Međutim, general Ramadan Qehaja kaže da je teško decidivno reći da će bezbednosne snage Kosova biti vojska Kosova:
„Ovu snagu kao takvu skoro je nemoguće decidno nazvati vojskom, pošto njoj nedostaju neki vidovi organizovanja vojske u drugim državama, jer je u konkretnom slučaju eliminisano teško naoružanje, nema aritljerije, tenkovske jedinice i drugo teško naoružanje.“
Prema njemu, ove snage će u prve dve tri godine više imati zadatke u hitnim situacijama, veoma sličnim onima koje je do sada imao Kosovski zaštitni korpus koji treba da se rasformira uporedo sa stvaranjem bezbednosnih snaga Kosova.
Naim Maloku kaže da za podizanje bezbednosne snage prema planu međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija i zakona koji je usvojen u Skupštini Kosova treba najmanje pet godina.
„Imam u vidu osposobljavanje, stvaranje te snage i popunjavanje adekvatnim komandnim kadrovima. Mi nemamo niti osposobljene ljude za te snage, niti kadrove koji mogu da ispunjavaju standarde koji se traže od BSK, standarde NATO-a i nemamo ni potrebnu opremu. Ako to uporedimo sa Kosovskom policijom, koja ima 8.500 pripadnika, trebalo nam je 8 godina da osposobimo i stvorimo profesionalnu policiju. Tako će biti i sa BSK, trebaće vremena da se ona kompletira mi ćemo za to vreme stvoriti respektabilnu bezbednosnu snagu koja će potom moći da se pretvori u redovnu vojsku, kako bi Kosovo postepeno preuzelo ovlašćenja koja budu predale snage NATO-a", kaže Maloku.
Bezbednosne snage Kosova će prema zakonu i planu Martija Ahtisarija imati 2.500 aktivnih i 800 rezervnih pripadnika.
Generalni sekretar NATO-a, Jap de Hop Skefer je izjavio da će BSK imati ovlašćenja i zadatke francuske žandarmerije, dok je predsednik Kosova Fatmir Sejdiu rekao da će BSK biti elitna vojska.
