Kako će se finansijska kriza u SAD odraziti na zemlje sa prostora bivše Jugoslavije?
Kada je prošle godine došlo do kraha na hipotekarnom tržištu, stručnjaci su upozoravali da je to samo najava sveobuhvatne ekonomske krize. Ipak, verovalo se da će Bushova administracija uspeti da spreči produbljivanje problema. Međutim, kada su nedavno krahirale najveće investicione banke, postalo je jasno da je reč o krizi čije se razmere i posledice teško mogu sagledati, ali da su nužne hitne i sveobuhvatne mere kako situacija ne bi izmakla kontroli. Intervencija države u bankama koje su doživele krah je neka vrsta nacionalizacije i nagoveštaj preispitivanja modela kapitalizma koji je dominirao od osamdesetih godina prošlog veka sa reganomikom i tačerizmom.
Višestruki uticaj na Srbiju
Dok bankari u Srbiji tvrde da neće biti većeg uticaja međunarodne finansijske krize, ipak će posledice biti višestruke, počevši od otežanijeg pokrivanja velikog spoljnotrgovinskog i platnog deficita do smanjenja stranih direktnih investicija. Želimir Bojović:
Globalna ekonomska kriza, neminovno će imati i svoje reperkusije na Srbiju. Istina, te posledice neće biti tako vidljive kao u Americi ili nekim zemljama Evrope, ali Milan Ćulibrk, urednik svih izdanja Ekomonist Medija Group, govori i ime mnogih kada kaže:
„Postoji više kanala delovanja globalne krize na privredu i građane Srbije.“
Premijer Mirko Cvetković izvestio je javnost je da je formiran tim koji će, zajedno sa ekspertima za makroekonomiju, dugoročno pažljivo analizirati razvoj svetske krize i njen mogući uticaj na privredu Srbije. Na čelu tog tima su ministarka finansija Dijana Dragutinović i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, koji je izjavio da uprkos najavljenim posedicama ne vidi razloga za preteranu zabrinutost:
„Naš bankarski sektor ima visok nivo likvidnosti. Negde oko jedne trećine se nalazi u gotovini. Postoji visoki obim kapitalizacije našeg bankarskog sektora, najviši u regionu. Isto tako vlasnička struktura. Tako da i dalje mirno spavamo, nemamo baš nikakvih razloga da budemo zabrinuti. Ali jedno je sigurno, jako je važno da se stvari prate. Mislim da je ovo itekako vreme kada ljudi treba tri puta da mere pre nego što jednom odseku, odnosno pre nego što se jednom zaduže.“
Čitava makroekonomska konstrukcija Srbije je takva da se jako puno oslanja na strane izvore finasiranja, ističe Vladimir Gligorov, analitičar iz bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije, i dodaje da globalna finansijska kriza može imati dve značajne posledice po Srbiju:
„Ove godine, Srbija će imati preko šest milijardi evra deficita u tekućem računu. To je negde 18 posto bruto domaćeg proizvoda. Za toliko se Srbija oslanja na strano tržište. Srbija spada u grupu zemalja u jugoistočnoj i delimično u centralnoj Evropi i na Baltiku, koje su najviše izložene ili koje se najviše oslanjaju na priliv novca iz inostranstva. Ovo što se događa na finansijskim tržištima može da ima značajne posledice po Srbiju. Prva, koja je po mom mišljenju neizbežna, jeste da će finansiranje iz inostranstva poskupeti. Krediti koje daje Svetska banka će poskupeti. Prema tome, ono što je refinansiranje tih šest milijardi značilo juče, više neće značiti sutra, što je svakako dodatan trošak za srpsku privredu. Pitanje je, u zavisnosti od toga koliko je to poskupljenje, kolike će to efekte imati.“
U Srbiji posluje veliki broj stranih banaka koje su svoj povećani trošak već prebacile na svoje klijente, naglašava Dragana Mitrović, profesorka na Fakultetu političkih nauka:
„U tom smislu, u budućnosti možemo da očekujemo da će biti teže dobiti kredit, i za pojedince i za firme. Uslovi pod kojima se dobija kredit od banaka bilo kakve vrste, i potrošački i investicioni, će biti nepovoljniji nego do sad.“
Međutim, guverner Narodne banke Srbije obećao je da će centralna banka svojim mehanizmima uticati na smanjenje bankarskih marži, zbog potresa na međunarodnom finansijskom tržištu.
A Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Raiffeisen banke, kaže da će međunarodna finansijska kriza uticati na smanjenje obima kredita:
„Ono što znam sigurno, to je da će skočiti kamatne stope i za privredu i za građane. Po nekoj logici stvari, trebalo bi da budu i privreda i građani elastični na promenu kamatnih stopa. Očekujem da će ljudi manje da kupuju kredite, ali to sve zavisi od toga kakve su njihove potrebe. U svakom slučaju, krajnji rezultat svega ovoga – novac će biti znatno skuplji nego što je bio do sada.“
Uprkos tome što bi se moglo očekivati da zbog globalne finansijske krize, srbijanskim izvoznicima dolaze crni dani, to se po proceni Milana Ćulibrka, ipak, neće dogoditi:
„Imamo sreću što u zemlje Evropske unije (EU) i druge, ne izvozimo finalne proizvode, već proizvode u nižoj fazi prerade, koji su obično otporni na takve udare. Evropa od nas uglavnom kupuje sirovine, a sirovine će im trebati i dalje i to je dobro. Tako da ne bi trebalo očekivati značajniji pad izvoza na strano tržište. Ali u svakom slučaju recesija u eurozoni, koja se već oseća u Irskoj a u nekim drugim zemljama je na pragu, mogla bi da oteža izvoz iz Srbije. A izvoz je zapravo motor srpske privrede. Ukoliko ne dođe do povećanja izvoza, narednih godina se ne može očekivati značajniji rast bruto domaćeg proizvoda. Tada bi srpska ekonomija mogla da zapadne u veći problem.“
Dragana Mitrović kaže da Srbija neće imati problema sa najvećim finansijskim institucijama, jer trenutno nema ni jednu kreditnu liniju sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), a krediti koji su već dogovoreni sa Svetskom bankom i Evropskom investicionom bankom, dogovoreni su pod povoljnim uslovima i ne treba očekivati da će ova kriza uticati na njihovo poskupljenje. Ona naglašava da bi problemi mogli nastati sa stranim investitorima:
„Možemo da pretpostavimo da će neki od investitora koji su planirali da ulažu u Srbiji ili u regionu, računajući na postojeće kamatne uslove na međunarodnom bankarskom tržištu, sada možda odustati. Ili će biti spremni da redukuju svoje investicione planove i da ulože manje novca no što su to ranije nameravali. Upravo zato što oni sada taj novac koji pozajmljuju dobijaju pod nepovoljnijim uslovima.“
Na pitanje, šta bi srbijanske vlasti morale prvo da učine kako bi amortizovale dejstvo globalne finansijske krize, Milan Ćulibrk kaže:
„U svakoj kriznoj situaciji, prva reakcija jeste štednja. Ukoliko očekujete smanjenje nekakvog prihoda u narednom periodu, prvo što ćete uraditi jeste da ćete početi racionalnije da trošite novac. To znači da bi vlada u ovom slučaju morala da smanji budžetsku potrošnju i da na taj način ostavi prostora privredi za veći zamah, pogotovo što će dolaziti negativni uticaji iz inostranstva. No, sudeći po najavama u vezi sa rebalansom budžeta za ovu godinu, a onda verovatno i s usvajanjem budžeta za narednu godinu, to se baš ne bi moglo očekivati, to je negativan signal za privredu.“
U BiH povećanje kamatnih stopa na kredite
Fuad Kasumović, zamjenik ministra finansija i trezora Bosne i Hercegovine, ističe kako državna vlada ne može mnogo učiniti kako bi ublažila ove posljedice. On dodaje da bi se ovim pitanjima trebalo baviti Fiskalno vijeće BiH, koje je tek nedavno uspostavljeno:
