Izgradnja stanova za povratak Srba i pripadnika drugih zajednica u Laplje Selo, Novo Brdo i Istok, te planovi za urbani povratak i reforme rada su najveći prioriteti u povratku raseljenih lica. Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova Saša Rašić kaže za RSE da se radi o projektima organizovanog povratka.
”Ministarstvo za zajednice i povratak je u fazi realizacije tri projekta, to su provratak u Laplje Selo gde se gradi 60 stanova, zatim povratak u selo opštine Novo Brdo gde se gradi 21 kuća i povratak u selo Sinaje u opštini Istok gde se gradi 20 kuća”, kaže Rašić.
Budžet Kosova za 2009. godinu iznosi 1,4 milijarde evra, a sredstva izdvojena za povratak nisu dovoljna, ocenjuje ministar.
“Ministarstvo za povratak i zajednice je dobilo ukupno 7,5 miliona za kapitalne investicije će ići na projekte da bi se oni priveli kraju a za nove projekte ostaće oko 5,3 miliona”, rekao je on.
RFE: Da li je to dovoljno?
”Svakako da nije dovoljno jer kao što svi znamo preko 200 hiljada ima raseljenih lica sa Kosova koji treba da se vrate a shodno tome potrebna su mnogo veća sredstva”, ističe Rašić.
U periodu od 1999. godine vratilo se više od 18 hiljada ljudi. Ali u 2008. godini proglašenje nezavisnosti Kosova uticalo je na loš rezultat, vratilo se 569 ljudi, najviše pripadnika romske, aškalijske i egipćanske zajednice.
Svestan problema što političkih što ekonomskih, Rašić najavljuje reforme u politici prema povratku, unutar ministarstva, veće angažovanje svih činilaca i ulogu opština. U tom pogledu u ministarstvu za zajednice i povratak osim što se radi na realizaciji postojećih projekata u toku su i reforme na više nivoa.
“Zajedno sa Evropskom komisijom odnosno Evropskom agencijom za rekonstrukciju izrađujemo strategiju za 2009. i narednih pet godina. Ta strategija treba da ide u pravcu stabilizacije zajednica i povratka, što obuhvata dva paralelna procesa, zadržati i sprečiti odlazak ljudi, što je po meni mnogo lakše i ekonomski je jeftinije zadržati ljude nego dozvoliti im da odu pa ih onda vraćati, i sigurno jeste povratak ljudi u urbane sredine. Pod urbanim sredinama podrazumevaju se u sredine gde postoje insfrastruktura i institucije i samim tim će i integracija biti lakša”, rekao je Rašić.
Rašić je ocenio da je povratak najlakši deo procesa koji zavisi od najtežeg pitanja - ekonomske i političke sigurnosti. Prema rečima ministra treba tačno utvrditi šta nakon povratka, gde će ljudi raditi i kako će se integrisati, zbog čega se zalaže za tesnu saradnju između svih činilaca Vlade Kosova, UNDP-ija te UNHCR-a.
”Proces povratka je toliko kompleksan da ne zavisi samo od ministarstva za povratak i zajednice, deo zavisi od ministarstva unutrašnjih poslova oko fizičke bezbednosti, ministarstva za ekonomiju, industriju i ostalih zainteresovanih partnera. Sigurno šta ću ja uraditi jeste da uspostavim pozitivnu saradnju našeg ministarstva sa ostalim tako da bi došlo do održivosti tog povratka i u smislu lakše integracije kao što je ekonomska situacija povratnika”, rekao je Rašić.
Kao još jedan od izazova biće i povratak u gradove. Ministar kaže da do sada nije bilo organizovanog povratka u kosovske gradove, ali da se na tome radi.
”Postoji jedan plan koji čeka na fondove a to je povratak u Prizren u deo koji se zove Potkaljaja. On je malo skuplji nego obični projekti zato što su kuće drugačijeg tipa, da kažem iz starijeg doba pa se moraju uskladiti sa okolinom i to prvo treba da se realizuje”, rekao je Rašić.
Ministar podseća na još jedan program povratka, za koji je Evropska komisija izdvojila 3,3 miliona evra, Vlada oko 1,5 miliona evra a UNDP 4 miliona dolara.
”Pre par meseci je potpisan sporazum između Evropske komisije, UNDP, Ministarstva i predsednika opština Kosovo Polje, Peć, Istok i Gnjilane gde će se vraćati ljudi u periodu od 21 mesec. Projekat se odnosi na četiri opštine koji će biti implementiran od strane UNDP-ija. U fazi je pripreme, predviđen je povratak preko 300 porodica u ove četiri opštine”, rekao je Rašić.
RFE: Šta očekujete od opština?
”Da olakšaju, da radne grupe kroz lakše procedure odobre liste korisnika određenih projekata to jest povratnika da lakše dođemo do dokumentacije odnosno katastarske i samim tim i lakših dozvola za izgradnju.”
Saša Rašić je četvrti čovek na čelu ministarstva za zajednice i povratak, koje je formirano 2005. godine. Tokom prošlih mandata dva ministra su bila optuživana za zloupotrebe fondova. Svestan toga Rašić najavljuje da će se ministartsvo posebno baviti unutrašnjom reformom.
Takođe važnu ulogu imaće misija Euleks koja treba da osigura da institucije poštuju vladavinu prava. Od toga će i povratnici imati koristi jer kako kaže ministar Rašić očekuje se da stručnjaci EU reše imovinske sporove posebno oko zemljišta, te poboljšaju rad sudstva, što može stvoriti dobru klimu za one koji žele da se vrate i ostanu.
