Predsednik Srbije Boris Tadić stigao je u manastir Visoki Dečani gde će prisustvovati obeležavanju Badnje večeri i Božića. Po dolasku je čestitao praznik svim građanima Kosova i uputio poruku mira.
"Ovo je istovremeno i prilika onima koji su bili u zavadi i nesporazumuma da pruže ruku jedni drugima, da se razumeju bolje nego u ranijem periodu, " poručio je Tadić.
Istovremeno, u Prištini navode kako je Vlada Kosova donela odluku da dopusti Tadiću posetu Visokim Dečanima, kao i da ta poseta ima verski karakter.
Osim što obe strane ovaj pravoslavni praznik koriste kao argument za dokazivanje opravdanosti ili neopravdanosti kosovske nezavisnosti, zbunjuje i to što je predsednik Tadić uobičajio da na Kosovo dolazi uglavnom za verske praznike. Tako ostvaruje, navode neki od sagovornika, nedopustivu kombinaciju crkve i politike.
Tadić na Kosovo donosi poruke ohrabrenja i solidarnosti. To bi bio i prevashodni cilj njegove posete Visokim Dečanima, podvlači državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović:
“Mislim da direktne opasnosti u nekom širem smislu po život građana Srba i nealbanaca na Kosovu i Metohiji još uvek ima, ali da ona nije tako velika kao što je ranije bila.”
Rada Trajković, Foto: Vesna Anđić
Nezavisno od konteksta u kom se događa poseta Borisa Tadića, kako navodi Rada Trajković iz Srpskog nacionalnog veća, Srbima na Kosovu potrebne su jasnije poruke iz Beograda:
“Ne mogu da ulazim u intimna osećanja i potrebe predsednika Tadića. Možda zaista on iz nekih duhovnih razloga želi da bude na prostoru Kosova i Metohije u vreme praznika. Ali volela bih da ne samo on nego mnogi koji se najdirektnije bave ili makar javno govore da se bave Kosovom, kao što je ministar inostranih poslova Vuk Jeremić, makar nekada dođu na prostor Kosova i Metohije. Kako bi shvatili realnost u kojoj se nalaze Srbi.”
SVE JE POLITIKA
Odlazak na Kosovo s obzirom na višegodišnje političke okolnosti nikako za svrhu ne može imati samo prenošenje pozitivnih poruka tamošnjoj srpskoj manjini. Nedvosmisleno sociolog Božidar Jakšić to navodi, uz napomenu da je i okupljanje u Visokim Dečanima samo dokaz postepene klerikalizacije srpske države:
“To je propaganda za unutrašnju upotrebu. Reč je o tome da se u Srbiji sve više stvara jedan klerikalan aparat koji ima sve snažniji uticaj u državnim poslovima. Srbija prestaje da bude sekularna država i postaje klerikalna država i u tom pogledu će biti sličnija Iranu i Izraelu, nego što će ličiti na demokratske države.”
Mestimično se pojavljuju primeri koji pokazuju gubljenje granice između države i crkve, a bez ustezanja i sam Boris Tadić to donekle podstiče. Podsećamo na atmosfere prilikom poslednje Tadićeve posete Kosovu, 17. aprila 2009. godine. Boravio je takođe u Visokim Dečanima, tada povodom Uskrsa. Poruke koje je slao bile su uglavnom poruke pomirenja:
“Donosim poruku kako valja na Kosovu postojati i kako je moguće pronalaziti rešenje i za konkretne ljude i za ovu tešku situaciju sa kojom se svi zajedno suočavamo.”
Oliver IvanovićOsam meseci kasnije u Prištini tvrde da su izdali dozvolu za Tadićevu posetu pri čemu će njegov dolazak biti verskog karaktera, što bi značilo da neće biti političkih izjava. Baš tim rečima Ivanović tako nešto nije mogao da potvrdi:
“Sve je politika. I nestašica vode u severnoj Kosovskoj Mitrovici je politika i problem sa strujom. Znači, politika je u svakom segmentu našeg svakodnevnog života prema tome predsednik Tadić će sigurno davati izjave i svaka izjava predsednika Republike je politička izjava. Od toga ne može odustati.”
Nasuprot Vladi Kosova koja ponavlja da je dopustila posetu, u Beogardu tvrde da su o poseti po već ustaljenoj proceduri obavestili ličnog predstavnika visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost. Kontakata na liniji Priština Beograd nema, ponavlja Ivanović, niti će ih biti – barem ne skoro:
“Siguran sam da između Beograda i Prištine niti ima niti će u skorije vreme biti zvaničnih odnosa. Naša komunikacija je isključivo preko međunarodnih predstavnika. Znači u ovom slučaju preko EULEX-a pošto je to direktno u njegovom resoru. EULEX je naš sagovornik, a s kim će on dalje da razgovara to za nas i nije toliko bitno.”
