Dvadesetdvogodišnja Sabina Beriša (Berisha) iz Prizrena tvrdi da ne može da nađe posao samo zato što je Romkinja.
“'O, nismo znali da ste Romkinja’ - to je prvo što mi kažu kada odem na razgovor za posao”, navodi Beriša za Radio Slobodna Evropa (RSE). Dodaje da im ona na tu konstataciju objašnjava da studira engleski jezik i da je izuzetno aktivna unutar svoje zajednice.
“Onda su šokirani kako jedna mlada Romkinja može da bude tako aktivna, a ja im kažem da smo mi deo Kosova”, navodi dalje Beriša.
Za sada je Sabina samo aktivistkinja za veća prava Roma i kroz volontersko angažovanje na raznim projektima, navodi da pokušava da sruši predrasude o njenoj zajednici “da su neobrazovani”. Napominje da će ona jednoga dana u školi predavati engleski jezik.
“Nije lako, ali kroz rad i kroz obrazovanje možemo da se izborimo. Mnogo ljudi ima predrasude ali moramo da radimo na tome”, poručuje Beriša koja je 2. juna prisustvovala Multikulturalnom festivalu u Prištini.
Ovaj festival, treću godinu za redom organizuje nevladina organizacija Glas Roma, Aškalija i Egipćana (RAE), kako bi se u društvu podigla svest o jednakosti svih zajednica koje žive na Kosovu.
Romska, aškalijska i egipćanska su ustavno priznate manjinske zajednice na Kosovu. Imaju i zagarantovana mesta u Skupštini Kosova. Na osnovu popisa stanovništva na Kosovu Romi, Aškalije i Egipćani čine oko 2 odsto od ukupnog broja građana.
Ove godine, moto Multikulturalnog festivala je “Žena, arhitekta društva”, kako bi se ukazalo na važnost žene u društvu ali i na probleme sa kojima se suočavaju pripadnice iz RAE zajednica.
“One se suočavaju sa dvostrukom diskriminacijom, pre svega kao pripadnice jedne etničke zajednice, ali i kao žene”, navodi za RSE Isak Skenderi, direktor Organizacije Glas Roma, Aškalija i Egipćana.
'Žene, arhitekte društva'
Sa predrasudama se suočavaju i Aškalije i Egipćani
Remzija Makreši iz Kosova polja, ima samo 16 godina ali je već iskusna aktivistkinja za prava aškalijske zajednice, kojoj i ona sama pripada.
“U mom razredu učiteljica ne radi sa nama kao što radi sa Albancima, jer smo mi 'cigani'. To je mnogo loše, ne znam kako da kažem, ali nisu svi isti”, kaže Makreši za RSE, ko je inače učesnica festivala.
Sa predrasudama se suočava i Edina Aslani (18) iz Egipćanske zajednice.
“Suočavamo se sa mnogo (predrasuda), odeća, tradicija, kako govorimo, boja (kože) ali borimo se da otklonimo predrasude”, navodi ona.
Dodaje da se protiv predrasuda treba boriti učinkom, obrazovanjem i edukacijom.
Okupljenima na Multikulturalnom festivalu u Prištini se obratila i predsednica Kosova Vjosa Osmani uz poruku da će institucije u narednom periodu preduzimati konkretnije korake kako bi se poboljšao položaj RAE zajednice.
U borbi protiv 'Anti-Gypsyism-a'
Direktor Organizacije Glas Roma, Aškalija i Egipćana Isak Skenderi navodi da njegova organizacija trenutno radi na iskorenjivanju “Anti-Gypsyism-a” koji je, prema njegovim rečima, ključni faktor što se ove zajednice isključuju iz društva.
“Anti-Gypsyism ili “Anticiganizam” je specifični vid rasne diskriminacije, vezuje se za mržnju i marginalizaciju pre svega romske zajednice. Ono što je za nas važno je da institucije prepoznaju Anti-Gypsyism kao ključni faktor isključivanja zajednica i da rade na tim pitanjima. Mi smo imali veoma snažne izjave, ne samo od predsednice Osmani, nego i od premijera (Aljbin) Kurtija po pitanju Anti-Gypsyism-a. Očekujemo sada da te njihove reči pređu u delo i da će to uticati na poboljšanje položaja ovih zajednica”, napominje Skenderi.
On tvrdi da mnogi na Kosovu ne znaju kako se manifestuje Anti-Gypsyism i kako on utiče na ljude i njihove živote.
“To su stvari koje se ne samo čine i govore nego i one koje se ne čine i ne govore a utiču na ove zajednice i na ovo društvo. To je faktor na koji moramo da radimo i koji moramo da eliminišemo ako želimo da imamo jedankost u društvu”, podvlači Skenderi.
Dodaje da Organizacija Glas Roma, Aškalija i Egipćana radi na edukaciji službenika i predstavnika vlasti o Anti-Gypsyism-u.
“Verujte mi, čak i ljudi koji sebe smatraju liberalnim i otvorenim, kada saznaju kako se manifestuje Anti-Gypsyism, prepoznaju sebe, da su i oni to radili. Ne svesno, nego nesvesno”, objašnjava on.
Savet Evrope je izradio priručnik za borbu protiv “Anticiganizma” u kome se, pored ostalog, navodi da “vrlo često, umesto da se govori o problemima sa kojima se suočavaju Romi, govori se o „problemima sa Ciganima“ zbog njihovog „ciganstva“. Sam izraz „ciganstvo“ definiše se isključivo u negativnom smislu.
Dodaje se da se "Anticiganizam" može prevazići samo ako ljudi priznaju njegovo postojanje. Ništa se ne može promeniti ako ljudi nisu svesni da je to realnost. Problem nisu Romi već "Anticiganizam". Ključ je da se preokrenu negativni stereotipi tako što će se oni osporiti, u direktnoj interakciji među ljudima, u medijima i kroz obrazovanje.
Šta kaže Vlada Kosova po pitanje RAE ?
Vlada Kosova od još od 2008. godine ima strategiju za integrisanje romske, aškalijske i egipćanske zajednice na Kosovu kao i Akcioni plan za njeno sprovođenje a kroz identifikovanje oblasti od posebnog značaja za integrisanje ovih zajednica.
Međutim, Egipćanska zajednica je zatražila da bude isključena iz strategija za period 2017-2021, jer smatraju ne bi trebali da se poistovećuju sa gore dvema navedenim zajednicama i zatražili su od kosovskih institucija da se za njih izradi posebna strategija o integraciji u kosovsko društvo, ali to za sada nije učinjeno.
Zbog toga je poslednja strategija obuhvatila samo aškalijsku i romsku zajednicu u okviru koje su definisane četiri oblasti koje treba adresirati: obrazovanje, zapošljavanje i socijalno blagostanje, zdravstvo i stanovanje.
Koja je razlika između Roma, Aškalija i Egipćana?
Aškalije i Egipćani tvrde da imaju drugačije poreklo od Roma. Za razliku od Roma, koji imaju svoj jezik i različite su veroispovesti, Aškalije i Egipćani na Kosovu govore albanskim jezikom i islamske su veroispovesti. Prema njihovom objašnjenju, Aškalije su poreklom iz Irana i stigli su na Balkan u IV veku. Egipćani pak tvrde da su njihovi preci na Balkan došli iz Egipta.
