Predstavnici porodica nestalih, ali i Međunarodnog komiteta Crvenog Krsta (MKCK), smatraju da Priština i Beograd treba da učine mnogo više nego do sada na rasvetljavanju sudbine nestalih.
Nusrete Kumnova koja već deset godina nema nikakve informacije o nestalom sinu smatra da jedino pritiskom međunarodne zajednice na zvanični Beograd može da se rasvetli sudbina nestalih. Kumnova, koja je jedno vreme bila predsednica vladine komisije za nestale, kaže da ne vidi volje kod vlasti u Beogradu da pomognu rešavanju pitanja nestalih:
„Sa Beogradom nema prave komunikacije. Oni nisu bili spremni i ne žele da daju informacije o našim najdražima, koje su kidnapovali i koji se deset godina smatraju nestalima.“
Prema podacima MKCK, trenutno se na Kosovu smatra nestalima 1.911 osoba. Posredovanjem ovog komiteta odžano je nekoliko sastanaka između predstavnika radnih grupa zvanične Prištine i Beograda o nestalim osobama.
Predsednik Skupštine Kosova, Jakup Krasniqi ne veruje da će vlasti u Beorgadu dati informacije o mestima gde su sahranjeni Albanci koji su ubijeni tokom rata.
„Mogućnosti institucija Kosova da učine nešto više u odnosima sa Srbijom su veoma ograničene i nemoguće. Članovi porodica imaju prava da veruju, ali ja ne verujem u humanost niti prošlih niti sadašnjih vlasti u Srbiji“, kaže predsednik kosovskog Parlamenta.
Portparol Misije MKCK na Kosovu Idriz Gashi kaže da postoje sumnje da se posmrtni ostaci nestalih nalaze u Srbiji ali i na Kosovu.
„Postoje sumnje da i u Srbiji ali i na Kosovu ima grobnica koje nisu istražene. Pitanje potencijalnih masovnih grobnica je pitanje o kojem se redovno razgovara sa radnim grupama za nestale osobe između Prištine i Beograda. To je problem koji uvek prati sudbinu nestalih“, kaže Gashi.
Od 1.911 nestalih za oko 1.500 se smatra da su Albanci, oko 400 su Srbi. Predsednik vladine komisije za nestale Preng Gjetaj spominje potencijalna mesta gde se smatra da ima masovnih grobnica ili gde su zapaljeni posmrtni ostaci.
„Trenutno imamo jedno mesto ocenjeno kao sumnjivo, to je Košare, gde treba izvršti deminiranje. Ima sumnji da tu ima vojnika i to je bio zahtev delegacije iz Beograda, pošto sumnjaju da tamo ima sahranjenih vojnika. Ima mnogo informacija koje govore da su posmrtni ostaci zapaljeni. Postoje sumnje da je to rađeno u visokim pećima u Obiliću i Mačkatici, ali za to nema potvrde, pošto je sve učinjeno da se sakriju tragovi zločina“, kaže Gjetaj.
Od proglašavanja nezavisnosti Kosova održana su svega četiri sastanka mešovitih radnih grupa za nestale između Prištine i Beograda. Od 2004. godine, kada su započele konkretne aktivnosti na Kosovu, je vraćeno oko 1.000 posmrtnih ostataka koji su pronađeni u masovnim grobnicama u Srbiji.
Nusrete Kumnova koja već deset godina nema nikakve informacije o nestalom sinu smatra da jedino pritiskom međunarodne zajednice na zvanični Beograd može da se rasvetli sudbina nestalih. Kumnova, koja je jedno vreme bila predsednica vladine komisije za nestale, kaže da ne vidi volje kod vlasti u Beogradu da pomognu rešavanju pitanja nestalih:
„Sa Beogradom nema prave komunikacije. Oni nisu bili spremni i ne žele da daju informacije o našim najdražima, koje su kidnapovali i koji se deset godina smatraju nestalima.“
Prema podacima MKCK, trenutno se na Kosovu smatra nestalima 1.911 osoba. Posredovanjem ovog komiteta odžano je nekoliko sastanaka između predstavnika radnih grupa zvanične Prištine i Beograda o nestalim osobama.
Predsednik Skupštine Kosova, Jakup Krasniqi ne veruje da će vlasti u Beorgadu dati informacije o mestima gde su sahranjeni Albanci koji su ubijeni tokom rata.
„Mogućnosti institucija Kosova da učine nešto više u odnosima sa Srbijom su veoma ograničene i nemoguće. Članovi porodica imaju prava da veruju, ali ja ne verujem u humanost niti prošlih niti sadašnjih vlasti u Srbiji“, kaže predsednik kosovskog Parlamenta.
Portparol Misije MKCK na Kosovu Idriz Gashi kaže da postoje sumnje da se posmrtni ostaci nestalih nalaze u Srbiji ali i na Kosovu.
„Postoje sumnje da i u Srbiji ali i na Kosovu ima grobnica koje nisu istražene. Pitanje potencijalnih masovnih grobnica je pitanje o kojem se redovno razgovara sa radnim grupama za nestale osobe između Prištine i Beograda. To je problem koji uvek prati sudbinu nestalih“, kaže Gashi.
Od 1.911 nestalih za oko 1.500 se smatra da su Albanci, oko 400 su Srbi. Predsednik vladine komisije za nestale Preng Gjetaj spominje potencijalna mesta gde se smatra da ima masovnih grobnica ili gde su zapaljeni posmrtni ostaci.
„Trenutno imamo jedno mesto ocenjeno kao sumnjivo, to je Košare, gde treba izvršti deminiranje. Ima sumnji da tu ima vojnika i to je bio zahtev delegacije iz Beograda, pošto sumnjaju da tamo ima sahranjenih vojnika. Ima mnogo informacija koje govore da su posmrtni ostaci zapaljeni. Postoje sumnje da je to rađeno u visokim pećima u Obiliću i Mačkatici, ali za to nema potvrde, pošto je sve učinjeno da se sakriju tragovi zločina“, kaže Gjetaj.
Od proglašavanja nezavisnosti Kosova održana su svega četiri sastanka mešovitih radnih grupa za nestale između Prištine i Beograda. Od 2004. godine, kada su započele konkretne aktivnosti na Kosovu, je vraćeno oko 1.000 posmrtnih ostataka koji su pronađeni u masovnim grobnicama u Srbiji.