Procedura po kojoj je zakazivana i odobravana poseta Borisa Tadića ipak nešto govori, podvlači Rada Trajković:
“Kazala bih da je predsednik Tadić tražio odobrenje od specijalnog predstavnika Evropske unije u Beogradu. To za mene predstavlja novinu u smislu što gospodin Zanijeri je na jedan način mimoiđen i što znači da Rezolucija 1244 je u stvari na terenu potpuno nestala.”
KONTRADIKTORNI SIGNALI
Lamberto Zanijeri je šef misije Ujedinjenih nacija koja ima nadležnost samo u opštinama severa Kosova koje kontrolišu Srbi i čiju misiju zvanični Beograd priznaje. Puno je primera koji pokazuju nerealne okvire u kojima se kreće politika Beograda prema Kosovu. U godini koju Tadić počinje posetom Dečanima, apsurdi te politike, navodi analitičar srpske politike prema Kosovu Jakšić, tek će doći do izražaja:
“Razmišljam o tome šta bi se desilo da Sud u Hagu odluči da je Srbija u pravu. Da sve relevantne zemlje sveta na neki način odustanu i formalno od priznavanja nezavisnosti Kosova. U kakvom bi se tada sosu našla srpska politička elita, jer i dalje ne bi mogla Kosovom da upravlja?!”
Ono što će Jakšić opisati kao manjak realnosti, u vlasti su skloniji da nazovu nekom vrstom buđenja optimizma. U danu Tadićevog odlaska u Dečane potpuno suprotne poruke.
“Potrebno je malo probuditi optimizam kod naših ljudi. To istovremeno znači da je Srbija spremna da pomogne svojim građanima. Svi oni koji priznaju Republiku Srbiju nesumnjivo mogu da računaju na tu pomoć,” kaže Ivanović.
“Stalno se šalju pogrešni i kontradiktorni signali. Nemaju oni pozitivnih signala koje mogu poslati. Stvorena je jedan dosta široka grupacija ljudi koji na tragediji Srba sa Kosova stiču i ugled i imetak i prestiž u društvu… A da zapravo za te nesretnike na Kosovu ne učine ništa efikasno,” kaže Jakšić.
Manipulacija ili solidarnost kosovska je dilema sa kojom počinje i ova godina, a što se lomi baš po leđima i onih što će u Visokim Dečanima pozdraviti predsednika.
"Ovo je istovremeno i prilika onima koji su bili u zavadi i nesporazumuma da pruže ruku jedni drugima, da se razumeju bolje nego u ranijem periodu, " poručio je Tadić.
Istovremeno, u Prištini navode kako je Vlada Kosova donela odluku da dopusti Tadiću posetu Visokim Dečanima, kao i da ta poseta ima verski karakter.
Osim što obe strane ovaj pravoslavni praznik koriste kao argument za dokazivanje opravdanosti ili neopravdanosti kosovske nezavisnosti, zbunjuje i to što je predsednik Tadić uobičajio da na Kosovo dolazi uglavnom za verske praznike. Tako ostvaruje, navode neki od sagovornika, nedopustivu kombinaciju crkve i politike.
Tadić na Kosovo donosi poruke ohrabrenja i solidarnosti. To bi bio i prevashodni cilj njegove posete Visokim Dečanima, podvlači državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović:
“Mislim da direktne opasnosti u nekom širem smislu po život građana Srba i nealbanaca na Kosovu i Metohiji još uvek ima, ali da ona nije tako velika kao što je ranije bila.”
“Ne mogu da ulazim u intimna osećanja i potrebe predsednika Tadića. Možda zaista on iz nekih duhovnih razloga želi da bude na prostoru Kosova i Metohije u vreme praznika. Ali volela bih da ne samo on nego mnogi koji se najdirektnije bave ili makar javno govore da se bave Kosovom, kao što je ministar inostranih poslova Vuk Jeremić, makar nekada dođu na prostor Kosova i Metohije. Kako bi shvatili realnost u kojoj se nalaze Srbi.”
