U inostranstvu je Filipović i ispisivao svoj paranoično-bezbednosni triler, prema kojem je Slobodan Milošević “dosledan borac za jugoslovenstvo”, ubice premijera Đinđića “grupa srpskih ratnih veterana, pripadnika nacionalnog patriotskog fronta”, a Slavko Ćuruvija američki špijun.
Ono, međutim, što je izazvalo veći šok od sadržaja ovog štiva jeste što se u knjizi kao jedan od recenzenata pominje i Tomislav Đurin, načelnik Službe bezbednosti Ministarstva spoljnih poslova i v.d. direktora obaveštajne službe ovog ministarstva, koji je, kako pišu mediji, na to mesto doveden iz penzije, na inicijativu predsednika Borisa Tadića. Đurin, međutim, u izjavi za Radio Slobodna Evropa demantuje da je autor pomenute recenzije:
"To nije tačna informacija i o tome nema nikakvih dokaza. Ne postoji recenzentski ugovor, recenzentski honorar, ne postoji recenzentski primerak. Verovatno mu je trebao neko ko je nekad radio u tim obaveštajnim strukturama, čisto da pojača intenzitet, jer vidim da je tamo stavio jednog iz policije, jednog iz Vojne bezbednosti i, dakle, verovatno mu je trebao neko iz Vojne obaveštajne strukture. Ja sam njega poslednji put video 2000. godine pred moj odlazak u Izrael 2001. godine."
Filipovićevo pisanije poimence prebraja ljude koji su “neposredno organizovali razbijanje Jugoslavije”, a kao nesumnjivi fakt navodi da su “skoro svi poreklom Jevreji”. Bez trunke sumnje tvrdi da su “propagandnu satanizaciju Srbije, koja je sprovođena u globalističkim medijima, predvodili Jevreji”.
Aleksandar Lebl, predsednik Komisije za praćenje antisemitizma u Savezu jevrejskih opština, za naš program kaže:
"To spada u istu kategoriju kao "Kraljevstvo Hazara" Dejana Lučića i, evo, imate citat Lučićev da je "Hazar Janoš Bugajski, nadležan za Srbiju u Americi", zatim, drugi Hazar, Morton Abramovic, taj je smislio, kao da ne bi bio optužen za antisemitizam, da nisu Jevreji iz Istočne Evrope Semiti već potomci Hazara, a ti Hazari su..i tako dalje. Prema tome, to spada u kategoriju te literature. Pitaju me da li ima antisemitizma u Srbiji, a ja otprilike svima isto odgovaram: “Nemojte to nigde da pitate, jer je antisemitizma bilo, ima ga i biće ga svuda, bez obzira na to da li tu žive ili ne žive Jevreji“."
Filip David, književnik i profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, osvrće se takođe na ovu vrstu štiva:
"Ja sam pravio spisak takve literature i imam ovde 130 naslova koji su gori od ovog. Ništa se godinama ne preduzima. To je u stvari preštampana literatura iz vremena okupacije u Drugom svetskom ratu – najmračnija. I niko ništa. Tako da je ovaj Filipović, kao neki bivši kadar, ogorčen, koji je pobegao u inostranstvo, objavio ovde knjigu sa Momom Kaporom – to je stvar koja nije mnogo zanimljiva. Pitalo se o tome."
Predgovor za knjigu, čiji je podnaslov ”Angažovanje nevladinih organizacija na razbijanju političkog, vojnog i bezbednosnog sistema Srbije i Jugoslavije”, napisao je Momo Kapor, koji je njenih nekoliko stotina strana, po sopstvenom priznanju, čitao kao triler o međunarodnoj kriminalnoj organizaciji koja već godinama pokušava da ovlada svetom.
