Brzinom koja se i očekivala, to jest koju su tokom proleća i leta stručnjaci najavljivali, novi grip širi se planetom.
Mediji opštirno izveštavaju o panici do koje je došlo na primer u Ukrajini, gde je do sada zabeležen najveći broj obolelih, a on po zvaničnim izvorima iznosi oko pola miliona ljudi.
Novinari centralnog servisa Radija Slobodna Evropa razgovarali su sa više svetski poznatih stručnjaka, koji umiruju javnost i uveravaju da razloga za strah nema, ali razloga za ozbiljno vođenje računa i pridržavanje svih mera zaštite je neophodno.
Jedan od sagovornika našeg radija podseća da godišnje u svetu umre između 250.000 i 500.000 ljudi, upravo zbog komplikacija izazvanih uobičajenim sezonskim gripom.
Analize su pokazale da su najmanje deset odsto od tog broja ljudi stariji od 65 godina, koji su pri tome imali zdravstvene probleme koje virus pogoršao.
Ne treba sumnjati aktuelna pandemija pretnja je od koje se pre svega ljudi koji se prepoznaju u ovom opisu moraju paziti, rekaoje portparol kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Ženevi Gregori Hartl.
"Trenutno, dok je influenca aktivna, suočeni smo sa činjenicom da je tu aktivnost na većem delu planete izazvao virus H1N1," rekao je Hartl.
Po svojim simptomima virus H1N1 u mnogome je sličan drugim oboljenjima respiratornih organa.
Međutim, kod novog gripa je problem to što se ne može dijagnosticirati bez laboratoriske analize.
ČETVRTINA OBOLELIH MLAĐI OD 25
Nju je moguće lako i brzo izvesti u zemljama sa razvijenom zdravstvenom zaštitom, ali u Ukrajini (koja na nesreću ne spada u krug tih država) proces je daleko sporiji.
Čekanje ubija, pa je to nesumnjivo razlog koji je u toj državi doveo do panike, zatvaranja škola, isto se dogodilo u Avganisatnu, dok su u Srbiji na primer proširili jesenji raspust, sve kako bi usporili širenje virusa.
Lekari upozoravaju da takav odnos može voditi ka pogrešnom putu odbrane od virusa, koji se čisto pritaji da bi nakon određenog vremena oživeo.
Profesor virusologije na Londonskoj školi medicine i stomatologije Džon Oksford kaže kako nema sumnje da je H1N1 virus mnogo opasniji od obične infekcije zato što poseduje visoku sposobnost adaptacije, kao i sposobnost dubljeg prodiranja u pluća.
"Trudnice bi trebalo posebno da se čuvaju. Jedna trudna žena umrla je u ponedeljak u Engleskoj, na primer. To je presedan, ali je jasno da su trudnice targetirane, i da bi upozorenja na njih trebalo da budu usmerena. Takođe i mala deca. Smrtnost je povećava kod te grupacije, posebno kod mlađe od pet godina," rekao je Oksford.
Više od polovine obolelih u Sjedinjenim Državama, kao i četvrtina onih koji su preminuli u istoj zemlji, mlađi su od 25 godina.
Takav pokazatelj nije uočen kod uobičajenih zaraza. Nauka još istražuje ovaj virus i pokušava da odgovori na razloge zbog kojih se prilično lako širi među mladima.
Američka istraživanja objavljena u utorak pokazuju da je za 11 odsto od 1 088 obolelih u Kaliforniji H1N1 bio fatalAn. Pri tome sedam odsto zaraženih a mlađih od 18 godina je umrlo, dok je među onima starijim od 50 godina bilo 11 odsto smrtnih slučajeva.
PRANJE RUKU SAPUNOM
Takav pokazatelj za sada sprečava eksperte da novi grip nazovu i „bolešću mladih“, kako su neki mediji već učinili.
Iz Svetske zdravstvene organizacije ponavljaju da javnost treba edukvati, ne dizati paniku.
Dok bogate države nabavljaju nove količine Tamiflu i Relenca vakcina, doktor sa Rojal Koledža u Londonu Morin Bejker pozdravlja pre svega napore onih koji su se koncentrisali na mere prevencije:
"Ako ste obolela osoba, ako slinite, a pri tome nosite masku preko lica, maska verovatno umanjuje šanse da druge zarazite. Ali ako ste bolesni a nosite masku ceo dan, sama maska će postati zaražena, zato što se maska vlaži i jednom trenutku će prestati da deluje. Ovde postoji samo jedna mogućnost, to su posebne maske koje efektivno filtriraju i umanjuju opasnost od virusa," rekao je Bejker.
Lekari upozoravaju da je najbolji način zaštite često pranje ruku sapunom i izbegavanje da se neopranim rukama dodiruje lice. Svako bi morao da zna da se virus se najlakše širi kroz nos i usta.
Doktor Bejker podseća da teorija koje su se pojavile u štampi, a po kojoj su neki ljudi su rođeni pre ’57. godine imuni na zarazu jer su te godine preležali slično oboljenje, nisu dokazane.
Istovremena Svetska zdravstvena organizacija demantovala je one koji su tvrdili da zaraza iz ’76. godine nema nikakve sličnosti sa aktuelnim virusom, te da oni koji su to bolest odbolovali nikako ne bi trebalo da se oslanjaju na snagu svog imuniteta.
Prema poslednjim podacima saopštenim iz iste organizacije u šest meseci od registracije virusa u svetu je umrlo 5 700 ljudi.
