Tako su 5. marta dvojica maloletnika srpske nacionalnosti iz Gračanice lakše povređena kada su u kući jednog od njih aktivirali ručni bacač i ispalili granatu. Nakon lečenja konstatovano je da je jednom od povređenih oštećen sluh. Pripadnici Kosovske policije i Kfora su odmah nakon eksplozije izvršili uviđaj i pronašli jednu neaktiviranu granatu koju je specijalna jedinica Kfora deaktivirala.
U Bošnjačkoj mahali u severnom delu Mitrovice, 12. marta odjeknule su dve jake eksplozije. Zatim u akciji kosovske policije 13. marta, uhapšena su dva Albanca u Srbici pošto je kod kojih pronađena velika količina ilegalnog naoružanja, a između ostalog pronađen je eksploziv, jedna automatska puška, snajper M-76, antitenkovska mina.
U posleratnom periodu Kfor je imao više akcija konfiskovanja oružja, ali problem nije rešen. Na Kosovu je veliki broj oružja ostao još iz ratnog perioda 1998-1999. kako kod Albanaca tako i Srba, dok se velikim brojem trguje.
Prema podacima međunarodnih institucija oko 300 000 komada oružja je u rukama stanovnika, kaže portparol Kosovske policije Arber Beka.
“Na osnovu podataka Programa UN za razvoj, UNDP, oko 300.000 komada ilegalnog oružja je u posedu građana. Policija je imala razne planove za konfiskovanje oružja koje je stalna pretnja po život građana”, izjavio je Beka.
Ratovi, promene, nezadovoljstva ojačali su kod mnogih ljudi shvatanje da se oružje mora imati za svaki slučaj. Incidenti kao što je aktiviranje ručnog bacača u Gračanici pokazuju da i mnogi Srbi poseduju oružje. Potpredsednica SNV Kosova Rada Trajković kaže da je oružje zaostavština iz rata ili se njime trguje:
“Nalazimo se na ratnom području i nažalost imamo različitih vidova ostavštine iz ratova. One koje se nalaze negde oko nas i za koje gotovo niko ne zna i one koji su sakriveni ili koje se drže na ne nekim mestima za neku ne daj bože priliku. Normalno da posedovanje oružja i imanje oružja najviše može da ugrožava kao što se i desilo decu, one koji suštinski ne znaju ni da koriste to oružje sa jedne a sa druge strane korišćenjem koje je nestručno dovedu sebe u poziciju da im životi budu ugroženi a svakako i životi ukućana”.
Transporti oružja i dalje traju što znači da ni Kfor nije našao odgovor na nešto što je zaustavljanje trgovine i prometa oružja preko teritorije Kosova, izjavila je Trajković.
Posedovanje oružja je i tradicija pa se tako često zapuca na slavljima. Portparol Beka dodaje da je policija imala više akcija putem kojih je upućivala apel na odustajanje od korišćenja oružja. Beka je naveo da je nedavno policija u saradnji sa UNDP-ijem imala kampanju “Slavi srcem a ne oružjem”, posle niza tragičnih incidenata na raznim veseljima.
“Kosovo sada ima svoje bezbednosne institucije, policiju sa više od 8.000 članova, Bezbednosne snage, Kfor i policiju Euleksa. Zato nema potrebe da ilegalno oružje bude u rukama građana Kosova”, rekao je portparol policije.
Mnogi smatraju da je rešenje u legalizaciji kako bi ljudi koji poseduju oružuje preuzeli odgovornost. Prema rečima Trajkovićeve, oni koji imaju ilegalno oružje čuvaju ga iz različitih pobuda, a bez obzira na razlog posedovanje oružja za nju znači nesigurnost.
”Posedovanje oružja jeste znak da nekom može život da bude ugrožen i normalno kao lekar potpuno sam protivnik te naše kutlre da sa oružjem osećamo neku ličnu bezbednost. Ja bih to više tumačila kao način demonstriranja neke snage nego unutrašnje psihiloške sigurnosti u sebe kao ličnost, jer normalan čovek valjda ne vidi da posedovanjem oružja može da reši neki problem”, istakla je Trajkovićeva.
Mnogi na Kosovu smatraju da ima više načina kako da stanovništvo ostavi oružje. Jedni kažu da institucije moraju utvrditi posebne standarde legalnog posedovanja oružja, dok drugi veruju da će sa jačanjem institucija ljudi sve manje osećati potrebu za oružjem.