Razume se, ovaj “triler” koji raskrinkava “svetsku globalističku mrežu” po definiciji nije mogao zaobići ni prve žene srpskog nevladinog sektora - Natašu Kandić, Biljanu Kovačević-Vučo, ali ni Vesnu Pešić. Uočene su i upraćene kao “vrle komunističke kćeri kojima, kao zaštićenim guskama, Služba bezbednosti nije smela da se bavi, pa su imale bogato opoziciono i subverzivno iskustvo”.
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovačević Vučo kaže da je imala priliku da pročita Filipovićevu najprimitivniju teoriju zavere na nekoliko stotina strana koja ne samo da obeležava i blati ljude bez ikakvog osnova nego ide i dalje:
"Predlaže za eliminaciju da bi se rešili problemi. To je do te mere brutalno i do te mere onako kao iz filmova. Znači, pojavljuje se jedan čovek koji objašnjava krizu, raspad Jugoslavije, situaciju u Srbiji, situaciju u bivšim jugoslovenskim republikama, spominje pojedine ljude među kojima su, nekako, najvažnije nevladine organizacije i Sonja Biserko, Nataša Kandić i ja, a tu naravno nekako upliće i Vesnu Pešić. I to se radi nasumice, nabacuju se ta imena i povezuju sa određenim centrima moći u svetu, zaverama, subverzivnom delatnošću. Znate, to je onaj tipična propagandistička knjiga, kao ono da Jevreji koji piju dečiju krv, i ima za svrhu da baš kontaminira javno mnenje. Zatim, on onda poseže za veoma brutalnim rešenjima, kao što je eliminacija, spominje se neka Šangajska grupa, neredi koji će da nastanu, ko to treba da reši, Vojvodina, Sandžak, i slično. I onda se obeležavaju ljudi koji su odgovorni za to i predlog za rešenje, a to je, dakle, neka eliminacija. Sve je ovo posao za tužioca."
“PRINTMEDIA” iz Beograda je izdavač ovog paranoično-egzekutorskog pamfleta, zavedena je u privrednom registru, u kojem su još i Irena Vujović, direktorka, i Dušan Zagorac, stopostotni vlasnik, ali na adresi koja je navedena u registru niti ove izdavačke kuće niti pomenutih registrovanih lica nema.
Ono, međutim, što je izazvalo veći šok od sadržaja ovog štiva jeste što se u knjizi kao jedan od recenzenata pominje i Tomislav Đurin, načelnik Službe bezbednosti Ministarstva spoljnih poslova i v.d. direktora obaveštajne službe ovog ministarstva, koji je, kako pišu mediji, na to mesto doveden iz penzije, na inicijativu predsednika Borisa Tadića. Đurin, međutim, u izjavi za Radio Slobodna Evropa demantuje da je autor pomenute recenzije:
"To nije tačna informacija i o tome nema nikakvih dokaza. Ne postoji recenzentski ugovor, recenzentski honorar, ne postoji recenzentski primerak. Verovatno mu je trebao neko ko je nekad radio u tim obaveštajnim strukturama, čisto da pojača intenzitet, jer vidim da je tamo stavio jednog iz policije, jednog iz Vojne bezbednosti i, dakle, verovatno mu je trebao neko iz Vojne obaveštajne strukture. Ja sam njega poslednji put video 2000. godine pred moj odlazak u Izrael 2001. godine."
Filipovićevo pisanije poimence prebraja ljude koji su “neposredno organizovali razbijanje Jugoslavije”, a kao nesumnjivi fakt navodi da su “skoro svi poreklom Jevreji”. Bez trunke sumnje tvrdi da su “propagandnu satanizaciju Srbije, koja je sprovođena u globalističkim medijima, predvodili Jevreji”.
