RSE: Gospodine Vejvoda, očekujete li da se priča o formiranju Vlade ubrzo okonča i da li je sad već izgledno da će to biti Vlada evropskog profila?
Vejvoda: Očekujem brzo formiranje nove proevropske Vlade u Beogradu, mislim da u to više niko ne sumnja, s obzirom da su poslednjih dana sve jači signali da se ide u tom pravcu a s obzirom na neizvesnosti oko poslednjeg koraka mislim da to može da se dogodi u nekakvom roku od naredne dve to tri nedelje.
RSE: Ukoliko dođe do formiranja evropske Vlade da li će Srbija ići ubrzanije u integracije?
Vejvoda: Postoje očekivanja i biračkog tela koje je dalo rezultat 11. maja za jednu jasnu evropsku politiku, ali pre svega od samih sebe ovde očekujemo da ta politika krene u jednom pravcu. Naravno i sa međunarodnog stanovišta Evrope, Brisela, pa i Vašingtona ti rezultati su bili u smislu da Srbija kao deo zapadnog Balkana, kao ključni deo za stabilnost treba u tom pravcu da krene, tako da pozitivni signali i ovaj poslednji događaj i dinamika ukazuju da bi moglo da dođe, s obzirom na francusko Predsedništvo Evropske unije koje počinje 1. jula (za jedno tri nedelje) da se ide jednim tempom koji bi možda omogućio Srbiji da postane zemlja kanadidat za članstvo u Evropskoj uniji već u decembru mesecu.
RSE: Pošto je pitanje stabilnosti i evropskih integracija u Srbiji bitno i za susjede poput Crne Gore u kom smislu mislite da će se priča implicirati na susjedne države. Da li će to takođe ubrzati proces integracija?
Vejvoda: Ja verujem da hoće. Sve zemlje u regionu zapadnog Balkana, osim Bosne i Hercegovine, su ispred dinamike integracija u Srbiji. Očekuje se naravno da bi možda i Crna Gora i Albanija već možda pristupile sa svojim kandidaturama i mislim da region funkcioniše kao jedan sistem spojenih sudova i da kada dinamika ide dobro i pozitivno onda svi profitiraju od toga. Kada ima neželjenih događaja onda svi trpe zbog toga i mislim da ta velika izvesnost Vlade proevropske orijentacije u Beogradu daje nade svima u regionu da će integraciona dinamika ići brže.
RSE: Kao direktora Balkanskog Fonda za demokratiju moram Vas pitati za budućnost Balkana u smislu idu li procesi demokratizacije ipak znatno sporije od očekivanog?
Vejvoda: Nije to ništa neuobičajeno jer posle pada Berlinskog zida '89. godine i pada komunizma mnogi su u postkomunističkim zemljama mislili da će demokratija da se pojavi na nekom zlatnom tanjiru i da će oronula fasada da otkrije nešto svetlo i lepo. Suočili smo se svi zajedno u zemljama koje su bile komunističke da je odsustvo demokratije, odsustvo ljudskih prava i uvreženost slobode bila i jedan osujećujući faktor za brže hodanje i konsolidovanje demokratskih procesa. Vidimo čak i u zemljama koje su postale članice Evropske unije i NATO-a, kao što su Rumunija i Bugarska da su problemi i dalje veoma veliki, posebno što se tiče korupcije i na nivou vlasti i na nivou društva i takođe problemi u pravosuđu. Nije sve jednostavno u tim procesima i mislim da ako ima nekakve prednosti u našim zemljama koje su na začelju tih procesa to je da možemo nešto da naučimo iz tih prethodnih iskustava da možda izbegnemo neke od grešaka i da možda ubrzamo neki od procesa što se tiče demokratskih i posebno pravosudnih reformi.
RSE: Zašto tako teško međusobno sarađujemo? Sve ove zemlje su spremne na apsolutnu saradnju sa Briselom, ali je međusobna saradnja u regionu zapravo negdje na vrlo niskom nivou i pored naravno deklarativnih zalaganja za saradnju.
Vejvoda: Mislim da niste potpuno u pravu u sledećem smislu. Postoje mnogi oblici saradnje koji su nevidljivi, čak i nas koji se bavimo regionom. Mnoštvo susreta od kulturnih, ekonomskih, međusobne investicije u regionu, medijska saradnja, sve to postoji što naravno nije dovoljno i tu ste u pravu. Moglo bi da bude mnogo intenzivnije jer bi dokaz o saradnji i primeri saradnje koji bi bili izraženiji poslali jači signal i Briselu da vide da se ovde zapravo stvara jedna evropska svest, jedna svest o regionalnoj saradnji koja će itekako biti uslov za naše ubrzano priključenje Evropi.
RSE: Kad bi procjenjivali na nekoj skali od 1 do 10, da li Balkan u skorije vrijeme može postati pristojno mjesto za život, koji biste poen odabrali?
Vejvoda: Pa, rekao bih sedam.
