Zvaničnici Beograda zaduženi za saradnju sa Haškim tribunalom izjavili su da je hapšenje jataka Ratka Mladića, koje se dogodilo 2006, bilo pogrešno. Sadašnje procene su da bi u slučaju da su ostali na slobodi, možda bilo lakše doći do najtraženijeg haškog optuženika.
Više od deset osoba uhapšeno je početkom 2006. pod sumnjom da su skrivali haškog optuženika Ratka Mladića. Oni su optuženi da su na teritoriji Beograda pronalazili i iznajmljivali stanove u kojima se Mladić skrivao do kraja 2005.
Vladimir Vukčević, tužilac Srbije za ratne zločine, izjavio je ovih dana da je odluka da se tada uhapse Mladićevi jataci bila pogrešna.
„Mislim da je to bio potez koji je u mnogome unazadio potragu za beguncima i koji je izvan svake logike obavestajnog delovanja. Tu ima mnogo nedorečenih stvari koje ćemo istražiti“, rekao je Vukčević, koji u to vreme nije bio na čelu Akcionog tima za potragu.
Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haskim tribunalom, izjavio je da bi se sa sadašnje distance moglo reći da je, sa operativnog stanovišta, hapšenje jataka haškog begunca Ratka Mladića bila očita greška.
Rasim Ljajić: Sasvim je sigurno da je bolje bilo da oni budu taj trag koji vodi do njega, nego što su danas u zatvoru
"Činjenica je da nismo locirali Mladića i da nije izručen Tribunalu. i sa ovog mesta sada posmatrano, bolje je bilo da ti jataci budu potencijalni tragovi koji vode do njega, jer naš cilj nisu jataci nego Ratko Mladić. I sasvim je sigurno da je bolje bilo da oni budu taj trag koji vodi do njega, nego što su danas u zatvoru, zapravo vodi se krivični postupak koji još nije okončan," rekao je Ljajić.
Međutim, kaže Ljajić, Mladićevi jataci uhapšeni su jer je tada Srbija bila pod velikim pritiscima, pre svega Haškog tribunala:
"Postojala je ocena da Srbija ne sarađuje sa Tribunalom, da ništa ne čini da se lociraju preostali haški optuženici kojih je tada bilo četvorica na slobodi. I u tom trenutku to je bio jedan korak koji je, sa jedne strane, trebalo da demonstrira tu spremnost na saradnju sa Haškim tribunalom, a sa druge strane da prekine kontakt jataka sa Mladićem."
HAPŠENJE JATAKA BIO JE SIGNAL
Članovi jedanaestočlane grupe, na čelu sa Jovom Đogom, penzionisanim pukovnikom Vojske Republike Srpske, optuženi su i da su čuvali Mladića, spremali mu hranu i nabavljali dopune za mobilne telefone. Ljubodrag Stojadinović, vojno politički analitičar, izjavio je za RSE da je hapšenje jataka Ratka Mladića donelo više štete nego koristi jer, kako je rekao, jednostavno nije imalo smisla.
"Na taj način je samo poslata opomena tadašnjim ili budućim jatacima da svoj posao rade nešto drugačije. To je verovatno iz možda nekog dela izvršne vlasti bio signal Mladiću šta da radi sa svojim hajdukovanjem. Jataci nisu ti koji čuvaju Mladića, nego su to vitalne informacije koje dolaze upravo iz onih centara koji su zaduženi za njegovo privođenje. I to je uglavnom i odgovor na pitanje zbog čega Ratko Mladić do sada nije uhapšen," rekao je Stojadinović.
Suđenje optuženima za skrivanje Ratka Mladića počelo je u Beogradu u septembru 2006, ali do danas nije okončano zbog rasprava o nadležnosti suda, nepojavljivanja glavnih svedoka, i bolesti prvooptuženog Jova Đoga koji je, kako se navodi u optužnici, organizovao jatačku mrežu.
Zbog toga je nastala pauza u suđenju od godinu i po dana, a optuženi Đogo u međuvremenu je umro.
