Predlog Rezolucije, koja je incirana od strane Demorkatske partije Kosova i koja je na dnevni red postavljena na zahtev poslaničke grupe Alijanse Novo Kosovo, je pred poslanicima pročitao predsednik Zakonodavno-pravne komisije Skupštine Kosova, Bahri Hyseni.
U tekstu rezolucije se osuđuju zločini komunističkog režima, genocid, politke etničkog čišćenja i denacionalizacije sa etničkim osnovama.
Rezolucija je doneta u cilju distanciranja od takve politke i da bi se dokazalo da Kosovo podržava napredne evropske demokratije.
„Skupština Republike Kosovo donosi ovu Rezoluciju za osudu zločina totalitarnog komunističkog režima na Kosovu. Skupština Kosova osuđuje sistematske i institucionalne zločine od strane totalitarnih, komunističko šovinističkih režima prema Kosovu i njegovim građanima, uključujući ubistva u meri uništenja, zatvaranje, izolaciju i neljudske torture, diskriminaciju, segregaciju, silovanja arbitrarno oduzimanje imovine, pljačke i sistemsko nasilje na ekonomskoj, socijalnoj i egzistencijalnoj osnovi“, rekao je Hyseni čitajući Predlog rezolucije.
Rezolucija poziva na izvođenje pred lice pravde nalogodavaca ovih zločina i rehabilitaciju žrtava torture i komunizma.
Tokom rasprave je bilo različitih ocena u vezi sa efektima ovakve rezolucije. Poslanik DSK, Sabri Hamiti kaže da ovaj tekst rezolucije ne kaže ništa. Prema njemu, Skupština jasno treba da kaže šta želi ovom rezolucijom a ne da je usvoji samo da bi ostvariila jedan od zahteva koji dolazi iz Brisela, a odnosi se na zemlje bivšeg komunističkog bloka ili zemalja koje su proizašle iz njega.
„Ovaj tekst koji je pred vama vi ne čitate kako treba, jer da je drugačije ne biste ga glasali. Vi ne vidite na tekstu na albanskom da dok se nešto kaže u stvari se to odbacuje“, kazao je Hamiti.
Podržavajući u načelu usvajanje rezolucije, i šef Poslaničke grupe AZBK Ardian Gjini kaže da zločini izvršeni nad Albancima nisu zločini samo komunizma, kako predstavlja ova rezolucija, već su to zločini protiv albanskog bića:
„Moje je mišljenje da je ova rezolucija uzaludna, da deli ljude. Mi ovde znamo da zločini izvršeni protiv naroda Kosova najmanje imaju ideološko komunistički karakter. Dogodili su se i pre i posle komunizma. Oni imaju etnički karakter. To što ćemo uraditi sada, prema mom mišljenju neće imati nikakav pozitivan efekat, sem što će pomoći podeli na Kosovu“, rekao je Gjini.
Da ne bi usvajanje ove rezolucije ostalo samo standard koji je usvojen u okviru od Evrope zatraženih kriterijuma, poslanici su predložili da nakon nje budu usvojena zakonska rešenja kojima će se tretirati žrtve komunističkog režima, podstičući i institucionalnu brigu za njih.
Rezolucija predviđa i postepeno i planirano otvaranje dosijea zločina u skladu sa preporukom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
Zbog dosta primedbi na predloženi tekst odlučeno je da šefovi poslaničkih grupa u Skupštini Kosova do 29. januara usaglase tekst i da se tada usvoji.
U tekstu rezolucije se osuđuju zločini komunističkog režima, genocid, politke etničkog čišćenja i denacionalizacije sa etničkim osnovama.
Rezolucija je doneta u cilju distanciranja od takve politke i da bi se dokazalo da Kosovo podržava napredne evropske demokratije.
„Skupština Republike Kosovo donosi ovu Rezoluciju za osudu zločina totalitarnog komunističkog režima na Kosovu. Skupština Kosova osuđuje sistematske i institucionalne zločine od strane totalitarnih, komunističko šovinističkih režima prema Kosovu i njegovim građanima, uključujući ubistva u meri uništenja, zatvaranje, izolaciju i neljudske torture, diskriminaciju, segregaciju, silovanja arbitrarno oduzimanje imovine, pljačke i sistemsko nasilje na ekonomskoj, socijalnoj i egzistencijalnoj osnovi“, rekao je Hyseni čitajući Predlog rezolucije.
Rezolucija poziva na izvođenje pred lice pravde nalogodavaca ovih zločina i rehabilitaciju žrtava torture i komunizma.
Tokom rasprave je bilo različitih ocena u vezi sa efektima ovakve rezolucije. Poslanik DSK, Sabri Hamiti kaže da ovaj tekst rezolucije ne kaže ništa. Prema njemu, Skupština jasno treba da kaže šta želi ovom rezolucijom a ne da je usvoji samo da bi ostvariila jedan od zahteva koji dolazi iz Brisela, a odnosi se na zemlje bivšeg komunističkog bloka ili zemalja koje su proizašle iz njega.
„Ovaj tekst koji je pred vama vi ne čitate kako treba, jer da je drugačije ne biste ga glasali. Vi ne vidite na tekstu na albanskom da dok se nešto kaže u stvari se to odbacuje“, kazao je Hamiti.
Podržavajući u načelu usvajanje rezolucije, i šef Poslaničke grupe AZBK Ardian Gjini kaže da zločini izvršeni nad Albancima nisu zločini samo komunizma, kako predstavlja ova rezolucija, već su to zločini protiv albanskog bića:
„Moje je mišljenje da je ova rezolucija uzaludna, da deli ljude. Mi ovde znamo da zločini izvršeni protiv naroda Kosova najmanje imaju ideološko komunistički karakter. Dogodili su se i pre i posle komunizma. Oni imaju etnički karakter. To što ćemo uraditi sada, prema mom mišljenju neće imati nikakav pozitivan efekat, sem što će pomoći podeli na Kosovu“, rekao je Gjini.
Da ne bi usvajanje ove rezolucije ostalo samo standard koji je usvojen u okviru od Evrope zatraženih kriterijuma, poslanici su predložili da nakon nje budu usvojena zakonska rešenja kojima će se tretirati žrtve komunističkog režima, podstičući i institucionalnu brigu za njih.
Rezolucija predviđa i postepeno i planirano otvaranje dosijea zločina u skladu sa preporukom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.
Zbog dosta primedbi na predloženi tekst odlučeno je da šefovi poslaničkih grupa u Skupštini Kosova do 29. januara usaglase tekst i da se tada usvoji.