„BiH nema uređen fiskalni sistem. U svim normalnim državama, ministar finansija je taj koji treba, zajedno sa Centralnom bankom, povući poteze koji treba da omoguće da se ublaže udari. Nažalost, u BiH, ustavna rješenja nisu dozvolila da ministar finansija može bilo šta učiniti. Jedina nada koja ostaje jeste Fiskalno vijeće koje je ova država napravila. Tu su tri ministra finansija i tri premijera. Govorimo o dva entiteta i o državi.“
Također jednom od posljedica pomenute krize može se smatrati i prekid trenda rasta transfera novca iz inozemstva u Bosnu i Hercegovinu, kaže Orhan Nikšić, predstavnik Ureda Svjetske banke u BiH:
„Nemamo onoliki trend rasta doznaka dijaspore kakav smo imali u proteklih nekoliko godina, što naravno utuče na deficit na tekućem računu, koji je u BiH prilično velik zbog razlike u nivou uvoza i izvoza.“
Iako su posljedice globalne financijske krize neminovne za sve europske države, u BiH za sada nema razloga za paniku, s obzirom na relativno stabilan financijski sektor, kaže Milan Božić, direktor Banjalučke berze:
„Zahvaljujući restriktivnim mjerama vezanim za plasiranje sredstava, naše banke su dosta likvidne i ne treba očekivati potrese koje smo vidjeli u Americi. S tim da treba naglasiti da će te promjene u Americi sigurno dugoročno uticati na sve ekonomije u svijetu, koje će se morati brinuti da obezbijede vlastite akumulacije za finansiranje razvoja, jer će biti sve manje raspoloživih eksternih izvora.“
Sličnog mišljenja je i Draženko Bobaš, budući magistar ekonomskih znanosti i iskusni bankar:
„Posljednji podaci Agencije za bankarstvo Federacije Bosne i Hercegovine o bankarskom sektoru nam ukazuju na činjenicu da su domaće banke hiper likvidne, odnosno da imaju dovoljno sredstava da odgovore na eventualno povećanje potražnje za novcem. Isto tako se može vidjeti da same domaće banke nisu ulagale prevelike iznose u vrijednosne papire. Ja osobno smatram da kriza na svjetskom tržištu kapitala neće imati preveliki uticaj na poslovanje domaćih banaka.“
Bez obzira što se globalna kriza indirektno održava na BiH, ipak su potrebne određene mjere opreza, naglašava, Mijo Mišić, izvršni tajnik Udruženja banaka BiH:
„Situacija u BiH, ako se posmatra na osnovu trenutnog presjeka, ne bi trebala biti zabrinjavajuća, što je dokaz da su i regulatori i supervizije dobro radile u proteklom vremenu, iako su mjere koje su sprovodile, za nas izgledale pomalo rigidne. Ali, ipak, u ovim trenutcima smatram da je to jedan bitan faktor.“
Kada je riječ pak o novim stranim investicijama, one će za sada sigurno biti po strani, kaže Besim Ćulahović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu:
„Naravno da svaki pokret na globalnom tržištu kapitala ima svoju akciju i reakciju. Imamo globalnu trijadu na relaciji Njujork, koji pokriva SAD i sjevernu američku hemisferu, onda London i u zadnje vrijeme Frankfurt, koji pokrivaju Evropu, i Tokio odnosno Japan. Ta trijada djeluje na principu spojenih sudova, tako da svaka kriza na jednom mjestu ima refleksije na druga dva.“
Domaće vlasti za sada nemaju nikakve mjere kojima bi zaštitila svoju ekonomiju od posljedica globalne krize. Većina ekonomista već godinama upozorava da je jedna od nužnih mjera zaštiti domaću proizvodnju i smanjiti trgovinski deficit.
