Zapadni Balkan: Ključ stabilnosti u rukama Beograda

Razgovaralo se o tome može li se desiti da se Republika Srpska izdvoji iz Bosne i Hercegovine, zašto Evropska unija i Sjedinjene Američke države imaju pasivan odnos prema krizi u Bosni i Hercegovini, zašto vladi Srbije odgovara neformalna podela Kosova, da li se ogorčenje Albanaca zbog nedavne odluke o raspoređivanju Euleksa pod uslovima koje je tražila Srbija može prevoriti u proteste većih razmera, kao i o tome ko drži ključ stabilnosti Zapadnog Balkana.

Omer Karabeg: Koja su u ovom trenutku potencijalna žarišta krize na području bivše Jugoslavije?

Florijan Biber: Ja bih rekao da trenutno postoje dva. Jedan u Bosni i Hercegovini, a drugi na Kosovu. Sumnjam da postoji moguhnost da dođe do nekog oružanag sukoba ili nečeg sličnog, ali postoji potencijal za krizu, pogotovo u Bosni i Hercegovini i na severu Kosova.

Džejms Lajon: Po mom mišljenju Bosna i Hercegovina je u ovom trenutku krizno žarište broj jedan. Kosovo je na drugom mestu, ali postoji i opasnost od uticaja krize na Kosovu na situaciju u Makdeoniji.

Omer Karabeg: Šta je glavni uzrok sadašnje, duboke krize u Bosni i Hercegovini?

Florijan Biber: Prvo bih rekao da je sada kriza možda nešto malo manja nego što je bila pre lokalnih izbora u oktobru zato što nije više tako izražen sukob između Harisa Silajdžića i Milorada Dodika. Ali slažem se da se Bosna i Hercegovina nalazi u dubokoj krizi. Glavni razlog je nedostatak konsenzusa između tri naroda o tome kakva treba da bude buduća država. Ne postoji nikakav prostor za razgovor o tome.

Džejms Lajon: Ustavne promene su verovatno najvažnije pitanje u ovom trenutku, s obzirom da je Dejtonski ustav bio jedno kompromisno rešenje nastalo odmah nakon završetka rata. Danas su potrebe Bosne i Hercegovine prevazišle taj ustav i sada bi političari trebalo da sednu i da se dogovore o novoj državnoj strukturi. Da li će to značiti novi ustav ili amandmane na postojeći nije bitno, ali očigledno je da Dejtonski ustav ne odgovara aktuelnoj situaciji.

Omer Karabeg: Mislite li da bi u budućnosti moglo doći do otcepljenja Republike Srpske, mada rukovodsvo tog entiteta stalno ističe da mu to nije cilj? Oni kažu da prete referendumom o samoopredeljenju samo zato da bi se suprodstavili onima koji hoće da ukinu Republiku Srpsku. Cilj im je, kako tvrde, očuvanje Republike Spske, a ne njeno izdvajanje iz Bosne i Hercegovine.

Florijan Biber: Ja mislim da je samostalnost Republike Srpske nemoguća u njenim sadašnjim granicama. Republika Srpska je podeljena na dva dela, postoji Distrikt Brčko koji deli taj entitet na dva dela, i ne znam kako bi Republika Srpska mogla da funkcioniše kao nezavisna država. Pogotovo ne vidim kako bi Srbija mogla da uspostavi odnose sa nezavisnom Republikom Srpskom i da ide dalje u pravcu evropskih integracija. S druge strane, ja verujem da je vođstvo Republike Srpske više zainteresovano da diže tenzije u Bosni i Hercegovini nego da rešava problem statusa Republike Srpske. Ne verujem da su lideri Republike Srpske zainteresovani za otcepljenje tog entiteta.

Omer Karabeg: Vi mislite da je osamostaljenje Republike Srpske u posebnu državu potpuno isključeno?

Florijan Biber: Da. Mnogo je verovatnije da su lideri Republike Srpske zainteresovani da se Bosna i Hercegovina vrati na ono stanje kakvo je bilo odmah posle rata, da to bude vrlo, vrlo slaba država bez ikakve ingerencije na celoj teritoriji Bosne i Herecegovine. Moglo bi se reći da su oni zainteresovani za de facto nezavisnost, ali ne vidim nikakvu njihovu želju da to i ozvaniče.

Omer Karabeg: Gospodine Lajon, po vama, da li je mogućno izdvajanje Republike Srpske iz Bosne i Hercegovine?