Đorđe Kalanj, advokat koji je na početku suđenja zastupao Đoga, ne želi da govori o eventualnoj krivici optuženih, ali se slaže sa zvaničnicima u Beogradu da je hapšenje jataka bila greška:
"Jedan deo optuženih je u svojoj odbrani upravo govorio, da je bilo više pameti, da bi se oni pustili da budu na slobodi ako već nešto znaju o Ratku Mladiću ili pak da mu pomažu u skrivanju."
MONOPOL NA INFORMACIJU
Kalanj smatra da je njihovo hapšenje bilo uzrokovano tadasnjim prilikama u zemlji:
"Mislim da je postupak bio uglavnom isprovociran zbog potrebe države da pokaže spremnost da se Ratko Mladić uhapsi. A ta spremnost između ostalog pokazala se i kroz hapšenje lica koja su osumnjičena da mu pomažu," kaže Kalanj.
Desetoro optuženih za pomoć učiniocu posle izvršenja krivičnog dela na početku suđenja negiralo je krivicu.
Analitičar Ljubodrag Stojadinović smatra da bi oni trebalo da budu osuđeni po zasluzi, ali da je sada za hapšenje Ratka Mladića daleko najvžnije da se, kako kaže, preseče lanac informacija koje beguncu pomažu da se skriva.
"Ne postoje nikakvi drugi razlozi da on do sada ne bude priveden ili lociran. Postoje ljudi koji to znaju, i koji čuvaju svoj monopol na važnu informaciju, i mogu je saopštiti samo onda kada pozicija njihove službe ili njih samih budu dovedeni u pitanje. Tu informaciju mogu saopštiti i kada budu procenili da im ona može doneti bolju poziciju nego njeno sakrivanje i čuvanje."
Bilo kako bilo, zaključuje Ljubodrag Stojadinović, teško je proceniti kada će Ratko Mladić biti uhapšen.
"Niko nije vidovit da to prognozira. Ali sigurno je da se ta drama jednom mora završiti, na jedan od mogućih načina. Koji će to način biti to niko ne može da zna, ali njeno okončanje je izvesno," smatra Stojadinović.
Kao jataci Ratka Mladića optuženi su su bivši oficiri Vojske Republike Srpske Marko Lugonja i Ratko Vučetić, zatim Tatjana Vasković, njena majka i brat Ljiljana i Bojan Vasković, kao i Stanko Ristić, Blagoje Govedarica, Saša Badnjar, Predrag Ristić i Borisav Ivanović.
Više od deset osoba uhapšeno je početkom 2006. pod sumnjom da su skrivali haškog optuženika Ratka Mladića. Oni su optuženi da su na teritoriji Beograda pronalazili i iznajmljivali stanove u kojima se Mladić skrivao do kraja 2005.
Vladimir Vukčević, tužilac Srbije za ratne zločine, izjavio je ovih dana da je odluka da se tada uhapse Mladićevi jataci bila pogrešna.
„Mislim da je to bio potez koji je u mnogome unazadio potragu za beguncima i koji je izvan svake logike obavestajnog delovanja. Tu ima mnogo nedorečenih stvari koje ćemo istražiti“, rekao je Vukčević, koji u to vreme nije bio na čelu Akcionog tima za potragu.
Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haskim tribunalom, izjavio je da bi se sa sadašnje distance moglo reći da je, sa operativnog stanovišta, hapšenje jataka haškog begunca Ratka Mladića bila očita greška.
"Činjenica je da nismo locirali Mladića i da nije izručen Tribunalu. i sa ovog mesta sada posmatrano, bolje je bilo da ti jataci budu potencijalni tragovi koji vode do njega, jer naš cilj nisu jataci nego Ratko Mladić. I sasvim je sigurno da je bolje bilo da oni budu taj trag koji vodi do njega, nego što su danas u zatvoru, zapravo vodi se krivični postupak koji još nije okončan," rekao je Ljajić.
