Glavni tužilac ocenio je pred Savetom bezbednosti UN u Njujorku da vlasti Srbije "mogu učiniti više" da uhapse četvoricu begunaca optuženih za ratne zločine:
"Naše je čvrsto uverenje da su preostala četvorica begunaca - Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Stojan Župljanin i Goran Hadžić - u dosegu vlasti u Srbiji i da srpske vlasti mogu učiniti više da ih pronađu i uhapse," rekao je Bramerc u prvom obraćanju Savetu bezbednosti od kada je u januaru preuzeo funkciju.
Bramerc je napomenuo da "osim stvarnog, ali neuspešnog pokušaja hapšenja Župljanina", u poslednjih šest meseci "nije bilo primetnog napretka" u potrazi za beguncima kao "ključnom području saradnje" Srbije sa Tribunalom:
"Jedan od razloga koje su vlasti (Srbije) dale za nedovoljnu saradnju je politička neizvesnost u kojoj se Srbija našla od početka godine.
Moja je nada da će nova Vlada ovlastiti službe bezbednosti i Tužilaštvo za ratne zločine da pronađu, uhapse i izruče preostale begunce."
Istovremeno, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom u Hagu Rasim Ljajić izjavio je da je uprkos teškoćama ostvaren napredak u saradnji s tim sudom, navodeći da je Srbija omogućila Tužilaštvu Tribunala pristup arhivama Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije. On je dodao da su vlasti u Beogradu svesne preuzete obaveze da izruče preostale haške optuženike i podvukao:
"Naše je čvrsto uverenje da su preostala četvorica begunaca - Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Stojan Župljanin i Goran Hadžić - u dosegu vlasti u Srbiji i da srpske vlasti mogu učiniti više da ih pronađu i uhapse," rekao je Bramerc u prvom obraćanju Savetu bezbednosti od kada je u januaru preuzeo funkciju.
Bramerc je napomenuo da "osim stvarnog, ali neuspešnog pokušaja hapšenja Župljanina", u poslednjih šest meseci "nije bilo primetnog napretka" u potrazi za beguncima kao "ključnom području saradnje" Srbije sa Tribunalom:
"Jedan od razloga koje su vlasti (Srbije) dale za nedovoljnu saradnju je politička neizvesnost u kojoj se Srbija našla od početka godine.
Moja je nada da će nova Vlada ovlastiti službe bezbednosti i Tužilaštvo za ratne zločine da pronađu, uhapse i izruče preostale begunce."
Istovremeno, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Tribunalom u Hagu Rasim Ljajić izjavio je da je uprkos teškoćama ostvaren napredak u saradnji s tim sudom, navodeći da je Srbija omogućila Tužilaštvu Tribunala pristup arhivama Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno-informativne agencije. On je dodao da su vlasti u Beogradu svesne preuzete obaveze da izruče preostale haške optuženike i podvukao:
‘’Nije tačna ocena koja stoji u izveštaju da su oni na dohvat ruke Beograda i da samo od političke volje zavisi da li će oni biti izručeni ili ne. To ne samo da nije tačno, već bi naš interes bio da se oni što pre nađu u Hagu. Na žalost, oni nisu locirani, niti mi u ovom trenutku imamo trag koji vodi do tih haških optuženika, iako nema nikakve sumnje da ćemo nakon formiranja Vlade intenzivirati te aktivnosti.”
Izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala u najvećoj meri predstvalja refleksiju aktuelnih političkih događaja u Srbiji smatra, s druge strane, nekadašnji savetnik predsednika Srbije za saradnju s Hagom Jovan Simić:
“Tužilaštvo je vrlo svesno činjenice da ukoliko dođe do promene vlasti da će oni imati ozbiljnih problema sa saradnjom u Tribunalu i da je to možda osnovni razlog zbog čega oni vrše pritisak jer je već dokazano više puta da mi funkcionišemo jedino kad smo pod pritiskom. Ministar Ljajić kaže da ćemo mi podneti Savetu bezbednosti izveštaj, ali to je samo gledanje na stvari na jedan drugi način i mislim da tu imamo jedan vrlo ozbiljan problem.”
Iako Simić iznosi uverenje da bi formiranje Vlade koja bi nastavila sa proevropskim kursom dovelo i do ubrzane saradnje sa Haškim tribunalom, Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, upozorava da upravo saradnja sa Tribunalom ostaje važan uslov za dalje evropske integracije Srbije i da je Hag imao ozbiljan problem i sa bivšom Vladom čiju su osovinu sačnjavali DS i DSS:
“Ja se malo plašim manira sa kojim Demokratska stranka samo formalno i na nivou retorike priča o potrebi saradnje, ali ne trudi se da objasni javnosti da je politika popuštanja uslovljavanju EU bila samo gest dobre volje, ali da taj gest dobre volje zaista ima svoje limite.”
Milić na posletku zaključuje da činjenica da nije bilo odgovarajuće saradnje ni sa prethodnom Vladom izaziva probleme i unutar same EU:
“Hoću da kažem da je ovo samo jedan kontinuitet konzistentne politike EU koja je bila u stanju da pokaže razumevanje za nemogućnost demokratske opcije u Srbiji da tu stvar reši dok ne preuzme i suštinsku vlast nad službama. Međutim, mislim da je ovo sada već kombinovano i reakcija na činjenicu da “pro-DS vlada” u prošlom sazivu nije uradila skoro ništa.”