Džejms Lajon: Da ste me to pitali pre godinu dana, ja bih rekao da je nemoguće. Sad bih rekao - sve je moguće, ali ne mislim da je verovatno. Trenutno je situacija ovakva. Ekonomska elita i 99 posto političara u Republici Srpskoj su protiv otcepljenja i pripajanja Srbiji zato što su našli svoj interes u postojećem entitetskom sistemu. Oni misle da im ne bi išlo u prilog da budu u sklopu jedne Velike Srbije. A što se tiče naroda, 99 posto Srba u Republici Srpskoj je za pripajanje Srbiji. Dakle, želje političke i ekonomske elite i naroda nisu iste i to je veliki problem za rukovodstvo Republike Srpske. Milorad Dodik ne želi da pripaja Republiku Srpsku Srbiji, nego bi više voleo da ima svoju nezavisnu Republiku Srpsku, ali da ona, kao što je gospodin Biber rekao, bude unutar granica Bosne i Hercegovine.

Omer Karabeg: Da li je bošnjačko rukovodstvo u Federaciji Bosne i Hercegovine našlo pravi odgovor na težnje Republike Srpske ka što većoj nezavisnosti?

Florijan Biber: Nije, naprotiv. Haris Silajdžić je u istoj meri kao i Milorad Dodik odgovoran za sadašnju krizu. Njegov poziv za ukidanje entiteta ne samo da je nerealan nego i pomaže Miloradu Dodiku da učvrsti svoju poziciju. Priča o tome da je Republika Srpska genocidna tvorevina neće pomoći da se izađe iz krize.

Džejms Lajon: Bošnjačko rukovodstvo se ponaša ili veoma odgovorno ili veoma neodgovorno, zavisi od političke stranke. Očigledno je da Haris Silajdžić ima veoma simbiotičan odnos sa gospodinom Dodikom koji umnogome liči na odnos između Miloševića i Tuđmana - ne mogu jedan bez drugog. Svojim vatrenim izjavama oni jedan drugom daju municiju. S druge strane, vidimo da se vrh Stranke demokratske akcije, nakon nedavne velike pobede na lokalnim izborima, ponaša veoma odgovorno. Oni su rekli da nisu za ukidanje Republike Srpske, već za nadogradnju ustava. Dakle, među bošnjačkim političarima postoje oni koji žele da podižu tenzije i produbljuju krizu i oni koji se mnogo odgovornije ponašaju.

Omer Karabeg: Mislite li da je jedan od razloga sadašnje krize i to što su Evropska unija i Sjedinjene Američke Države suviše dugo pasivno posmatrale situaciju u u Bosni i Hercegovini, gledale su kako se produbljuje kriza i nisu reagovale?

Florijan Biber: To je glavni problem. Pogotovo je Evropska unija prilično pasivna već dve ili tri godine. Nemaju nikakav plan šta treba uraditi sa Bosnom i Hercegovinom. Brisel nije previše zaintersovan za Bosnu i Hercegovinu, tretira je kao i sve druge zemlje koje žele da se pridruže Evropskoj uniji i koje moraju da ispune određene uslove za to. To je potpuno nerealan pristup. Sadašnji Visoki predstavnik Miroslav Lajčak nema onu podršku Brisela koju su imali njegovi prethodnici. S druge strane, Sjedinjene Američke Države trenutno nemaju nikakvu politiku prema Bosni i Hercegovini. U ovom trenutku postoji neka praznina u odnosu međunarodne zajednice prema Bosni i Hercegovini koja je vrlo opasna.

Džejms Lajon: Najveći broj političara i diplomata na Zapadu smatra da Bosna i Hercegovina nije više krizno žarište, da je to jučerašnja vest, da nema više krize, nema problema, da je sve rešeno pošto je Bosna i Hercegovina potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

Omer Karabeg: Da li će se taj odnos prema Bosni i uopšte prema Zapadnom Balkanu promeniti dolaskom administracije predsednika Obame?

Florijan Biber: Sumnjam jer će administracija Baraka Obame imati drugačije prioritete - rat u Avganistanu, rat u Iraku, ekonomska kriza. Balkan će ostati na pedesetom mestu prioriteta Sjedinjenih Američkih Država.

