofanzivama i stalno okrivljuju nekog drugog za ono za šta su sami krivi
“Činjenica je da u Srebrenici nije bilo nikakvog genocida, da se desio zločin koji je, po broju ubijenih znatno manji od onoga koji je tome prethodio, koji su počinili Muslimani i to nad civilnim srpskim stanovništvom,” kaže Đuretić.
Na naše pitanje zašto je parlamentu tako teško da osudi genocid, kako to da se on osporava i nakon odluke Međunrodnog suda pravde, Prokić kaže da je Srbija:
“...potpuno nepripremljena, da postoje još uvek veoma jaka uporišta neprihvatanja istine o tome. Mi smo prva zemlja u Evropi koja treba da uđe u EU sa genocidom u koferu."
"Izgleda da mi sve treba da radimo pod pritiskom. I ti pristisci nailaze na strukture u ovoj državi koje još uvek sanjaju o izgubljenim ofanzivama i stalno okrivljuju nekog drugog za ono za šta su sami krivi,” dodaje Prokić.
MILOŠEVIĆEV ŠINJEL
Istoričar Nikola Samardžić vidi problem u tome što u Srbiji nije došlo do suštinskog demokratskog iskoraka iz Miloševićevog šinjela. Postoktobarske vlasti nisu raskinule sa Milosevićevim nasleđem, naprotiv.
“Vladajuće partije do današnjeg dana udvarale su se i Miloševićevom establišmentu i njegovim biračima tako što su negirali odlučujuću ulogu Srbije u nasilnom raspadu Jugoslavije, negirali su ratne zločine i zločine genocida,“ smatra Samardžić.
U aktuelnim polemikama oko tog da li se potcenjuju srpske žrtve, potežu se primeri iz svih ratova u 20 veku. Najčešće se pominje stradanje u Jasenovcu.
Nikola Samardžić: Vladajuće partije do današnjeg dana udvarale su se i Miloševićevom establišmentu i njegovim biračima tako što su negirali odlučujuću ulogu Srbije u nasilnom raspadu Jugoslavije, negirali su ratne zločine i zločine genocida
To je učinio i Koštunica, rekavši da ako treba doneti neku posebnu deklaraciju o nekom genocidu, onda to treba učiniti o Jasenovcu i genocidu nad Srbima.
Zagrebački profesor Ivo Goldštajn sa puno opreznosti, jer se radi o prilikama u drugoj državi koje ne poznaje baš sasvim dobro, kaže da baš primer Jasenovca pokazuje pogubnost uplitanja politike u istoriju i zloupotrebu stradanja u dnevno politčke svrhe. Istorija nas uči da najbolje prolaze narodi koji su uspeli da prepoznaju svoju odgovornost, kaže on.
“Korišćenje Jasenovca u političkim raspravama je kontraproduktivno i taj brak između politike i povijesti je loš i za politiku i za povijest. Bez prevladavanja prošlosti dolazimo u situaciju da nam se ta povijest stalno ponavlja,” rekao je Goldštajn.
Za Srbiju bi bilo značajno kad bi pokazala, a to do sada nije, da je prepoznala sopstvenu potrebu da se odredi prema jednom strašnom zločinu, jedinom genocidu u Evropi nakon Drugog svetskog rata.
Sva je prilika da je, vođena pragmatičnim potrebama na svom evropskom putu, rešila da ovim potezom ukloni tu veliku prepreku o koju se spotiče, tim veću što je onaj koji je glavnooptužen van domašaja haške pravde. Ako uspe u tome, biće i to iskorak.
Iako je Međunarodni sud pravde u Hagu potvrdio da je u Srebrenici bio ne obični ratni zločin, već genocid i da je Srbija odgovorna što ga nije sprečila? To pitanje postavlja se iznova nakon što je najavljeno da će parlament Srbije doneti rezoluciju o Srebrenici.
Uprkos najavama da je pitanje dana kada će se pred poslanicima Skupštine Srbije konačno naći Predlog Rezolucije o Srebrenici, za sada nema informacija kada će to biti, niti šta će u tom dokumentu pisati.
Nenada Prokića, poslanika LDP-a, jedne od retkih partija koje od početka imaju jasan stav u odnosu na odgovornost Miloševićeve Srbije u ratovima 90-ih , pitali smo šta se događa u Parlamentu, kad će biti najavljena sednica.
“Za sada još nema nikakvih novosti. Još traju konsultacije, sigurno ne možemo očekivati da vanredna sednica bude sredinom februara. Moguće je da to bude i na redovnoj sednici,” kaže Prokić.
U toku su konsultacije o dve Deklaracije. Jedna o Srebrenici i druga o svim drugim zločinima koja će takođe biti ponuđena poslanicima - kaže portparolka DS.
