Od izbijanja pandemije korona virusa, koji izaziva zaraznu bolest COVID-19, zvaničnici Srbije davali su brojne, neretko kontradiktorne izjave o tome čije vakcine Srbija planira da nabavi, u kojoj količini i tajmingu kada bi one trebale da stignu u zemlju.
Na beogradski aerodrom je 22. decembra sleteo avion sa prvim delom kontingenta "Fajzerove" vakcine. U sklopu tog kontingenta nalazi se 4.800 komada vakcina.
Istog dana u Srbiji održava se i prva radna sednica Nacionalnog koordinacionog tima za imunizaciju protiv COVID 19, na kojoj bi trebalo da se usvoji Operativni plan pripreme i sprovođenja imunizacije stanovništva, preneo je RTS.
Vlada Srbije usvojila je opšte ciljeve plana imunizacije u Srbiji i predvidela aktivnosti za ostvarenje tih ciljeva, što stoji u Akcionom planu koji je izradio Institut "Batut", navodi se u izveštaju javnog servisa.
Kako se navodi, Ministar zdravlja formirao je Nacionalni koordinacioni tim za imunizaciju protiv COVID 19, čiji je predsednik Mirsad Đerlek, državni sekretar u tom ministarstvu. Članovi tima čine i lekari i epidemiolozi.
Radio Slobodna Evropa (RSE) donosi pregled onoga što je sa najviših pozicija u Srbiji rečeno o tome.
O kupovini vakcina
Premijerka Ana Brnabić izjavila je 21. decembra da je Srbija potpisala bilateralne ugovore za nabavku vakcina sa američkom kompanijom Fajzer (Pfizer), proizvođačem Sputnjik Ve (Sputnik V) i kineskim Sinofarmom, a da po planu isporuke deo tih vakcina očekuje pre kraja godine.
Ona je u izjavi za medije nakon obilaska radova u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, rekla da se nada da će vakcinacija u Srbiji početi u narednih nekoliko dana.
"Očekujem da će sve tri vakcine stići u određenim količinama do kraja godine”, rekla je Brnabić.
Evropska agencija za lekove (EMA) izdala je pozitivno mišljenje o vakcini protiv COVID-a 19 kompanijâ Fajzer i Biontek (BioNTech), objavljeno je 21. decembra. Ta vakcina je takođe dobila odobrenje i američkih regulatornih tela, a vakcinacija je započeta i u Engleskoj.
Ruska vakcina, kao i kineska i dalje čekaju na odobrenja zdravstvenih institucija u EU.
Obraćajući se na konferenciji pod nazivom "Uticaj pandemije korona virusa na stanje ljudskih prava u Srbiji, jedanaest dana ranije premijerka je rekla i da se Srbija bori da vakcine obezbedi i bilateralno i kroz međunarodne mehanizme, kao što je Kovaks (Covax).
“Ja sam juče imala razgovor sa jednim od proizvođača vakcina koje će uskoro biti registrovane i pri Evropskoj uniji, koji je rekao: ‘Da, možete da dobijete vakcinu od nas u četvrtom kvartalu 2021. godine. Do tada smo već prodali sve naše vakcine”, rekla je Brnabić 10. decembra.
Dva dana kasnije ona je pojasnila da je to bio odgovor jedne od kompanija, ali da Srbija pregovara sa svim kompanijama, “tako da ćemo tu vakcinu imati u decembru ove godine”.
Kovaks je zajednička međunarodna šema za nabavku vakcine, koju vodi Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Koalicija za spremnost na epidemije (CEPI), koja će omogućiti pristup gotovo dvema milijardama doza vakcina od nekoliko proizvođača za 190 zemalja.
Rokove je pominjao i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, koji je u julu izjavio da su predstavnici Srbije „u razgovorima sa jednom zemljom koja je završila vakcinu i koja je već daje određenoj populaciji“.
„Mi se nadamo da pre kraja godine možemo da imamo tu vakcinu. To bi bio spas za Srbiju“, rekao je Vučić.
Nešto drugačiji vremenski okvir dao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar, koji je 9. decembra izjavio da Srbiji “do leta predstoji borba” protiv COVID-a 19, pošto nema dovoljno vakcina.
“Dovoljno vakcine će biti najesen, i tek tada ćemo moći da odahnemo”, rekao je Lončar gostujući na Radio-televiziji Srbije (RTS).
