Govoreći na manifestaciji podsećanja na ubistvo dvojice aktivista DSK, odnosno sindikalnog pokreta u Mitrovici, predsednik Kosova Fatmir Sejdiu je rekao da su vazdušni napadi snaga NATO-a pre deset godina okončali zločine države Srbije na Kosovu.
„Dvadeset i čevrti mart je snažan signal slobodoljubivog sveta da divlje državno tlačenje Srbije na Kosovu treba da se okonča, jezikom vojne snage pošto zvanični Beograd nije shvatao nikakav politički dogovor. Napadi koji su trajali 78 dana su spasili narod Kosova od uništenja sa predumišljajem, čiji je scenario izrađen hladnokrvno u najvišim državnim i akedemskim krugovima u Srbiji.“
Kosovski predsednik je ocenio da su napadi severnoatlantske alijanse neuporedivi akt humanizma jer je za cilj imala odbranu života ljudi kojima je iz časa u čas i masovno pretila smrt.
„Dvadeset i čevrti mart je snažan signal slobodoljubivog sveta da divlje državno tlačenje Srbije na Kosovu treba da se okonča, jezikom vojne snage pošto zvanični Beograd nije shvatao nikakav politički dogovor. Napadi koji su trajali 78 dana su spasili narod Kosova od uništenja sa predumišljajem, čiji je scenario izrađen hladnokrvno u najvišim državnim i akedemskim krugovima u Srbiji.“
Kosovski predsednik je ocenio da su napadi severnoatlantske alijanse neuporedivi akt humanizma jer je za cilj imala odbranu života ljudi kojima je iz časa u čas i masovno pretila smrt.
Premijer Kosova Hashim Taci je ocenio da su vazdušni napadi snaga NATO-a na ciljeve u SR Jugoslaviji bili veliki istorijski događaj za Kosovo i demokratski svet.
„Uspešan završetak kampanje NATO-a je otvorio novo poglavlje u novijoj istoriji Kosova. Poglavlje slobode i izgradnje prave demokratije“, kaže se u izjavi kosovskog premijera.
Poslanik i dva prethodna saziva Skupštine Kosova Dragiša Krstović kaže da su vazdušni napadi usledili nakon neuspeha konferencije u Rambujeu, koja je, kako kaže predstavljala dobru šansu da ne dođe do NATO napada.
„Rambuje je bila prilika koja je propuštena i koja je zbog toga što je propuštena dovela do nesagledivih posledica 1999. godine i kasnije.“
On smatra da su tokom napada snage Alijanse upotrebile nesrazmernu silu i da je još uvek bilo prostora za političko rešenje.
„Od početka sam imao negativan stav prema kampanji koja je preduzeta od NATO alijanse i sve vreme sam bio ubeđen da je primena te sile bila prekomerna. I što je vreme prolazilo, sve sam bio ubeđeniji da je ta kampanja bila nepotrebna, bez obzira što je sukob na Kosovu bio ozbiljan, imao je ozbiljne uzroke i ozbiljne posledice i razmere, ali mislim da je još uvek imalo nekog prostora za političko rešenje te krize.“
Srpski vojni rezervisti su u Merdarama, na granici Kosova i Srbije, protestovali na dan desetogodišnjice NATO bombardovanja SRJ.Građani Kosova zavisno od nacionalne pripadnosti gledaju na rezultate vazdušnih napada najjače svetske sile na ciljeve u SRJ.
Agim Syla kaže da su građani Kosova sa nestrpljenjem čekali početak vazdušnih napada.
„Jer smo svi svedoci šta se događalo i svi smo očekivali da se zauzme pravac koji bi vodio ka ovome što imamo danas, sa izuzetkom Mitrovice“, kaže Syla.
Dragan Stojković iz sela Ugljare kaže da je NATO bombardovao zbog nekih svojih ciljeva.
„ NATO snage su bombardovale zbog nekih svojih ciljeva. Mora da su imali svoj cilj. Bombardovanje je bilo kako je bilo i nije bilo dobro. Nije bilo dobro ni za Albance, ni za Srbe ni za sve nacije. To je prošlo. Posle deset godina sve se malo stabilizovalo, tu i tamo nije loše. Nije dobro, ali nije kako je bilo ranije.“
