Na Kosovo se u 2008. godini u svoje domove vratilo oko 90 raseljenih srpskih porodica ili 540 pojedinaca, dok više od 1.000 porodica čeka da im se omogući povratak. Za proces povratka najviše novca je izdvojila Kancelarija za vezu Evropske komisije 3,3 miliona evra, dok je Vlada Kosova izdvojila oko 1,5 miliona evra. Ali rezultat je slab.
Govoreći na debati “Povratak raseljenih u 2008. godini” u Medija centru u Čaglavici. zamenik ministra za zajednice i povratak Ismet Hašani istakao je da je proces povratka stagnira nakon proglašenja nezavisnosti.
“Puno smo očekivali ali u ovom periodu su se desili važni politički procesi, proglašenje nezavisnosti, usvajanje Ustava i zato je bilo ustručavanja”, kazao je Hašani.
Ipak on je dodao da je njegovo ministarstvo tokom 2008. godine radilo na više projekata, izradi strategije povratka za naredne godine i priručniku za povratak.
“Počeli smo projekat Laplje Selo, izgradnju 60 stanova novcem iz kosovskog budžeta i zajedno sa organizacijom “Unija M” istraživali smo teren u Srbiji kako bi smo približno odredili potencijalne kandidate za povratak u te stanove”, rekao je Hašani i dodao da je u toku realizacija povratka u još nekoliko kosovskih sela sredstvima iz kosovskog budžeta.
Fondovi stigli kasno
Što se finansija tiče, i program Ujedinjenjih nacija za razvoj, UNDP, učestvuje sa 4 miliona dolara za projekte povratka u 2008. godini. Frode Mauring, šef UNDP-ija za Kosovo, izjavio je da je 322 porodica dobilo pomoć u okviru individualnog povratka. Mauring je kazao da su mnogi fondovi ove godine stigli kasno da bi mogli bili iskorišćeni za izgradnju kuća i druge infrastrukture.
“Fondovi su i dalje glavno pitanje u ovom procesu i nadamo se da će u 2009. godini dobiti podršku ostalih faktora u ovom procesu”, rekao je Mauring.
On je istakao da povratak nije samo deo ljudskih prava, već ono pravo koje se može i sprovesti. Mauring je rekao da kosovske institucije, na centralnom i lokalnom nivou, imaju važnu i sve veću ulogu u procesu povratka raseljenih i u tom kontekstu posebno pohvalio lokalne vlasti u opštinama Klina i Kamenica.
“Projekti povratka imaju za cilj da doprinesu stabilnom i multietničkom društvu na Kosovu, a vladine agencije pružaju jednake mogućnosti svojim građanima”, rekao je Mauring.
Poverenje je važnije
Zamenica ambasadora Velike Britanije u Prištini Ana Džekson je podsetila da Vlada njene država sa UNDP-om sarađuje na povratku raseljenih na Kosovo od 2006. godine. i da je u tu svrhu prosečno izdvajala po milion funti godišnje.
Međutim, poznavaoci prilika ukazuju da se kosovske institucije moraju više zalagati u stvaranju povoljne klime za povratnike. U tom pogledu, politički analitičar Nedžmedin Spahiu je naglasio da je poverenje glavna reč koja se vezuje za povratak i zapitao se da li zaista postoji volja da se povratak realizuje.
“Politička klasa na Kosovu misli da time što ima dobar Ustav, koji je urađen instrukcijama zapada i koji ima sve standarde, to je dovoljna činjenica da Srbi budu ubeđeni da oni mogu da se vrate i da im je sve obezbeđeno. Međutim, tu se postavlja stvar poverenja”, izjavio je Spahiu.
“Ja verujem da većina Srba zna da je Ustav takav, ali stvar je u tome koliko je politička klasa na Kosovu sposobna da sprovodi taj Ustav i koliko ona ume da ga sprovede u delo i tu treba da se dokaže. Kad se radi o tom dokazivanju, tu ima slabosti i u tim slabostima leži zec povratka odnosno nepovratka Srba južno od Ibra”, dodao je Spahiu.
