Međuetnički dijalog je pitanje koje različito vide pojedini srpski predstavnici na Kosovu. Predsednik SPO-a za Kosovo Ranđel Nojkić kaže da se samo razgovorima može doći do poboljšanja u svim oblastima života. Zato, dodaje Nojkić, on je i prisustvovao sastancima koje je organizovala Međunarodna civilna kancelarija, koju ne priznaje zvanični Beograd, pošto je zasnovana na Planu Martija Ahtisarija.
“Dijalog je nešto sigurno čime se završavaju mnogi procesi, razlike i sukobi ali i da je to jedini način da se optimalno dođe do rešenja. Ja mislim da su do sada održana četiri sastanka, i treba uskoro da se zakaže peti. Tako da ta inicijativa postoji i ona je u toku”, rekao je on.
Međutim, posle nezavisnosti Kosova mnogima je teško zamisliti albansko-srpski dijalog. Predsednik Srpskog nacionalnog veća Kosova Dragan Velić smatra da nije u interesu Srba da razgovaraju sa predstavnicima institucija nezavisnog Kosova.
“Vrlo je važno da Srbi na Kosovu prepoznaju neki svoj interes u budućem dijalogu. Sistem nametanja rešenja u kome se kaže da je jednostranim proglašenjem to realnost a srpska zajednica znači praktično u čitavom tom procesom je bila isključena ili nije imala mogućnosti da ozbiljno iznese svoje argumente, jednostavno se takvim metodama nameće rešavanje problema”, kaže Velić.
Velić dodaje da se zbog neslaganja sa statusom Kosova srpska zajednica ne može kvalitetno uključiti u međuetnički dijalog.
Američka organizacija Projekat za etničke odnos, koja je u više navrata organizovala albansko-srpski dijlaog, saopštila je da su međuetnički odnosi od proglašenja nezavisnosti paralizovani. Izveštava se da nema unapređenja pošto nema institucionalne zaštite Srba. Takođe se dodaje da se dijalogom može postići relaksacija odnosa i rešiti brojni problemi. Ali Velić ističe da Srbi ne mogu realizovati svoje projekte u nezavisnom Kosovu.
“Dijalog je isključen činjenicom kada se kaže da se proces ne može vratiti nazad. Jednostavno srpska zajednica nijedan svoj projekat, svoj interes ne vidi da može da ostvari. To ne znači da srpska zajednica beži o dijaloga, ne naprotiv ona želi dijalog ali ne sistemom nametanja i diktata”, ističe Velić.
Nojkić veruje da će do albansko-srpske saradnje najpre doći u centralnom delu Kosova.
“Ukoliko se budu uspostavili odnosi na centralnom Kosovu onda je neminovno da će se to desiti i na severu, doduše i sada imamo Srbe sa severa koji učestvuju u razgovorima, koje sam naveo, mada nisu to oni predstavnici koji imaju veliku podršku naroda na severu ali svejedno postoje snage ljudi na severu koji su spremni za razgovore.”
“Dijalog je nešto sigurno čime se završavaju mnogi procesi, razlike i sukobi ali i da je to jedini način da se optimalno dođe do rešenja. Ja mislim da su do sada održana četiri sastanka, i treba uskoro da se zakaže peti. Tako da ta inicijativa postoji i ona je u toku”, rekao je on.
Međutim, posle nezavisnosti Kosova mnogima je teško zamisliti albansko-srpski dijalog. Predsednik Srpskog nacionalnog veća Kosova Dragan Velić smatra da nije u interesu Srba da razgovaraju sa predstavnicima institucija nezavisnog Kosova.
“Vrlo je važno da Srbi na Kosovu prepoznaju neki svoj interes u budućem dijalogu. Sistem nametanja rešenja u kome se kaže da je jednostranim proglašenjem to realnost a srpska zajednica znači praktično u čitavom tom procesom je bila isključena ili nije imala mogućnosti da ozbiljno iznese svoje argumente, jednostavno se takvim metodama nameće rešavanje problema”, kaže Velić.
Velić dodaje da se zbog neslaganja sa statusom Kosova srpska zajednica ne može kvalitetno uključiti u međuetnički dijalog.
Američka organizacija Projekat za etničke odnos, koja je u više navrata organizovala albansko-srpski dijlaog, saopštila je da su međuetnički odnosi od proglašenja nezavisnosti paralizovani. Izveštava se da nema unapređenja pošto nema institucionalne zaštite Srba. Takođe se dodaje da se dijalogom može postići relaksacija odnosa i rešiti brojni problemi. Ali Velić ističe da Srbi ne mogu realizovati svoje projekte u nezavisnom Kosovu.
“Dijalog je isključen činjenicom kada se kaže da se proces ne može vratiti nazad. Jednostavno srpska zajednica nijedan svoj projekat, svoj interes ne vidi da može da ostvari. To ne znači da srpska zajednica beži o dijaloga, ne naprotiv ona želi dijalog ali ne sistemom nametanja i diktata”, ističe Velić.
Nojkić veruje da će do albansko-srpske saradnje najpre doći u centralnom delu Kosova.
“Ukoliko se budu uspostavili odnosi na centralnom Kosovu onda je neminovno da će se to desiti i na severu, doduše i sada imamo Srbe sa severa koji učestvuju u razgovorima, koje sam naveo, mada nisu to oni predstavnici koji imaju veliku podršku naroda na severu ali svejedno postoje snage ljudi na severu koji su spremni za razgovore.”