Kriza će se odraziti na turizam u Hrvatskoj
„Hrvatski finansijski sektor je izuzetno stabilan, u ovom trenutku sigurno jedan od najstabilnijih sektora u Evropi.“
Hrvatski ministar financija Ivan Šuker tvrdi da takvu ocjenu daje i na temelju razgovora s vlasnicima inozemnih banka u Hrvatskoj:
„Dobili smo garanciju da je u ovom trenutku i kod njih stabilna i čvrsta situacija.“
Vlasnici najvećih hrvatskih banaka su Austrijanci i Talijani, a kod njih, zasad, nema većih potresa, ističe i neovisni ekonomski analitičar Damir Novotny:
„Ne vidimo znakove pogoršanja njihove aktive, dakle nema kontaminacije njihove aktive. U tom smislu ne vidim bitan uticaj globalne financijske krize na hrvatske banke. Za sada je hrvatski bankarski sustav još uvijek stabilan.“
No, i Hrvatska je dio međunarodne ekonomije, bez obzira u kojoj mjeri, i ne može proći bez posljedica, ističe izvrsni direktor za istraživanje i statistiku u Hrvatskoj Narodnoj banci Ljubinko Jankov:
„Direktnog udara vjerojatno neće biti. Međutim, posljedice financijske krize već osjećamo i osjećat ćemo ih još više. I u Hrvatskoj je za očekivati je određeno usporavanje privrednog rasta, koje se dešava u svijetu. S tim da vjerujem da će taj privredni rast u Hrvatskoj ostati viši od onog u Evropi, kako je to bilo do sada. Znači, ako će u Evropi rasti za jedan posto, u Hrvatskoj će rasti, recimo, tri posto. Međutim, ne treba zaboraviti da Hrvatska ima veliki deficit tekućeg računa, koji treba na neki način financirati. Do sada je to bilo lako, jer su kreditori vjerovali da je isplativo ulagati u Hrvatsku i bili su spremni odobravati kredite poduzećima i institucijama iz Hrvatske. Vjerujem da će se to nastaviti i u budućnosti. Međutim, raspoloživog novca će biti puno manje i kreditori će ponovo sagledavati isplativost i sigurnost tih ulaganja. U tom kontekstu će zaduživanje u budućnosti biti puno teže nego do sada. To ne znači da će se taj dotok kapitala zaustaviti, ali će cijena tog kapitala biti veća.“
Što će biti sa stranim ulaganjima, analitičar Novotny:
„Može se očekivati usporavanje tih ulaganja, međutim Hrvatska ima vrlo atraktivnu obalu, dakle ima rentu tog položaja i nastavak turističkih investicija se vrlo vjerojatno može očekivati, odnosno vrlo vjerojatno neće biti ugrožen krizom u Americi.“
Međutim, kaže Novotny, hrvatski turizam općenito, sasvim sigurno će osjetiti svjetsku krizu:
„Kriza na američkom tržištu utječe i na raspoloženje turista koji dolaze sa evropskog kontinenta na hrvatsku obalu. Već vidimo izostanak Nijemaca u ovoj godini. Dakle, u narednih nekoliko godina, ako se kriza produži, može se očekivati nedostatak dolazaka inozemnih turista, a utoliko i utjecaj na ukupnu bilancu hrvatskog izvoza. Robni izvoz vjerojatno neće biti bitno pogoršan, jer je uglavnom oslonjen na susjedne zemlje jugoistočne Evrope. Vrlo malo je bilo izvoza koji bi mogao biti ugrožen općom depresijom koja prijeti Americi i Evropi.“
Hrvatski eksperti ne vjeruju ni u neke katastrofalnije posljedice odgođenog efekta svjetske krize na Hrvatsku. Glasnogovornik zagrebačke burze Željko Kardum:
„Ja to ne bih nazvao domino efektom koji prelazi s tržišta na tržište, već efektom kao kad bacite kamen u vodu pa imate koncentrične krugove. Tako da što ste dalje od epicentra, odnosno mjesta gdje je pao kamen, valovi su sve manji i manji. Hrvatsko tržište je dosta financijski udaljeno od SAD, pa je na njega taj udar bitno manji od razvijenih zemalja gdje je toliko toga, i financije i gospodarstvo, povezano sa SAD. Te zemlje će, naravno, osjetiti najveći udar. Mi ćemo te valove naravno osjetiti, ali u puno blažem obliku.“
Hrvatsko financijsko tržište, zaključuje Kardum, još uvijek nije toliko sofisticirano, pa se na njega kriza manje i odražava, no psihološki strah i efekt je velik:
„Postoje taj strah i panika kod ljudi, koji onda u takvim trenutcima donose neke odluke koje su možda ishitrene, možda nagle, što se odražava na prodaju, što onda uvjetuje i pad cijena. Čini se da domaći ulagači, investitori i oni koji se bave prognozama, jako često prate CNN, Bloomberg i Reuters i prenose tu matricu ponašanja ovdje, premda se ne bi moglo reći da postoje fundamentalni razlozi za tako nešto.“
Strah od pada vrijednosti dionica natjerao je i male dioničare hrvatske Industrije nafte (INA) da, unatoč dojučerašnjem protivljenju, hitno prodaju svoje dionice mađarskom MOL-u:
„Kad su se odlučili prodavati i fondovi, donio sam odluku da se toga i sam riješim. Zarada nije bog zna kakva, ali eto.“
„Odlučio sam se za prodaju, jer država prodaje svoj dio, tako da ni ja nemam što čekati.“
„Noćas sam o tome razmišljao, danas sam se odlučio, međutim možda ću se predomisliti dok dođem do šaltera.“
„Niti je dobro onom tko ima, niti je dobro onom tko nema.“
Crna Gora: Neće biti značajnijih posljedica?