Međutim, kaže Ljajić, Mladićevi jataci uhapšeni su jer je tada Srbija bila pod velikim pritiscima, pre svega Haškog tribunala:
"Postojala je ocena da Srbija ne sarađuje sa Tribunalom, da ništa ne čini da se lociraju preostali haški optuženici kojih je tada bilo četvorica na slobodi. I u tom trenutku to je bio jedan korak koji je, sa jedne strane, trebalo da demonstrira tu spremnost na saradnju sa Haškim tribunalom, a sa druge strane da prekine kontakt jataka sa Mladićem."
HAPŠENJE JATAKA BIO JE SIGNAL
Članovi jedanaestočlane grupe, na čelu sa Jovom Đogom, penzionisanim pukovnikom Vojske Republike Srpske, optuženi su i da su čuvali Mladića, spremali mu hranu i nabavljali dopune za mobilne telefone. Ljubodrag Stojadinović, vojno politički analitičar, izjavio je za RSE da je hapšenje jataka Ratka Mladića donelo više štete nego koristi jer, kako je rekao, jednostavno nije imalo smisla.
Jataci nisu ti koji čuvaju Mladića, nego su to vitalne informacije koje dolaze upravo iz onih centara koji su zaduženi za njegovo privođenje
Suđenje optuženima za skrivanje Ratka Mladića počelo je u Beogradu u septembru 2006, ali do danas nije okončano zbog rasprava o nadležnosti suda, nepojavljivanja glavnih svedoka, i bolesti prvooptuženog Jova Đoga koji je, kako se navodi u optužnici, organizovao jatačku mrežu.
Zbog toga je nastala pauza u suđenju od godinu i po dana, a optuženi Đogo u međuvremenu je umro.
Đorđe Kalanj, advokat koji je na početku suđenja zastupao Đoga, ne želi da govori o eventualnoj krivici optuženih, ali se slaže sa zvaničnicima u Beogradu da je hapšenje jataka bila greška:
"Jedan deo optuženih je u svojoj odbrani upravo govorio, da je bilo više pameti, da bi se oni pustili da budu na slobodi ako već nešto znaju o Ratku Mladiću ili pak da mu pomažu u skrivanju."
MONOPOL NA INFORMACIJU
Kalanj smatra da je njihovo hapšenje bilo uzrokovano tadasnjim prilikama u zemlji:
"Mislim da je postupak bio uglavnom isprovociran zbog potrebe države da pokaže spremnost da se Ratko Mladić uhapsi. A ta spremnost između ostalog pokazala se i kroz hapšenje lica koja su osumnjičena da mu pomažu," kaže Kalanj.
Desetoro optuženih za pomoć učiniocu posle izvršenja krivičnog dela na početku suđenja negiralo je krivicu.
Analitičar Ljubodrag Stojadinović smatra da bi oni trebalo da budu osuđeni po zasluzi, ali da je sada za hapšenje Ratka Mladića daleko najvžnije da se, kako kaže, preseče lanac informacija koje beguncu pomažu da se skriva.
"Ne postoje nikakvi drugi razlozi da on do sada ne bude priveden ili lociran. Postoje ljudi koji to znaju, i koji čuvaju svoj monopol na važnu informaciju, i mogu je saopštiti samo onda kada pozicija njihove službe ili njih samih budu dovedeni u pitanje. Tu informaciju mogu saopštiti i kada budu procenili da im ona može doneti bolju poziciju nego njeno sakrivanje i čuvanje."
Bilo kako bilo, zaključuje Ljubodrag Stojadinović, teško je proceniti kada će Ratko Mladić biti uhapšen.
"Niko nije vidovit da to prognozira. Ali sigurno je da se ta drama jednom mora završiti, na jedan od mogućih načina. Koji će to način biti to niko ne može da zna, ali njeno okončanje je izvesno," smatra Stojadinović.
Kao jataci Ratka Mladića optuženi su su bivši oficiri Vojske Republike Srpske Marko Lugonja i Ratko Vučetić, zatim Tatjana Vasković, njena majka i brat Ljiljana i Bojan Vasković, kao i Stanko Ristić, Blagoje Govedarica, Saša Badnjar, Predrag Ristić i Borisav Ivanović.