Džejms Lajon: Očigledno je da Sjedinjene Američke Države moraju da se bave sa više kriza istovremeno - Irak, Avganistan, Severna Koreja, pitanje nuklearnog oružja u Iranu, da ne spominjem pirate kod Somalije. Bosna i Hercegovina nije u vrhu lestvice prioriteteta. S druge strane, veliki broj onih koji dolaze u novu administraciju, posebno u Stejt Department i Savet za nacionalnu bezbednost, su bili jako bliski sa Ričardom Holbrukom ili sa Medlin Olbrajt za vreme Klintonove administracije. Veliki broj njih ima iskustvo sa Balkanom. Balkan je bio prvo veliko krizno područje kojim se se bavili i zbog toga su oni jako dobro upućeni u probleme tog regiona. Zbog toga mislim da Balkan neće više biti na dnu lestvice, imaće veću važnost, ali ipak neće biti među prvih deset. U svakom slučaju biće mu posvećeno više pažnje nego za vreme Bušove administracije.

Omer Karabeg: Zašto i Evropska unija i Sjedinjene Američke Države tako odlučno brane Dejtonski sporazum kada je svakome jasno da se na njegovim temeljima ne može izgraditi ni funkcionalna konfederacija, a kamo li federacija?

Florijan Biber: Problem je nepostojanje alternativa. Međutim, ja ne verujem da je glavni problem Dejtonski sporazum. Slažem se da je Dejtonski ustav vrlo problematičan, da je stvorio slabe državne institucije, ali država može da funkcioniše i sa vrlo lošim institucijama ako postoji politička volja da se sarađuje. Toga nema u Bosni i Hercegovini. Dakle, za stanje u Bosni i Hercegovini nije odgovoran samo institucionalni okvir, nego i političke stranke. To je, po mojoj proceni, i stav većine međunarodnih aktera. Zbog toga niko i ne razmišlja o Dejtonu dva u smislu neke međunarodne konferencije koja bi nametnula neka druga rešenja za Bosnu i Hercegovinu. To je nerealno i nemoguće.

Džejms Lajon: Slažem se da ne postoje neke druge alternative. Ako želimo da popravimo sitauciju u Bosni i Hercegovini mislim da su potrebne ustavne reforme.

Omer Karabeg: Ali ustavne reforme se ne mogu sprovesti bez bar delimične promene Dejtonskog sporazuma.

Džejms Lajon: Onda je, možda, vreme za neki Dejton dva, ali kako zainteresovati međunarodni faktor da to sponzoriše i da učestvuje u tome.

Omer Karabeg: Vi mislite da Evropska unija i Sjedinjene Američke Države apsolutno nisu zainteresovane za Dejton dva?

Džejms Lajon: Mislim da oni imaju preče probleme.

Florijan Biber: Ne verujem da ćemo imati Dejton dva. Niko ne želi novu međunarodnu konferenciju o Bosni i Hercegovini, osim ako ne dođe do tako duboke krize koja bi zapretila opasnošću od izbijanja ponovnih sukoba, ali ne verujem da će to toga doći. Uostalom, nametnuta rešenja mogu samo privremeno da funkcionišu, da bi Bosna i Hercegovina dugoročno funkcionisala kao država potreban je konsenzus.

Omer Karabeg: Ali konsenzusa nema, nema ga već 13 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma i pitanje je da li će ga uopšte i biti. Može li se desiti da u jednom trenutku međunarodna zajednica digne ruke od Bosne i kaže - pa, hajde da je podelimo.

Džejms Lajon: Mislim da to je nemoguće, prosto nemoguće. Ne vidim da je to ikome u interesu. Svi znaju da bi podela značila ponovno ratno stanje.

Florijan Biber: Međunarodna zajednica je do sada toliko investirala i novca i energije u Bosnu i Hercegovinu da ne bi to dozvolila. To bi predstavljalo opasnost za ceo region. Ako počnemo da delimo Bosnu i Hercegovinu, onda će na red doći Kosovo i Makedonija. Nastao bi lanac podela. Niko to ne želi, ni Evropska Unija, ni Sjedinjene Američke Države, ni Rusija. To je potpuno nerealan scenario.

Džejms Lajon: Ni Srbija ne bi bila pošteđena, i njoj bi zapretila opasnost od gubljenja teritorije. To je problem koji se tiče skoro svake bivše republike SFRJ.

Omer Karabeg: Da se sada pozabavimo Kosovom. Kako ocenjujete odluku Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o raspoređivanju misije Euleks na Kosovu pod uslovima koje tražila Srbija? Da li je to trijumf srpske diplomatije, kao što tvrdi zvanični Beograd?