Crna Gora, kao i zemlje regiona, do sada nije trpjela veće posljedice globalne krize, rekao je glavni ekonomista crnogorske Centralne banke Nikola Fabris, koji kaže da je očigledno ostvaren visok rast, budžetski suficit i visok priliv stranih direktnih investicija.
„Očekujem da će se taj trend nastaviti i u narednom periodu i da neće biti značajnijih negativnih posljedica“, rekao je Nikola Fabris i dodao:
„Naravno da postoji potencijalna opasnost od pojave globalne inflacije i njenog prelijevanja na Crnu Goru, što je nužno kad imate malu i vrlo otvorenu ekonomiju. Onda postoji opasnost od porasta kamatnih stopa, kao i opasnost od pojave svjetske recesije, koja će s jedne strane usporiti potražnju za proizvodima crnogorskih proizvođača, a s druge strane može utjecati na životni standard, a možda i na smanjenje broja turista sa Zapada, koji više neće imati platežnu mogućnost da putuju. Međutim, mislim da je tako nešto ipak malo verovatno.“
Crna Gora ne koristi kredite Međunarodnog monetarnog fonda, tako da kreditna politika MMF-a ne može imati nikakvog uticaja na domaću ekonomiju. Vjerovatno neće biti nikakvih promjena ni kada je u pitanju Svjetska banka.
Glavni ekonomista crnogorske Centralne banke, Nikola Fabris, kaže da su krediti, koji su Crnoj Gori bili potrebni, već ugovoreni i odvijaju se planiranom dinamikom. U vezi komercijalnih banaka, Fabris kaže da je očigledno da su u porastu i štednja i depoziti, a da je jedini negativni efekat porast referentnih kamatnih stopa na svjetskim tržištima:
„Kod nas je prekinuta tendencija opadanja prosečno ponderisanih efektivnih kamatna stopa, koju smo imali već tri-četiri godine. U posljednje vrijeme stagnira. Međutim, kad i na tržištu EU kamatne stope rastu, stagnacija znači da se smanjuje ta propast između kamatnih stopa kod nas i u EU. Ukoliko se trend rasta referentnih kamatnih stopa nastavi, ne može se isključiti ni mogućnost da će doći do rasta kamatnih stopa na našem tržištu od strane poslovnih banaka. Ali u svakom slučaju ne treba očekivati da će to biti nekakav drastičan rast i nekakva značajnija korekcija.“
Crnogorski ministar za ekonomski razvoj Branimir Gvozdenović kaže da Crna Gora ima šansu da izbjegne negativne efekte globalne finansijske krize.