Lončar je 30. januara – više od mesec dana pre nego što je u Srbiji zvanično registrovan prvi slučaj infekcije korona virusom – da Srbija sa svojim stručnjacima “danas može da napravi tu vakcinu”.
“Mi čekamo podatke o tome šta je sve potrebno da se to uradi. Sa tim podacima ću otići kod predsednika i obavestiću ga, a on dalje zna šta će dalje raditi”, izjavio je Lončar tada za TV Pink.
Prema izjavama koje su se mogle pročitati u ruskim medijima, Rusija je Srbiji ponudila i zajedničku proizvodnju ruske vakcine.
Agencija za lekove Srbije jedino odobrenje za sada je dala za Fajzer i BioNTek vakcinu.
Šta je rečeno o količini koju Srbija dobija?
Premijerka Brnabić je 21. decembra rekla da se još uvek pregovara sa tri proizvođača o količini vakcina koje će biti isporučene, te da će se tačne količine znati „kada budu stigle”.
“Vidite da je Fajzer za skoro 50 odsto smanjio količinu koja je trebala da stigne u određene zemlje u decembru i januaru. To se stalno menja", rekla je Brnabić novinarima 21. decembra.
Samo dan ranije predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će u naredna dva ili tri dana u Srbiju stići 5.000 doza Fajzerove vakcine. On je, odgovarajući na pitanja novinara pred otvaranje COVID bolnice u Kruševcu, rekao da to nije dovoljno i da se očekuje još 30.000 ili 40.000 doza.
Vučić je da je ruska vakcina Sputnjik još u fazi ispitivanja i da je za sada dobro ocenjena, da se očekuje i kineska i američka vakcina i da će Srbija sve nabaviti.
U izjavi 12. novembra, šef države je izneo drugačije brojeve. On je tada rekao da je Srbija do sada preko Kovaks sistema obezbedila za kraj ove i celu sledeću godinu milion i 800 hiljada doza vakcine protiv korona virusa, dodavši da će to biti najverovatnije vakcine proizvođača Fajzer i Biontek.
„Ali pregovaramo i sa kineskim i ruskim partnerima“, dodao je, "sa svima koji bi vakcinu mogli da nabave jer su nam potrebne mnogo veće količine."
Naveo je da je dinamika isporuke iz Kovaks sistema 10.000 doza u decembru, 340.000 doza u prvom kvartalu, 500.000 u drugom, 500.000 u trećem i 450.000 u četvrtom kvartalu.
Šta je rečeno o prioritetima za primanje vakcina?
Kad god i u kojoj god količini da na koncu dođu, ostaje pitanje ko će biti prioritet za vakcinisanje.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 20. decembra, na otvaranju COVID bolnice u Kruševcu, da će prvi na listi biti vakcinisani stariji od 75 godina koji žive u domovima.
U obraćanju javnosti 12. novembra, Vučić je, međutim, kazao da se radi na tome da se najpre obezbede vakcine za pripadnike zdravstvenog i bezbednosnog sektora.
"Pokušaćemo da do kraja januara za njih obezbedimo vakcinu, jer su oni najudarniji sektori. Odmah iza njih, za one grupe ljudi s teškim bolestima, koji mogu da lakše stradaju od COVID-a 19, pa za naše najstarije građane, a tek onda za sredovečna i mlađa lica", kazao je Vučić.
Šta kaže zakon?
SZO je iznela plan da u 2021. godini svaka zemlja bude u stanju da vakciniše 20 odsto stanovništva.
Prema izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti stanovništva, koje je Narodna skupština Srbije usvojila u novembru ove godine, vakcinacija je obavezna za „lica određenog uzrasta protiv tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize, malih boginja, rubele, zaušaka, virusnog hepatitisa B, oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa B; i oboljenja izazvanih streptokokom pneumonije”.
Benefiti vakcinacije na primeru tri bolesti
Prema članu 33 tog zakona, u slučaju pojave epidemije zarazne bolesti, “može se odrediti i preporučena ili obavezna vanredna imunizacija protiv te zarazne bolesti za sva lica, odnosno za određene kategorije lica, ako se utvrdi opasnost od prenošenja te zarazne bolesti”.
Obaveznu i preporučenu vanrednu imunizaciju naređuje ministar zdravlja, u skladu sa preporukama SZO, na predlog Zavoda uz saglasnost nadležne komisije.
Facebook Forum