Državni organi Srbije nameravaju Ustavnom sudu podneti zahtev za zabranu organizacija "Obraza" i "Pokreta 1389." zbog kršenja ljudskih prava i sloboda. To je potvrdio vršilac dužnosti republičkog javnog tužioca Slobodan Radovanović, a iz Ustavnog suda kažu da zahtev o zabrani može biti već na narednoj sednici. Kakva je procedura i sudbina državne namere da se obračuna sa nabujalim neonacističkih organizacijama?
Srbija je rešena da stavi katanac na one organizacije koje su poslednjih dana i meseci pretile i primenjivale nasilje. Nedavni događaji na beogradskim ulicama, pretnje uoči Parade ponosa, napad na strane državljane, divljanje navijača, naterali su državu da se odredi prema desničarskim i klerofašističkim organizacijama, što je za republičkog javnog tužioca Slobodan Radovanović značilo da podnese predlog za zabranu rada organizacija „Obraza”, i Pokret „1389”.
„Utvrđeno je da, Ustavom i međunarodnim konvencijama, ugrožavaju zagarantovana ljudska prava. To je osnovni razlog, a naročito što je došlo do ovih ekscesa na ulicama grada gde je bilo i fizičkog i brutalnog nasilja prema stranim državljanima tako da su se, po mojoj proceni, stekli svi uslovi za njihovo ukidanje i stavljanje van zakona.“
U postupku pred Ustavnim sudom, koji jedini ima nadležnost da zabrani rad nekog udruženja građana, trebalo bi dokazati da je njihovo delovanje bilo sračunato na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje ljudskih sloboda i prava i širenje verske rasne mržnje i netrpeljivosti, kaže predsednica toga suda Bosa Nenadić, napominjući da Ustavni sud još nije primio zahtev republičkog tužioca.
„Ukoliko stigne u toku današnjeg dana predlog republičkog javnog tužioca, već u četvrtak na sednici suda biće određen sudija izvestilac i obrađivač predmeta. Sudija izvestilac je taj koji vodi postupak i kad on oceni da su prikupljeni dokazi, da je izvršena takva analiza da može izaći pred sud sa određenim predlogom, to je stvar sudije izvestioca.“
U Ustavu Srbije postoje kategorije koje jasno određuju kojoj i kakvoj organizaciji je dozvoljeno delovanje, a kojoj nije i na osnovu kojih propisa se zabranjuje rad, kaže za naš program predsednica Ustavnog suda Bosa Nenadić.
„Naravno, to sve pred sudom treba da bude izanalizirano, utvrđeni dokazi koji potvrđuju takvo delanje. Mora biti organizovana javna rasprava da se čuju i navodi onih koji traže, državnih organa koji traže zabranu rada, ali i organizacija o čijem se radu odlučuje. Tek kada se sprovede i ta faza, onda ustavni sud donosi svoju odluku.“
U Ustavnom sudu Srbije se nalazi zahtev za zabranu "Nacionalnog stroja" zbog upada na antifašistički forum u Novom Sadu krajem 2005. godine. Neformalni lider ove organizacije Goran Davidović, poznat kao "Firer", osuđen je na godinu dana zatvora zbog podsticanja nacionalne i verske mržnje.
U Srbiji se, kako primećuju stručnjaci za pitanja ljudskih prava, dosta mešaju demokratija, tolerancija, diskriminacija, ali i to da je njihovo delovanje, vlast prećutno odobravala. Kaznena politika je veoma važna za prevenciju i to bi bila najbolja poruka svima da takvo nasiliničko ponašanje neće biti tolerisano, kaže Vojin Dimitrijević.
„Sud treba da pokaže da primenjuje pravne kriterijume, a ne bilo kakve političke kriterijume. Međutim, tu, kao i u mnogim drugim slučajevima, stvar nije samo na sudstvu, nego i na političkoj odlučnosti i konsenzusu svih političkih aktera da se pretnje nasiljem, zastrašivanjem ne mogu tolerisati. Drugo, problem koji je videla i Nemačka koja je pribegavala zabranjivanju jer je imala slično iskustvo, je problem što se ti isti ljudi začas preregistruju kao neka nova organizacija i onda treba novi postupak voditi. Prema tome, tačno je da treba odlučno pokazati da je Ustavni sud na tom položaju, ali ne treba očekivati od toga lek za celo društvo, jer ono mora da se leči na druge načine.“
Državne agencije nisu saopštile tačan broj aktivnih neonacističkih grupa u Srbiji, ali se pretpostavlja da još desetak neformalnih grupa deluje, što u okviru najvijačkih grupa, što pod okriljem raznih kleroorganizacija, kao što su "Krv i čast " i "Nacionalni stroj". Postupak zabrane neke organizacije može da pokrene Vlada Srbije, Republičko tužilaštvo ili ministarstvo koje vodi registar te organizacije.