Florijan Biber: Može da bude neka vrsta trijumfa srpske diplomatije jer su uspeli da međunarodna zajednica u ovom slučaju stane na njihovu stranu, ali ne znam koliko je to dobro kao trajno rešenje. Možda su dobili bitku, ali ne verujem da je to u njihovom dugoročnom interesu.

Džejms Lajon: Mislim da je dugoročni cilj vlade Srbije podela Kosova. Vlada na tome intenzivno radi još od 1999. godine. Ovo je samo još jedan korak ka tom cilju. Oni uopšte nisu zabrinuti zbog toga što to povećava tenzije u njihovim odnosima sa Albancima zato što svako povećavanje tenzija ide u prilog beogradskim političarima jer oni dobijaju političke poene u srpskom glasačkom telu.

Oni jako dobro znaju da Euleks ne može da uspostavi svoje kancelarije na severu Kosova bez odobrenja Beograda. Oni isto tako jako dobro znaju da albanske vlasti u Prištini ne mogu da uspostave svoje institucije na severu Kosova bez njihove saglasnosti. Oni, dakle, znaju da drže sve karte u rukama i upravo zbog toga smatraju da je ovo bio njihov diplomatski trijumf. Mislim, međutim, da to nije toliko diplomatski trijumf Beograda koliko politički gubitak za Evropsku uniju. Euleks i Evropska unija su izgubili obraz, izgubili su kredibilitet kod Albanaca tako da je sada veliki broj Albanaca protiv Euleksa.

Omer Karabeg: Da li mislite da je odluka o raspoređivanju Euleksa pod uslovima koje je tražila Srbija ustvari prvi korak ka podeli Kosova?

Džejms Lajon: Kosovo je već davno podeljeno, već 2001. godine su postojali jaki dokazi da je ta podela već bila na snazi. O tome govori i činjenica da je Srbija ove godine izdvojila skoro pola milijarde eura iz budžetskih sredstava za finansiranje srpskih projekata na Kosovu. Dakle, nije to korak ka podeli, to je samo potvrđivanje već postojećeg stanja.

Omer Karabeg: A da li je to potez koji na izvestan način vodi ka ozvaničenju podele?

Džejms Lajon: Ne, nema ozvaničenja. Podela je reč koju niko ne pominje ni u zapadnim prestonicama, ni u Beogradu, ni u Prištini.

Florijan Biber: Ja mislim da je nezvanična podela Kosova u interesu vlade u Beogradu. Zašto bi oni prihvatili zvaničnu podelu Kosova ako već imaju kontrolu na severu, a mogu i dalje da tvrde da je celo Kosovo njihovo? Njima odgovara status quo. Pitanje je samo koliko je to dobro za Srbe koji ne žive na severu, koji žive u enklavama, a oni su u većini.

Omer Karabeg: Mislite li da se Albanci mogu pomiriti sa gubitkom severa Kosova? Bile su vrlo oštre reakcije na odluku o raspoređivanju misije Euleksa. Da li može doći do nemira?

Džejms Lajon: Uvek postoji ta mogućnost, postoje jaki pritisci na albansko rukovodstvo da pokaže da Kosovo ima suverenitet, ali nadam se da niko neće doneti neku ishitrenu odluku.

Florijan Biber: Albanci smatraju da su oni do sada bili spremni na kompromise, prihvatili su Ahtisarijev plan i sve što je od njih tražila međunarodna zajednica, a za uzvrat nisu dobili ništa. S druge strane, Srbija nije prihvatila Ahtisarijev plan, a dobija više nego kosovska strana. Oni smatraju da ovaj sadašnji dogovor sa Srbijom oko Euleksa pokazuje da međunarodna zajednica nema principijelan stav prema Kosovu i da će im možda u budućnosti uzeti mnogo više, a ne samo sever.

Omer Karabeg: Cilj i Kosova i Srbije je da uđu u Evropsku uniju. Kako će ući u Evropsku uniju ako se Srbija zarekla da trajno ne prizna Kosovo? Kako može jedna zemlja u Evropskoj uniji da ne priznaje drugu koja je članica te unije?

Džejms Lajon: Ja bih rekao da je cilj Srbije da u Evropsku uniju uđe samo pod srpskim uslovima. Kad bih morao da napravim rang list ciljeva vlade Srbije po važnosti, rekao da je ulazak u Evropsku uniju negde na petom ili šestom mestu. Kosovo je za Srbiju važnije od evropske integracije. To isto važi i za Kosovo. Vladi Kosova su nezavisnost i očuvanje suvereniteta Kosova mnogo važniji od ulaska u Evropsku uniju.