Mediji opštirno izveštavaju o panici do koje je došlo na primer u Ukrajini, gde je do sada zabeležen najveći broj obolelih, a on po zvaničnim izvorima iznosi oko pola miliona ljudi.
Novinari centralnog servisa Radija Slobodna Evropa razgovarali su sa više svetski poznatih stručnjaka, koji umiruju javnost i uveravaju da razloga za strah nema, ali razloga za ozbiljno vođenje računa i pridržavanje svih mera zaštite je neophodno.
Jedan od sagovornika našeg radija podseća da godišnje u svetu umre između 250.000 i 500.000 ljudi, upravo zbog komplikacija izazvanih uobičajenim sezonskim gripom.
Analize su pokazale da su najmanje deset odsto od tog broja ljudi stariji od 65 godina, koji su pri tome imali zdravstvene probleme koje virus pogoršao.
Ne treba sumnjati aktuelna pandemija pretnja je od koje se pre svega ljudi koji se prepoznaju u ovom opisu moraju paziti, rekaoje portparol kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Ženevi Gregori Hartl.
"Trenutno, dok je influenca aktivna, suočeni smo sa činjenicom da je tu aktivnost na većem delu planete izazvao virus H1N1," rekao je Hartl.
Po svojim simptomima virus H1N1 u mnogome je sličan drugim oboljenjima respiratornih organa.
Međutim, kod novog gripa je problem to što se ne može dijagnosticirati bez laboratoriske analize.
ČETVRTINA OBOLELIH MLAĐI OD 25
Nju je moguće lako i brzo izvesti u zemljama sa razvijenom zdravstvenom zaštitom, ali u Ukrajini (koja na nesreću ne spada u krug tih država) proces je daleko sporiji.
Čekanje ubija, pa je to nesumnjivo razlog koji je u toj državi doveo do panike, zatvaranja škola, isto se dogodilo u Avganisatnu, dok su u Srbiji na primer proširili jesenji raspust, sve kako bi usporili širenje virusa.
Lekari upozoravaju da takav odnos može voditi ka pogrešnom putu odbrane od virusa, koji se čisto pritaji da bi nakon određenog vremena oživeo.
Profesor virusologije na Londonskoj školi medicine i stomatologije Džon Oksford kaže kako nema sumnje da je H1N1 virus mnogo opasniji od obične infekcije zato što poseduje visoku sposobnost adaptacije, kao i sposobnost dubljeg prodiranja u pluća.
"Trudnice bi trebalo posebno da se čuvaju. Jedna trudna žena umrla je u ponedeljak u Engleskoj, na primer. To je presedan, ali je jasno da su trudnice targetirane, i da bi upozorenja na njih trebalo da budu usmerena. Takođe i mala deca. Smrtnost je povećava kod te grupacije, posebno kod mlađe od pet godina," rekao je Oksford.
Više od polovine obolelih u Sjedinjenim Državama, kao i četvrtina onih koji su preminuli u istoj zemlji, mlađi su od 25 godina.
Takav pokazatelj nije uočen kod uobičajenih zaraza. Nauka još istražuje ovaj virus i pokušava da odgovori na razloge zbog kojih se prilično lako širi među mladima.
Američka istraživanja objavljena u utorak pokazuju da je za 11 odsto od 1 088 obolelih u Kaliforniji H1N1 bio fatalAn. Pri tome sedam odsto zaraženih a mlađih od 18 godina je umrlo, dok je među onima starijim od 50 godina bilo 11 odsto smrtnih slučajeva.
PRANJE RUKU SAPUNOM
Takav pokazatelj za sada sprečava eksperte da novi grip nazovu i „bolešću mladih“, kako su neki mediji već učinili.
Iz Svetske zdravstvene organizacije ponavljaju da javnost treba edukvati, ne dizati paniku.
Dok bogate države nabavljaju nove količine Tamiflu i Relenca vakcina, doktor sa Rojal Koledža u Londonu Morin Bejker pozdravlja pre svega napore onih koji su se koncentrisali na mere prevencije:
"Ako ste obolela osoba, ako slinite, a pri tome nosite masku preko lica, maska verovatno umanjuje šanse da druge zarazite. Ali ako ste bolesni a nosite masku ceo dan, sama maska će postati zaražena, zato što se maska vlaži i jednom trenutku će prestati da deluje. Ovde postoji samo jedna mogućnost, to su posebne maske koje efektivno filtriraju i umanjuju opasnost od virusa," rekao je Bejker.
Lekari upozoravaju da je najbolji način zaštite često pranje ruku sapunom i izbegavanje da se neopranim rukama dodiruje lice. Svako bi morao da zna da se virus se najlakše širi kroz nos i usta.
Doktor Bejker podseća da teorija koje su se pojavile u štampi, a po kojoj su neki ljudi su rođeni pre ’57. godine imuni na zarazu jer su te godine preležali slično oboljenje, nisu dokazane.
Istovremena Svetska zdravstvena organizacija demantovala je one koji su tvrdili da zaraza iz ’76. godine nema nikakve sličnosti sa aktuelnim virusom, te da oni koji su to bolest odbolovali nikako ne bi trebalo da se oslanjaju na snagu svog imuniteta.
Prema poslednjim podacima saopštenim iz iste organizacije u šest meseci od registracije virusa u svetu je umrlo 5 700 ljudi.