“Mi apsolutno u ovom trenutku ne želimo da polemišemo o sadržaju Deklaracije,” rekla je ona na naše pitanje da li je postignut sporazum o osudi genocida u Srebrenici.
S GENOCIDOM U KOFERU
Dok se pripreme u Parlamentu odvijaju iza zatvorenih vrata, i dok su mnogi poslanici i njima bliske javne ličnosti vidljivo uzdržani - to pre svega važi za bivše radikale sada okupljene oko Tomislava Nikolića, odbijajući javno izjašnjavanje sa obrazloženjem da je tema veoma osetljiva - u javnosti su glasni oni koji ne učestvuju u parlamentarnim pregovorima.
Mnoge je iznenadila oštrina kojom se javnosti obratio Vojislav Koštunica, lider DSS-a danas omanje opozicione stranke. On saopštava u pisanoj formi da je “nemoralna i nečovečna politika koja put u Evropu utire preko razdvajanja mrtvih i omalovažavanja nevinih srpskih žrtava. Takav put ne vodi nikud osim u ponižavanje sopstvenog naroda,“ tvrdi bivši premijer Srbije i prvi predsednik postmiloševićevske Srbije.
Desničarska organizacija Dveri već izvesno vreme prikuplja potpise protiv posebne rezolucije o Srebrenici. Više od 180 ličnosti iz zemlje i dijaspore, podržalo je apel čiji je naslov “Srpske žrtve nisu manje važne”. Jedan od potpisnika je i akademik Veselin Đuretić.
“Činjenica je da u Srebrenici nije bilo nikakvog genocida, da se desio zločin koji je, po broju ubijenih znatno manji od onoga koji je tome prethodio, koji su počinili Muslimani i to nad civilnim srpskim stanovništvom,” kaže Đuretić.
Na naše pitanje zašto je parlamentu tako teško da osudi genocid, kako to da se on osporava i nakon odluke Međunrodnog suda pravde, Prokić kaže da je Srbija:
“...potpuno nepripremljena, da postoje još uvek veoma jaka uporišta neprihvatanja istine o tome. Mi smo prva zemlja u Evropi koja treba da uđe u EU sa genocidom u koferu."
"Izgleda da mi sve treba da radimo pod pritiskom. I ti pristisci nailaze na strukture u ovoj državi koje još uvek sanjaju o izgubljenim ofanzivama i stalno okrivljuju nekog drugog za ono za šta su sami krivi,” dodaje Prokić.
MILOŠEVIĆEV ŠINJEL
Istoričar Nikola Samardžić vidi problem u tome što u Srbiji nije došlo do suštinskog demokratskog iskoraka iz Miloševićevog šinjela. Postoktobarske vlasti nisu raskinule sa Milosevićevim nasleđem, naprotiv.
“Vladajuće partije do današnjeg dana udvarale su se i Miloševićevom establišmentu i njegovim biračima tako što su negirali odlučujuću ulogu Srbije u nasilnom raspadu Jugoslavije, negirali su ratne zločine i zločine genocida,“ smatra Samardžić.
U aktuelnim polemikama oko tog da li se potcenjuju srpske žrtve, potežu se primeri iz svih ratova u 20 veku. Najčešće se pominje stradanje u Jasenovcu.
To je učinio i Koštunica, rekavši da ako treba doneti neku posebnu deklaraciju o nekom genocidu, onda to treba učiniti o Jasenovcu i genocidu nad Srbima.
Zagrebački profesor Ivo Goldštajn sa puno opreznosti, jer se radi o prilikama u drugoj državi koje ne poznaje baš sasvim dobro, kaže da baš primer Jasenovca pokazuje pogubnost uplitanja politike u istoriju i zloupotrebu stradanja u dnevno politčke svrhe. Istorija nas uči da najbolje prolaze narodi koji su uspeli da prepoznaju svoju odgovornost, kaže on.
“Korišćenje Jasenovca u političkim raspravama je kontraproduktivno i taj brak između politike i povijesti je loš i za politiku i za povijest. Bez prevladavanja prošlosti dolazimo u situaciju da nam se ta povijest stalno ponavlja,” rekao je Goldštajn.
Za Srbiju bi bilo značajno kad bi pokazala, a to do sada nije, da je prepoznala sopstvenu potrebu da se odredi prema jednom strašnom zločinu, jedinom genocidu u Evropi nakon Drugog svetskog rata.
Sva je prilika da je, vođena pragmatičnim potrebama na svom evropskom putu, rešila da ovim potezom ukloni tu veliku prepreku o koju se spotiče, tim veću što je onaj koji je glavnooptužen van domašaja haške pravde. Ako uspe u tome, biće i to iskorak.