SVE JE POLITIKA
Odlazak na Kosovo s obzirom na višegodišnje političke okolnosti nikako za svrhu ne može imati samo prenošenje pozitivnih poruka tamošnjoj srpskoj manjini. Nedvosmisleno sociolog Božidar Jakšić to navodi, uz napomenu da je i okupljanje u Visokim Dečanima samo dokaz postepene klerikalizacije srpske države:
“To je propaganda za unutrašnju upotrebu. Reč je o tome da se u Srbiji sve više stvara jedan klerikalan aparat koji ima sve snažniji uticaj u državnim poslovima. Srbija prestaje da bude sekularna država i postaje klerikalna država i u tom pogledu će biti sličnija Iranu i Izraelu, nego što će ličiti na demokratske države.”
Mestimično se pojavljuju primeri koji pokazuju gubljenje granice između države i crkve, a bez ustezanja i sam Boris Tadić to donekle podstiče. Podsećamo na atmosfere prilikom poslednje Tadićeve posete Kosovu, 17. aprila 2009. godine. Boravio je takođe u Visokim Dečanima, tada povodom Uskrsa. Poruke koje je slao bile su uglavnom poruke pomirenja:
“Donosim poruku kako valja na Kosovu postojati i kako je moguće pronalaziti rešenje i za konkretne ljude i za ovu tešku situaciju sa kojom se svi zajedno suočavamo.”
“Sve je politika. I nestašica vode u severnoj Kosovskoj Mitrovici je politika i problem sa strujom. Znači, politika je u svakom segmentu našeg svakodnevnog života prema tome predsednik Tadić će sigurno davati izjave i svaka izjava predsednika Republike je politička izjava. Od toga ne može odustati.”
Nasuprot Vladi Kosova koja ponavlja da je dopustila posetu, u Beogardu tvrde da su o poseti po već ustaljenoj proceduri obavestili ličnog predstavnika visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost. Kontakata na liniji Priština Beograd nema, ponavlja Ivanović, niti će ih biti – barem ne skoro:
“Siguran sam da između Beograda i Prištine niti ima niti će u skorije vreme biti zvaničnih odnosa. Naša komunikacija je isključivo preko međunarodnih predstavnika. Znači u ovom slučaju preko EULEX-a pošto je to direktno u njegovom resoru. EULEX je naš sagovornik, a s kim će on dalje da razgovara to za nas i nije toliko bitno.”
Procedura po kojoj je zakazivana i odobravana poseta Borisa Tadića ipak nešto govori, podvlači Rada Trajković:
“Kazala bih da je predsednik Tadić tražio odobrenje od specijalnog predstavnika Evropske unije u Beogradu. To za mene predstavlja novinu u smislu što gospodin Zanijeri je na jedan način mimoiđen i što znači da Rezolucija 1244 je u stvari na terenu potpuno nestala.”
KONTRADIKTORNI SIGNALI
Lamberto Zanijeri je šef misije Ujedinjenih nacija koja ima nadležnost samo u opštinama severa Kosova koje kontrolišu Srbi i čiju misiju zvanični Beograd priznaje. Puno je primera koji pokazuju nerealne okvire u kojima se kreće politika Beograda prema Kosovu. U godini koju Tadić počinje posetom Dečanima, apsurdi te politike, navodi analitičar srpske politike prema Kosovu Jakšić, tek će doći do izražaja:
“Razmišljam o tome šta bi se desilo da Sud u Hagu odluči da je Srbija u pravu. Da sve relevantne zemlje sveta na neki način odustanu i formalno od priznavanja nezavisnosti Kosova. U kakvom bi se tada sosu našla srpska politička elita, jer i dalje ne bi mogla Kosovom da upravlja?!”
Ono što će Jakšić opisati kao manjak realnosti, u vlasti su skloniji da nazovu nekom vrstom buđenja optimizma. U danu Tadićevog odlaska u Dečane potpuno suprotne poruke.
“Potrebno je malo probuditi optimizam kod naših ljudi. To istovremeno znači da je Srbija spremna da pomogne svojim građanima. Svi oni koji priznaju Republiku Srbiju nesumnjivo mogu da računaju na tu pomoć,” kaže Ivanović.
“Stalno se šalju pogrešni i kontradiktorni signali. Nemaju oni pozitivnih signala koje mogu poslati. Stvorena je jedan dosta široka grupacija ljudi koji na tragediji Srba sa Kosova stiču i ugled i imetak i prestiž u društvu… A da zapravo za te nesretnike na Kosovu ne učine ništa efikasno,” kaže Jakšić.
Manipulacija ili solidarnost kosovska je dilema sa kojom počinje i ova godina, a što se lomi baš po leđima i onih što će u Visokim Dečanima pozdraviti predsednika.