„Ukoliko se bude pravilno radilo, ni investicije neće biti usporene. Treba brzo donositi odluke i realizovati projekte koji obezbjeđuju postojeći ubrzan razvoj“, rekao je Gvozdenović i dodao:
„To su transformacija čitave ekonomije, obnova vlasničke strukture, privatizacija, oslanjanje na privatni sektor koji može da bude pokretač čitavog sistema. Jako puno toga smo uradili u zadnje vrijeme što se tiče promjene zakona. Ubrzo očekujem donošenje zakona o svojinskim odnosima, o državnoj imovini i koncesiji. To je jedan od načina da eliminišemo određene probleme koji bi mogli da budu vezani za globalnu krizu. Moramo biti svjesni da Crna Gora ima šansu da se to ne odrazi na nju, ali moramo biti brzi i efektivni.“
„Brzina kojom će se javljati investitori za ulaganje u Crnu Goru zavisi od toga kako će se postojeća kriza dalje razvijati“, kaže Darko Konjević, izvršni direktor „Montenegro biznis alijanse“, koji smatra da, ukoliko dođe do produbljivanja krize, ni Crna Gora neće biti pošteđena:
„Ako se bude dalje produbljivala, to će zahvatiti sve zemlje svijeta, pa i Crnu Goru. Što se tiče najvećih investicija u Crnu Goru, ne bi trebalo doći do negativnih uticaja, zato što se u te projekte već ušlo. Bilo da se radi o izgradnji autoputa Bar – Boljare, bilo da se radi o izgradnji hidroelektrana. Kriza nije nastala u zemljama koje su bile zainteresovane da investiraju. To su ljudi iz Saudijske Arabije i iz Emirata, gdje ta kriza nije na tom nivou.“
Ni u Makedoniji ne očekuju značajniji uticaj krize
Vicepremijer zadužen za ekonomiju, Zoran Stavreski, poručuje monetarnim vlastima da budno prate situaciju:
„Zbivanja u Makedoniji, odnosno stepen integriranosti naše zemlje, za sada nam daju sigurnost da eventualne posledice za Makedoniju neće biti značajne. U tom kontekstu, bitno je što makedonske banke, najveći deo svog depozitnog potencijala imaju od vlastitih izvora sredstava, odnosno od štednje građana.“
„Makedonski bankarski sistem neće biti direktno pogođen, kažu ekonomski eksperti, ali biće posledica. U narednom periodu se očekuju veće cene i depozita i kredita“, kaže prvi čovek Tutunske banke Gorgji Jancovski i dodaje:
„Očekivanja su da će i makedonske banke usporiti aktivnost u kreditiranju stanovništva, kao i kreditiranju privrede. Definitivno će uskoro porasti cene depozita i kredita.“
Univerzitetski profesor Miroljub Sukarov smatra da će slaba razvijenost makedonskog ekonomskog sistema sprečiti direktne uticaje svetske finansijske krize:
„Imamo sreću što smo nedovoljno razvijeni. Mogu da kažem da je u tome naša prednost. Što ste više nerazvijeni, toliko manje imate plasmana u velike finansijske institucije u svetu.“
Ipak, Sukarov upozorava na indirektne posledice u odnosu na izvoznu ekspanziju, odnosno na smanjenje kupovne moći makedonskog izvoza:
„Velike ekonomije, kao indijska ili kineska, osećaju velike posledice zbog pada kupovne moći američkog, pa i evropskog tržista. Mi ćemo to osetiti indirektno, jer će se takav pritisak preneti i na ovaj dio Evrope. Konkurencija će se povećati, ali će opasti apsorpcijska moć onih kompanija koje su do sada uvozili makedonske proizvode.“
Globalni trend se odražava i na makedonsku berzu, koja već duži period beleži opadanje. Investicioni fondovi prognoziraju da će se ovakva slika zadržati još dugo. Njihov savet je da se akcije ne prodaju.