Aleksandar Lebl, predsednik Komisije za praćenje antisemitizma u Savezu jevrejskih opština, za naš program kaže:
"To spada u istu kategoriju kao "Kraljevstvo Hazara" Dejana Lučića i, evo, imate citat Lučićev da je "Hazar Janoš Bugajski, nadležan za Srbiju u Americi", zatim, drugi Hazar, Morton Abramovic, taj je smislio, kao da ne bi bio optužen za antisemitizam, da nisu Jevreji iz Istočne Evrope Semiti već potomci Hazara, a ti Hazari su..i tako dalje. Prema tome, to spada u kategoriju te literature. Pitaju me da li ima antisemitizma u Srbiji, a ja otprilike svima isto odgovaram: “Nemojte to nigde da pitate, jer je antisemitizma bilo, ima ga i biće ga svuda, bez obzira na to da li tu žive ili ne žive Jevreji“."
Filip David, književnik i profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, osvrće se takođe na ovu vrstu štiva:
"Ja sam pravio spisak takve literature i imam ovde 130 naslova koji su gori od ovog. Ništa se godinama ne preduzima. To je u stvari preštampana literatura iz vremena okupacije u Drugom svetskom ratu – najmračnija. I niko ništa. Tako da je ovaj Filipović, kao neki bivši kadar, ogorčen, koji je pobegao u inostranstvo, objavio ovde knjigu sa Momom Kaporom – to je stvar koja nije mnogo zanimljiva. Pitalo se o tome."
Predgovor za knjigu, čiji je podnaslov ”Angažovanje nevladinih organizacija na razbijanju političkog, vojnog i bezbednosnog sistema Srbije i Jugoslavije”, napisao je Momo Kapor, koji je njenih nekoliko stotina strana, po sopstvenom priznanju, čitao kao triler o međunarodnoj kriminalnoj organizaciji koja već godinama pokušava da ovlada svetom.
Razume se, ovaj “triler” koji raskrinkava “svetsku globalističku mrežu” po definiciji nije mogao zaobići ni prve žene srpskog nevladinog sektora - Natašu Kandić, Biljanu Kovačević-Vučo, ali ni Vesnu Pešić. Uočene su i upraćene kao “vrle komunističke kćeri kojima, kao zaštićenim guskama, Služba bezbednosti nije smela da se bavi, pa su imale bogato opoziciono i subverzivno iskustvo”.
Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovačević Vučo kaže da je imala priliku da pročita Filipovićevu najprimitivniju teoriju zavere na nekoliko stotina strana koja ne samo da obeležava i blati ljude bez ikakvog osnova nego ide i dalje:
"Predlaže za eliminaciju da bi se rešili problemi. To je do te mere brutalno i do te mere onako kao iz filmova. Znači, pojavljuje se jedan čovek koji objašnjava krizu, raspad Jugoslavije, situaciju u Srbiji, situaciju u bivšim jugoslovenskim republikama, spominje pojedine ljude među kojima su, nekako, najvažnije nevladine organizacije i Sonja Biserko, Nataša Kandić i ja, a tu naravno nekako upliće i Vesnu Pešić. I to se radi nasumice, nabacuju se ta imena i povezuju sa određenim centrima moći u svetu, zaverama, subverzivnom delatnošću. Znate, to je onaj tipična propagandistička knjiga, kao ono da Jevreji koji piju dečiju krv, i ima za svrhu da baš kontaminira javno mnenje. Zatim, on onda poseže za veoma brutalnim rešenjima, kao što je eliminacija, spominje se neka Šangajska grupa, neredi koji će da nastanu, ko to treba da reši, Vojvodina, Sandžak, i slično. I onda se obeležavaju ljudi koji su odgovorni za to i predlog za rešenje, a to je, dakle, neka eliminacija. Sve je ovo posao za tužioca."
“PRINTMEDIA” iz Beograda je izdavač ovog paranoično-egzekutorskog pamfleta, zavedena je u privrednom registru, u kojem su još i Irena Vujović, direktorka, i Dušan Zagorac, stopostotni vlasnik, ali na adresi koja je navedena u registru niti ove izdavačke kuće niti pomenutih registrovanih lica nema.