Florijan Biber: Tačno je da vladama u Prištini i u Beogradu to nije prvi prioritet, a, s druge strane, ako pitate građane Kosova i Srbijie oni će reći da su Evropska unija i evropska integracija na prvom mestu. A što se tiče članstva u Evropskoj Uniji, ni Srbija ni Kosovo neće moći ući u Evropsku uniju ukoliko Srbija ne prizna Kosovo, a Kosovo ne počne da razvija dobosusedske odnose sa Srbijom. Evropska unija ne želi da primi Srbiju ili Kosovo u svoje redove, pa da sutra jedna od tih zemalja stavi veto na prijem one druge. Siguran sam da Evropska unije ne želi da uvozi nerešene probleme. Već je imala loše iskustvo sa Kiprom i uveren sam da ne želi da se to ponovi. To sada nije na dnevnom redu i bolje je da se o tome sada ne govori, ali za nekih pet, šest ili deset godina, zavisi od toga koliko će trajati proces integracije u Evropsku uniju, tražiće se neko rešenje koje će uključivati i priznanje Kosova.

Omer Karabeg: Ja bih dodao ovim dvema kriznim žarištima još jedno, koja nije tako veliko ali je zabrinjavajuće. To su odnosi između Srbije i Hrvatske koji su se ove godine znatno pogoršali nakon što su u relativno dugom periodu išli uzlaznom linijom. Mislite li da je to samo prolazno pogoršanje ili će tenzije između dve najveće zemlje Zapadnog Balkana potrajati?

Džejms Lajon: Mislim da će te tenzije potrajati prvenstveno zbog nerešenih imovinskih pitanja. Ovog leta došlo je do sukoba između Zagreba i Beograda upravo na tim pitanjima - ko je vlasnik svih tih hotela na hrvatskom primorju koji su pre rata bili u sastavu srbijanskih kompanija i ko je vlasnik svih tih hrvatskih preduzeća u Srbiji koji su pre rata bili u vlasništvu Hrvatske, kao, na primer, INA. To su veoma, veoma bolna pitanja i ni srbijanska ni hrvatska vlada nisu spremne da o tome razgovoraju otvoreno zato što su u pitanju ogromna finansijska sredstva. Recimo, INA je najpre bila transformisana u Beopetrol, a onda je Beopetrol bio prodat Rusima, pa sada pripada Lukoilu. Postavlja se pitanje ko će da plati obeštećenje, ako INA tuži državu Srbiju i traži povrat imovine? Postoji gomila takvih nerešenih imovinskih pitanja koja su, ustvari, koren srpsko-hrvatskog sukoba koji vidimo danas.

Florijan Biber: Ja bih to gledao manje iz ekonomske, a više iz perspektive unutrašnje politike, pogotovo u Srbiji. Ja bih rekao da Srbija insistira na tako tvrdoj politici prema Hrvatskoj pre svega zbog toga što ministar inostranih poslova Srbije i njegova stranka procenjuju da će takvom retorikom dobiti podršku nacionalističkog dela javnosti koja im je potrebna da bi učvrstili svoju poziciju.

Omer Karabeg: Kakva je vaša prognoza, da li će se situacija na Zapadnom Balkanu pogoršavati ili će uskoro doći do smirivanja tenzija?

Florijan Biber: Glavno pitanje je da li će sadašnja vlada u Beogradu, koja je najstabilnija vlada od 2000. godine, iskoristiti tu svoju poziciju i početi da vodi odgovorniju i jasniju proevropsku politiku nego što je to sada slučaj. Bar ja ne vidim dokaze za to, što ne znanci da ne postoji mogućnost da se to desi. Ako dođe do toga, doći će do poboljšanja odnosa i sa Kosovom sa Bosnom i Hercegovinom i sa Hrvatskom. U tom smislu ja bih rekao da je ključ za poboljšanje odnosa u regionu u Beogradu.

Ja bih rekao da Beograd ima veliki potencijal da bude faktor nestabilnosti u regionu, i trenutno igra tu ulogu...

Džejms Lajon: Slažem se s tim zato što Beograd može direktno ili indirektno da utiče na stanje u Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Crnoj Gori, pa i u Makedoniji.

Ja bih rekao da Beograd ima veliki potencijal da bude faktor nestabilnosti u regionu, i trenutno igra tu ulogu. Pitanje je samo dokle će da igra tu ulogu i da li će da promeni tu politiku i postane faktor stabilnosti.