Na Kosovu uticaj neće biti dramatičan
Finansijska kriza u SAD i nekim evropskim zemljama će uticati i na Kosovo, smatra profesor Prištinskog univerziteta Safet Merovci:
„Kretanja na finansijskom tržištu će se odraziti ne samo na Kosovo, već i na celu Evropu, pošto je američki finansijski sistem kopiran, pa čak i adaptiran u većini zemalja EU, posebno u Velikoj Britaniji. U SAD i Velikoj Britaniji se finansijski sistem zasniva na tržišnoj privredi, što nije slučaj recimo u Nemačkoj, gde je osnova finasijskog sistema bankarski sistem.“
Iako još uvek nije deo međunarodnog finansijskog tržišta, i na Kosovu deluju zakoni MMF-a, tako da se efekti krize mogu osetiti i na Kosovu, kaže profesor Merovci:
„Uzmite, na primer, penzioni fond koji je formirao UNMIK i gubitke koje će taj fond imati. Slična situacija može biti sa više od 400 miliona evra koje van Kosova drži Kosovska poverilačka agencija. Finansijska sredstva Pošte Kosova su oko 130-140 miliona evra, za koje se ne zna gde u inostranstvu su investirana.“
Direktor Banke za biznis u Prištini Nusret Hasani kaže kako se, na sreću, u ovom trenutku na Kosovu ne osećaju posledice finansijske krize u SAD. Smatra da će se manifestirati, ali ne u značajnom stepenu:
„Možda možemo smatrati srećom da bankarski sistem Kosova nije u celini uključen u međunarodni finansijski sistem, pošto Kosovo nije bilo priznato kao država. Sigurno da će ono što se događa na međunarodnom finansijskom tržištu imati uticaja i na Kosovu, ali će taj uticaj biti manji nego u regionu i neuporedivo manji nego na međunarodnom finansijskom tržištu.“
Hasani smatra da je takođe sreća da Kosovo nije imalo značajnije investicije, na koje bi ono što se događa u međunarodnom finansijskom tržištu moglo imati refleksije:
„Instrumenti koji su doveli do krize na međunarodnom finansijskom tržištu, na Kosovu nisu razvijeni. Recimo vrednosni papiri, čija cena je drastično pala i stvorila haos na međunarodnom finansijskom tržištu.“
Ne samo u Banci za biznis, već ni u drugim bankama nema problema sa vraćanjem kredita, kaže Hasani:
„Banka za biznis u tom pravcu dobro stoji. Stepen kašnjenja u vraćanju kredita je ispod limita koji bi predstavljao problem. Kašnjenja su ispod jedan odsto na celokupan iznos kredita.“
Mogući scenariji: Od recesije do dramatične krize
Mogući scenariji se kreću od recesije do dramatične krize, najveće od krize tridesetih godina prošlog veka, kaže za Radio Slobodna Evropa Lazar Kekić iz londonskog „Ekonomista“, ali i da je svako predviđanje zapravo u sferi nagađanja:
„Privreda SAD je dosta tesno integrisana sa privredom EU. Većina razmene se odvija sa EU. Tako da će se svako dalje usporavanje rasta odraziti na izvoz tih zemalja. Najjači kanal dejstva na zemlje regiona je zavisnost od spoljnih tokova, spoljnih sredstava odnosno investicija tih zemalja. Ako dođe do njihovog smanjenja, došlo bi i do naglog usporavanja rasta. Ako uzmemo za primer Srbiju, recimo 2007. godine je deficit na tekućem platnom bilansu bio nekih 16 posto bruto društvenog proizvoda. Vidite koliko je to zavisno od priliva inostranih sredstava koja pokrivaju taj deficit. I ako bi se uvoz morao naglo da suzi, to bi se na stopu rasta odrazilo krajnje negativno. Slična situacija je u svim balkanskim privredama. Pozitivno je jedino to da su finansijska tržišta u tim zemljama dosta nerazvijena i mala, tako da nekog direktnog dejstva tim kanalom neće biti. Ali rizik je veliki kroz razmenu i prvenstveno priliv inostranih sredstava.“
RSE: Ovih dana se u reakcijama, ne samo domaćih političara odnosno resornih ministara, nego i domaćih eksperata, ističe, s jedne strane, da su banke odnosno finansijsko tržište relativno stabilni, ali da se negativni uticaj može indirektno odraziti na privredu odnosno privredne aktivnosti.
