Država je podlegla pritiscima konzervativno-desničarskih krugova i nije na ozbiljan način shvatila pretnje uoči otkazane Parade ponosa, kaže u izjavi za RSE predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko, povodom otkazivanja Padare ponosa, ali i sve agresivnijeg delovanja ultradesničara u Srbiji.
„Ako je država juče uhapsila oko 30 ljudi, to je mogla i u subotu. Znači da je podlegla pritiscima, jer je i bila ideja da se taj skup otkaže. To je, zapravo, osnovno kršenje ljudskih prava na okupljanje. Prosto je napravljena atmosfera da država, odnosno vlada nije u stanju da kontroliše situaciju na ulicama. To će jako štetiti ovoj vladi, jer nije iskoračila na način da pokaže da vlada situacijom“, objašnjava Biserko koja smatra da bi neke od ekstremističkih organizacija sigurno trebalo zabraniti.
Sonja Biserko ocenjuje da ima puno razloga zbog kojih Vlada Srbije nije mogla preventivno da deluje uoči skupa, ali je, dodaje, homofobija jedan od važnijih.
“Kod nas postoji ta duboko ukorenjena homofobija. Vlada čini mi se nije smela da iskorači, jer je i sama po tom pitanju ambivalentna,“ smatra Biserko.
Na pitanje da li kroz dva najnovija slučaja nasilja nad strancima u Beogradu, može da se prepozna povratak ksenofobije, Biserko tvrdi da ksenofobija nije ni prestajala u Srbiji.
„Nasilje je način života u Srbiji koje je rezultat 20 godina nekažnjivosti, rezultat pravljenja kulturnog obrasca na radikalnom etnonacionalizmu i isključivanju drugog. U jednom momentu čak i oni koji su bili protiv rata ili protiv Miloševićeve politike nisu se obračunavali sa takvom vrstom srpskog etnonacionalizma, stalno računajući da je to normalna pojava kao i u svim drugim zemljama. Međutim, to je mnogo više od onog što se smatra deo kulturnog identiteta i tradicije“, ocenjuje predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava.
„Ako je država juče uhapsila oko 30 ljudi, to je mogla i u subotu. Znači da je podlegla pritiscima, jer je i bila ideja da se taj skup otkaže. To je, zapravo, osnovno kršenje ljudskih prava na okupljanje. Prosto je napravljena atmosfera da država, odnosno vlada nije u stanju da kontroliše situaciju na ulicama. To će jako štetiti ovoj vladi, jer nije iskoračila na način da pokaže da vlada situacijom“, objašnjava Biserko koja smatra da bi neke od ekstremističkih organizacija sigurno trebalo zabraniti.
Sonja Biserko ocenjuje da ima puno razloga zbog kojih Vlada Srbije nije mogla preventivno da deluje uoči skupa, ali je, dodaje, homofobija jedan od važnijih.
“Kod nas postoji ta duboko ukorenjena homofobija. Vlada čini mi se nije smela da iskorači, jer je i sama po tom pitanju ambivalentna,“ smatra Biserko.
Na pitanje da li kroz dva najnovija slučaja nasilja nad strancima u Beogradu, može da se prepozna povratak ksenofobije, Biserko tvrdi da ksenofobija nije ni prestajala u Srbiji.
„Nasilje je način života u Srbiji koje je rezultat 20 godina nekažnjivosti, rezultat pravljenja kulturnog obrasca na radikalnom etnonacionalizmu i isključivanju drugog. U jednom momentu čak i oni koji su bili protiv rata ili protiv Miloševićeve politike nisu se obračunavali sa takvom vrstom srpskog etnonacionalizma, stalno računajući da je to normalna pojava kao i u svim drugim zemljama. Međutim, to je mnogo više od onog što se smatra deo kulturnog identiteta i tradicije“, ocenjuje predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava.