Srbija je rešena da stavi katanac na one organizacije koje su poslednjih dana i meseci pretile i primenjivale nasilje. Nedavni događaji na beogradskim ulicama, pretnje uoči Parade ponosa, napad na strane državljane, divljanje navijača, naterali su državu da se odredi prema desničarskim i klerofašističkim organizacijama, što je za republičkog javnog tužioca Slobodan Radovanović značilo da podnese predlog za zabranu rada organizacija „Obraza”, i Pokret „1389”.
„Utvrđeno je da, Ustavom i međunarodnim konvencijama, ugrožavaju zagarantovana ljudska prava. To je osnovni razlog, a naročito što je došlo do ovih ekscesa na ulicama grada gde je bilo i fizičkog i brutalnog nasilja prema stranim državljanima tako da su se, po mojoj proceni, stekli svi uslovi za njihovo ukidanje i stavljanje van zakona.“
U postupku pred Ustavnim sudom, koji jedini ima nadležnost da zabrani rad nekog udruženja građana, trebalo bi dokazati da je njihovo delovanje bilo sračunato na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje ljudskih sloboda i prava i širenje verske rasne mržnje i netrpeljivosti, kaže predsednica toga suda Bosa Nenadić, napominjući da Ustavni sud još nije primio zahtev republičkog tužioca.
„Ukoliko stigne u toku današnjeg dana predlog republičkog javnog tužioca, već u četvrtak na sednici suda biće određen sudija izvestilac i obrađivač predmeta. Sudija izvestilac je taj koji vodi postupak i kad on oceni da su prikupljeni dokazi, da je izvršena takva analiza da može izaći pred sud sa određenim predlogom, to je stvar sudije izvestioca.“
U Ustavu Srbije postoje kategorije koje jasno određuju kojoj i kakvoj organizaciji je dozvoljeno delovanje, a kojoj nije i na osnovu kojih propisa se zabranjuje rad, kaže za naš program predsednica Ustavnog suda Bosa Nenadić.
„Naravno, to sve pred sudom treba da bude izanalizirano, utvrđeni dokazi koji potvrđuju takvo delanje. Mora biti organizovana javna rasprava da se čuju i navodi onih koji traže, državnih organa koji traže zabranu rada, ali i organizacija o čijem se radu odlučuje. Tek kada se sprovede i ta faza, onda ustavni sud donosi svoju odluku.“
U Ustavnom sudu Srbije se nalazi zahtev za zabranu "Nacionalnog stroja" zbog upada na antifašistički forum u Novom Sadu krajem 2005. godine. Neformalni lider ove organizacije Goran Davidović, poznat kao "Firer", osuđen je na godinu dana zatvora zbog podsticanja nacionalne i verske mržnje.
Zabrana ne rešava sve probleme
U Srbiji se, kako primećuju stručnjaci za pitanja ljudskih prava, dosta mešaju demokratija, tolerancija, diskriminacija, ali i to da je njihovo delovanje, vlast prećutno odobravala. Kaznena politika je veoma važna za prevenciju i to bi bila najbolja poruka svima da takvo nasiliničko ponašanje neće biti tolerisano, kaže Vojin Dimitrijević.
„Sud treba da pokaže da primenjuje pravne kriterijume, a ne bilo kakve političke kriterijume. Međutim, tu, kao i u mnogim drugim slučajevima, stvar nije samo na sudstvu, nego i na političkoj odlučnosti i konsenzusu svih političkih aktera da se pretnje nasiljem, zastrašivanjem ne mogu tolerisati. Drugo, problem koji je videla i Nemačka koja je pribegavala zabranjivanju jer je imala slično iskustvo, je problem što se ti isti ljudi začas preregistruju kao neka nova organizacija i onda treba novi postupak voditi. Prema tome, tačno je da treba odlučno pokazati da je Ustavni sud na tom položaju, ali ne treba očekivati od toga lek za celo društvo, jer ono mora da se leči na druge načine.“
Državne agencije nisu saopštile tačan broj aktivnih neonacističkih grupa u Srbiji, ali se pretpostavlja da još desetak neformalnih grupa deluje, što u okviru najvijačkih grupa, što pod okriljem raznih kleroorganizacija, kao što su "Krv i čast " i "Nacionalni stroj". Postupak zabrane neke organizacije može da pokrene Vlada Srbije, Republičko tužilaštvo ili ministarstvo koje vodi registar te organizacije.