„Ne znam čak koliko je tačno ni to prvo, jer je većina banaka u tim zemljama u stranom vlasništvu. To ima svoju pozitivnu stranu u odnosu na priliv sredstva, povećanu efikasnost i sve ostalo. Međutim, ako dođe do poteškoća u zavičajnim zemljama tih banaka, onda će se to indirektno negativno odraziti i na filijale. Ta kreditna oskudica odnosno sposobnost bankarskog sistema da funkcioniše ovih dana na Zapadu, neminovno će se odraziti i ovde. Ali tu postoje i određene pozitive, jer je kreditna aktivnost ionako bila previše usijana u ovim zemljama, tako da određeno usporavanje u tom pogledu ne bi bilo na odmet.“
RSE: Da li mislite da će to biti pogubnije po same privrede kada je reč i o uvozu odnosno direktnim investicijama s jedne strane, a s druge strane i mogućnosti izvoza iz ovih zemalja, iako se, doduše, taj izvoz uglavnom svodi na sirovine i poluprerađene proizvode?
„Po nekoj bazičnoj varijanti će se stvari i u SAD i u Zapadnoj Evropi stabilizirati. Kako izgleda, to će biti usporavanje rasta odnosno blaga recesija, ako se ta finansijska tržišta dovedu pod kontrolu. Međutim, pitanje je da li će se dovesti pod kontrolu. Znači, po tom scenariju se radi o smanjenju od nekih par postotaka privrednog rasta. Ne radi se, dakle, ni o kakvoj dramatičnoj situaciji što se tiče Balkana. Ali pošto je cela svetska privreda pod velikim rizikom, logično je da bi se to odrazilo izuzetno negativno na ove zemlje, koje su dosta male i imaju dosta slabašne privrede. Tu govorimo o jednom izuzetno negativnom scenariju, koji nije isključen. Nekakav povratak u tridesete godine, što bi pre par meseci bilo nezamislivo, se ne može potpuno isključiti, jer nikom nije tačno jasno gde je kraj ove finansijske krize u SAD. I ne samo u SAD. Kao što vidimo, ta kriza se širi iz dana u dan i na Zapadnu Evropu, za koju su neki komentatori pre par nedelja sasvim pogrešno smatrali da je na neki način imuna na finansijsku krizu koja je počela u SAD.“
RSE: Šta je veća verovatnoća, ovaj prvi ili ovaj drugi scenario, ili neka srednja varijanta?
„Više je verovatan prvi scenario. U SAD će sigurno biti preduzet neki paket mera. Najvažnije je da se opet pokrene bankarska aktivnost. Jer, ako ona ostane zamrznuta, ako ne bude bilo protoka novca između banaka, onda će stati i privreda. Dakle, pretpostavljam da će se to odmrzavanje ipak dogoditi. Ova druga, izuzetno negativna varijanta, ipak je manje verovatna.“
RSE: Ukoliko budemo imali ovu prvu varijantu – blago usporavanje – kakav bi to onda imalo efekat? O ovoj drugoj varijanti da ne govorimo. Da li je neka srednja varijanta te krize moguća?
„To blago usporavanje već imamo, to se već dešava duže vremena, ali odraz toga na balkanske zemlje je dosta organičen, ako uzmemo da je stopa rasta u tim zemljama ove godine dosta pristojna, procenjuje se na neki pet do šest posto. Ako bi se pogoršale eksterne prilike i ako bi došlo do naglog smanjenja priliva inostranih sredstava, pogotovo u obliku direktnih investicija, onda bi to usporavanje bilo jače. Ako uzmemo kao primer celu Istočnu Evropu, gde je prosečna stopa rasta prošle godine bila nekih 7,5 posto, ove godine će spasti na nekih 6,0 do nekih 6,5 posto, što nije neko veliko usporavanje. Međutim, dolazi do promene načina organizacije privreda i američkog i zapadnoevropskog kapitalizma, veliki deo finansijskog sektora će faktički biti nacionalizovan. Ljudima još uvek nije potpuno jasno kakve će biti konsekvence toga. Malo ko na Balkanu o tome razmišlja, što je i normalno, jer to sada u tim zemljama nije u prvom planu. Međutim, enormni događaji se odvijaju ovih dana.“
RSE: Ne smemo ni da mislimo šta će biti ako se vratimo u tridesete kad je reč o Zapadu. Onda bi verovatno balkanske zemlje i zemlje u tranziciji bile potpuno ekonomski paralisane.
