Objašnjenja je mnogo a najjednostavnije je ponudio zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić:
„Mislim da je nekim mojim koleginicama prekipelo i da je to njihov stav. Ja nisam nikoga kleo.“
Nikolić nije dao nikakav znak da bi se mogao ograditi od istupa tri koleginice iz stranke na čijem čelu menja u Hagu pritvorenog šefa, a koje nisu proklele samo svoje neistomišljenike već i onog Radikala koji bi se eventualno usudio da sa protivnicima pregovara, a u čemu su mnogi prepoznali upravo Nikolića. Običaje proklinjanja u politiku je uvela poslanica Vjerica Radeta. Od toga nije odustala ni nakon što je naišla na žestoku kritiku javnosti kada je krajem jula prvi put takve reči uputila predsedniku Tadiću. Za skupštinskom govornicom, ova pravnica iz Republike Srpske, ponovo se obrušila:
„Proklet bio svaki radikal, proklet mu bio i rod i porod, koji se ikada sastao sa Borisom Tadićem posle njegove sramne isporuke Radovana Karadžića.“
Tradicionalno, srpski Radikali insistiraju na privrženosti svojoj pravoslavnoj veroispovesti, pri čemu izgleda zanemaruju da ne postoji religija u čijem je duhu upotreba kletvi. Stoga i profesor Teološkog fakulteta u Beogradu Ljuba Stojanović skandalozne prizore iz Skupštine opisuje rečima „naopaka pobožnost“. On se osvrnuo i na dilemu da li bi Crkva trebalo da reaguje:
“Sve je to nespojivo sa zdravom i pravom verom. Bog je tu blizu, ali ne da kazni, on ne drži mač u rukama. Bog je na krstu pobedio. To je suština hrišćanske vere. On je na krstu pobedio smrt. Bog se ne nameće čoveku ali ga mi često uzurpiramo. Upotrebljavamo uzalud ime božije. To je drastičan primer uzimanja božijeg imena uzalud i sada u ime Boga suditi drugom čoveku. Crkva ima jedan pristup koji je izneo i Apostol Pavle – ‘savetujem a ne naređujem’. Dakle Crkva je ta koja treba da pokreće dobronamernost, dobru volju među svima.”
Savete iz Crkve nije čula druga klevetnica koju ćemo predstaviti na ovom mestu. Pravnica iz Zemuna, gde je bila i predsednik Opštine, trenutno zamenica predsednika Zakonodavnog odbora Skupštine Srbije Gordana Pop Lazić:
“Neka mu je proklet i rod i porod svakome onome ko se ikada sastao sa Borisom Tadićem posle isporuke Radovana Karadžića.”
Problem radikalskih ispada uopšte nije izolovan primer ekstremizma jedne grupacije, on pokazuje duboke nedostatke sistema demokratije u Srbiji, ocenio je socilog Boško Jakšić. On ne veruje da se radi o pozivu na linč političara kojima su kletve upućene, te ističe da bi bilo pogrešno vezivati incidite samo za radikalske poslanike:
„Radikali su jedna uspaničena falanga i ta uspaničena falanga sada na svaki način pokušava da društvo u Srbiji i državu Srbiju vodi u sunovrat, jer su oni u sunovratu. To je izraz njihove panike i tu nema leka. Ali Radikali su samo vrh ledenog brega. Takve, ne baš iste ali slične izjave smo imali prilike da čujemo i od predstavnika drugih političkih partija ne samo opozicionih nego i vladajućih. Zato mislim da se te kletve ne mogu smatrati pozivom na linč pojedinca nego atakom na pristojnost, na dostojanstvo svakog građanina ove zemlje.“
Pitanje je da li se na to ikada obazirala potpredsednica srpskog Parlamenta Nataša Jovanović. Po struci je turistički vodič iz Kragujevca. Pored nje nikome bezbednost nije zagarantovana što je i dokazala kada je bivšoj predsednici Skupštine Nataši Mićić sasula vodu u lice. Nije ni bilo sumnje da se ona neće priključiti bacanju kletvi:
„Boris Tadić. Neka mu se seme zatre, neka ga Sunce nikada ne ogreje i neka ne vidi svetloga dana!“
U srpskoj Skupštini se nije dogodilo ništa novo u odnosu na ono što smo pod krovom njenog zdanja gledali godinama u nazad, ocenio je jedan od ovdašnjih kolumnista sa najoštrijim jezikom, glavni urednik portala e-novine.com, Petar Luković:
„Ja i gomola sveta prema Radikalima svih ovih godina ima apsolutno jednak stav. Prema tome niti je ovo nešto čudno, niti izlazi iz nekog konteksta. Ovo je slika i prilika današnje Srbije koju neće promeniti ni jedna vrsta ove, na brzinu napravljene, kampanje. Da budem iskren, potpuno mi glupo da analiziram da li je to kletva ili nešto drugo. To je budalaština, to je idijotluk, to je đubre, ali ništa novo kada su Radikali u pitanju. E sad, što je neko shvatio da je tu upereno protiv njega i da što je njemu nešto zasmetalo – I’m sorry.“
I zaista javnost navikla na nedostojanstvene prizore iz Skupštine skoro da i ne reaguje na do sada ipak retko zabležene primere govora mržnje. Ipak nikome nije svejedno. To nam je reklo i dvoje Beograđana čije smo komentare zabeležili: penzionerka Mira Franićević i taksita Slobodan Bibovski:
„To je toliko sramota da me je stid da slušam. Ja ne znam gde pronađu te koji kunu. To mi nije jasno. Odakle su oni dospeli da budu poslanici nije mi jasno. To je neka primitivna klasa ljudi.“
„Koji bi to čovek mogao nekom drugom čoveku da kaže na takav način. Ipak su tu iznete mnogo teške reči. Mnogo.“
